Прочитај ми чланакСрбија је спремна да настави разговоре о разграничењу са Босном и Херцеговином и Хрватском, али у случају Хрватске "лопта" је у њиховом дворишту, а надлежности делегације БиХ за разговоре нису на истом нивоу као српске, па је преговоре, док се ови проблеми не реше, тешко наставити, изјавио је Тањугу помоћник министра спољних послова и шеф Сектора за билатералну сарадњу Горан Алексић.
Он подсећа да разговори са Хрватском о разграничењу на Дунаву „тапкају у месту“ шест година и напомиње да предлог хрватске стране о решењу није одржив и утемељен на међународној правној пракси.
– Залажемо се за принцип заснован на међународном праву и који је примењен у већини земаља у којима Дунав представља границу, а то је да гранична линија иде средином реке, односно по најдубљим пловним тачкама по реци – каже Алексић и наводи да је реч о тачкама од 1.433 до 1.207 километра на Дунаву, односно, дужини од 226 километара границе.
Он је указао да је тај принцип примењен у разграничењима Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Румуније и Бугарске, Србије и Румуније, али да Хрвати сматрају да граница треба да меандрира и да се успостави на принципу катастарских парцела.
– Граница би тако пресецала Дунав на више места, а то је за нас неодржив принцип – каже Алексић.
Разграничење на Дунаву
Питање разграничења на Дунаву између република бивше Југославије регулисано је законом о установљењу Аутономне покрајине Војводине 1945. године, у чијем доношењу је, како каже Алексић, учествовала и Хрватска.
Од тада, па до распада Југославије, подсећа он, српски органи су имали власт на терену, и није се постављало питање надлежности, напомиње Алексић и каже да је са Хрватима на тему разграничења до сада одржано девет састанака.
Последњи пут Међудржавна комисија се састала 2011. године, а следећи састанак је требала да закаже хрватска страна.
– До сада то није учињено. Више пута смо истицали спремност да се састанемо и да разговарамо, рекли смо да смо спремни да се ти разговори подигну и на виши политички ниво – објашњава Алексић и напомиње да, нажалост, „није било адекватног одговора“.
Лопта у хрватском дворишту
На питање Тањуга чија је дужност да сада „направи први корак“, помоћник министра каже да је „код хрватске стране лопта да сазове следећи, 10. састанак Међудржавне дипломатске комисије“.
Н питање у ком смеру очекује да се разговори наставе, те да ли држава остаје чврста у свом ставу или је спремна на некакав компромис, Алексић одговара:
– То су сада техничка питања. Прво морамо да утврдимо принципе на основу којих ће се разграничавати, а након тога ћемо видети шта и како чинити. Прво треба да постоји договор, а онда излазе стручњаци да извуку линију.
Он каже да су мала Вуковарска ада и Шаренградска ада, које се налазе „између две државе“ на Дунаву, уствари територије које се наслањају на српску обалу „и ми сматрамо да су то делови Републике Србије“.
Каже да то што је по ранијем договору дозвољено да ове територије преко лета користе и хрватски грађани, наслеђена ситуација, али да то „ни у ком случају не доводи у питање наш став да су то делови Републике Србије“.
На питање Тањуга шта уколико Хрвати не прихвате принцип по којем би се водили даљи разговори, наводи да постоје различити механизми у међународном праву.
– Залажемо се пре свега за билатерално решење, али уколико оно није могуће постоје други механизми, или арбитража или међународни суд – рекао је Алексић.
Одговарајући на питање да ли сматра да би у том случају хрватска страна могла да успори пут Србије ка ЕУ, каже да су у случају разграничења Словеније и Хрватске, Хрвати постигли договор са Словенцима, који је потврдио принцип да билатерална питања не треба да ометају динамику приступања ЕУ. Сматра да би било „некоректно са њихове стране“ да се према Србији примени другачији став.
Шта Србија тражи од Босне?
Говорећи о разговорима са босанском страном, помоћник министра спољних послова је навео да је Србија 2001. године основала Међудржавну дипломатску комисију за питање разграничења и са БиХ и да је од тада одржано 15 састанака како би се решили проблеми „међе“ две државе.
Српска страна, према његовим речима, тражи „апсолутну надлежност“ над два капитална објекта, Хидроелектранама Зворник и Бајина Башта, као и над делом пруге Београд-Бар, у дужини од 11 километара, која се протеже и кроз БиХ.
– Превасходно је важно утврдити принцип на основу кога ће Србија и БиХ да се разграниче. Потребно је регулисати границу у целости, јер има пар капиталних објеката који су за Републику Србију веома важни и који би требало да буду обухваћени уговором о разграничењу – казао је Алексић.
Он наводи да је босански принцип у досадашњим разговорима био да се административна линија која је делила БиХ и Србију за време СФРЈ, узме као гранична линија, па тек онда да се разговара о самим принципима на којима ће се одвијати даљи разговори о разграничењу.
– Ми предлажемо ефикасније и одрживије решење, тим пре што Република Србија има велики интерес да две хидроелектране на неки начин буду под контролом, односно, уђу у састав наше територије – каже он.
Изједначити надлежности
С обзиром да хидроелектране који су у надлежности Србије спајају две обале, требало би то регулисати и уговором, да други део електране и територија на којој се налази, припадне Србији, појашњава Алексић.
Да би у разговорима о разграничењу било помака, неопходно је да се изједначе надлежности делегација две стране, рекао је Алексић и напомиње да је српска делегација годинама током разговора имала веће надлежности од делегација БиХ.
Још 2005. године Србија и БиХ су направиле и договор који је тренутно на снази, а њиме се олакшава пролаз на граничним прелазима у 12 насеља у општини Прибој и код општине Рудо, која је на босанској територији.
