ГРАЂАНСКИ РАТ ВЕЋ ПОЧЕО? Србија у каљузи — рат до истребљења, ил си наш или њихов

9

Медији су постали средство бруталног разрачунавања. Не пише се пером него секиром. Духовно, рат је унутар друштва започео. Мало је остало оних који ће да активирају аларм.

Таблоид који је годинама „откривао криминалне афере“ садашњих опозиционара у Србији, стављајући на стуб срама њих и њихове породице, већ скоро два месеца води бруталан рат против водећих људи у власти.

Не бирају се средства, речи, епитети. Сваког дана, насловна страна као потерница — лажов, криминалац, рекеташ, преварант… Текстови се не пишу пером и тастатуром, већ као да се то ради секиром.

Куља гнев из сваког пасуса. Све је пропало, урнисано, покрадено, опустошено, урушено… Именовани и неименовани извори дају дијагнозу болесне земље. Грубим кованицама сликају апокалиптични пејсаж Србије. Никог из власти не штеде. Сви се проглашавају за нељуде. Баш ништа није вредно ни најмање похвале.

Таблоди блиски власти, са друге стране блатњавог рова, сензационално објављују „мрачну прошлост лидера опозиције“. Непрекидно „откривају“ њихове махинације, милионске проневере, морбидне детаље из младости, везе за подземљем, тајне послове са тајкунима.

Текстови се не пишу оловком него камом. Излива се снажан бес на све ривале власти. Сви они су „уништили земљу“, „разорили економију“, „девастирали институције“, „згазили углед земље“, „похарали сефове“, „напунили џепове“, „шуровали са тајкунима“, „одавали тајне странцима“…

Свака идеја из опозиционог табора дочекује се на сечиво. Сви они су неморални, бешчасни, проданог образа и достојанства, крволочни, жељни фотеља, лакоми на паре.

У таквој поставци — изврнуте чарапе — успостављене су две стране исте медаље. Бескомпромисни рат медија довео је до тога да свако искључиво себе проглашава за слободног, независног, храброг, часног.

Сви себе кандидују за судије преког суда. Знају више од полиције, тужилаштва, правосуђа. Њихови извори су највише мерило у друштву. Једини критеријум. Искључиви кантар.

У стотинама хиљада тиража свакодневно се пуца из најтежег наоружања. Телевизије се претварају у полигоне ратних дејстава, контаминираних експлозија, „вести“ које непрекидним понављањем стварају амбијент ванредног стања, државног удара, свеопште катаклизме.

Та целокупна матрица прошле недеље је изродила аферу у којој се нашао и најстарији дневни лист на Балкану. „Откривено“ је да је објављивао „ауторске текстове“ људи који уопште не постоје, а да би све изгледало аутентично, уз чланке су излазиле  и фотоградије „аутора“ за које се испоставило да су анонимни немачки глумци и покојници. Срамотно.

Прошле седмице је и недељник са великом традицијом објавио и насловну страну на којој је Србија приказана као радни логор. Мрачна, морбидна и некреативна фашистичка асоцијација саблазнила је многе грађане, без обзира на политичку припадност. Скарадно.

Једне дневне новине које се у чаршији представљају као бастион слободне мисли, чисти демократски форум, реплика Агоре, одбиле су да објаве одговор саветника председника Републике Српске на један њихов текст.

Једноставно, по кратком поступку, потезом мача, укинули су право на реплику.

Да, у Србији је почео грађански рат.

Духовно, дубински, метафорично. Само још нема мртвих. Речи су изгубиле значење, аргументи су збрисани, кодекси прегажени. Сви су криви док инквизиторској руљи не докажу супротно.

Да, у Србији је почео грађански рат.

Опасан, симболични, дубински. Или си њихов, или наш. Нема између. Потрте су све нијансе, промишљана, цивилизоване расправе, размена чињеница. Пристојност је досадна, превазиђена, не доноси шерове, тираже, кликове.

Да, у Србији је почео грађански рат.

Подмукао, малиган, гангренозан. Рат у коме се не испаљују прави меци, али куршуми пролазе кроз душе. Рат у коме најмање учествују обични, мали, простодушни грађани, али су они највеће жртве.

И није наша земља једина у таквој позицији. То су чак планетарне тековине. Ево, да не идемо далеко. Србија се граничи са Црном Гором, коју је такав вишегодишњи рат потпуно поделио и Македонијом, коју је довео до ивице слома. Што све није за утеху, али представља аларм за буђење, док не буде касно.

Али упркос свему, наде има. Лако ћете препознати оне медије који на такав грађански рат не пристају. Који трагају за истином. Којима је идеја важнија од било које личности.

  • Дуња

    А „Спутњик“ нам јавља, какво је време, да су се руковали са Трампом, Да оним имају где да оду док смо ми у блату??? онај ко пусти овакав текст у руском медију је дао аутогол, можда и намерно, а глуп ко ноћ и нема појма о Србији…Таблоид као и обично жестоко и без мере удара по власти, која, без мере, краде и лаже за 10+, опозицију и оне који то постану после избора, треба да проверава закон, бар им је Таблоид оставио смернице, но не видесмо да су жути и гејеви нешто „пострадали“…

  • Црни Ђорђе

    Све политичке странке у Србији су створене од Удбе. Све оне раде на уништењу Србије и то је данас више него очигледно. Убачени су од стране наших непријатеља, да одиграју патриотске улоге. Да стекну поверење. Ако будемо и даље спавали и учествовали у њиховим играма, настрадаћемо. Да Бог да им се семе затрло за сва времена.

    • TOMA SNS

      ZUTACU IDI KOPAJ U KANALU DA ZARADIS ZA GROBNO MESTO JER CE TE INACE SAHRANITI NA KONTENJERU

    • Бобан за Царевину Србију

      Шта је било? Јел боли истина?

  • Frojd

    ….’sem par novina….ostalo su legalne reketaske agencije…ala gebels-njuz…

  • ВМ

    Неуролингвистички рат одавно бесни у Србији. Нажалост одбрана земље, друштва и грађана данас се не састоји од војника одевених у маскирну униформу и аутоматским пушкама, већ данас највећа одбрана народа се постиже пером, односно коришћењем речи као дигиталне муницијие. Њом се разбијају офанзивна неуролингвистичка ре-програмирања грађана Србије.

    • тек успут

      Пером можеш да се бориш против оних који знају да читају без срицања.
      Против ових других помаже само усрана мотка…и по која бандера.

    • ВМ

      На жалост и то је тачно.

    • Неуролингвистичке операције су само једна алатка у арсеналу за извођење информационих борбених дејстава. Оно што је важно је да многе офанзивне информатичке операције можемо препознати релативно лако. Проблем је у томе што многи олако схватају ове операције јер их подцењују па им се не супротстављају. У суштини офанзивном информационом дејству треба се супротставити информационим активностима усличном формату али са контрамерама.
      Офанзивна информаципна дејства су обликована чињеницама у рангу манипулација или полуистинама што ће рећу да су то манипулације/лажи увијене у фино медијско паковање. Контрадејство је у суштини реинтерпретација офанзивне операције али са тачним, проверљивим и медијски писменим информацијама (правопис, стил, визулни изглед, комуникациони канали, обавезно поред текста иде и графика а још боље и видео и звук).
      У суштини свако може да буде инфоратник али треба водити рачуна реченом. Многе информационе операције