Прочитај ми чланак

СРПСКИ ВИЦ О КОСОВУ: Иде Вучић сав изнервиран, наиђе Јеремић…

0

Од Србије нико не тражи да призна Косово, нико не присиљава Србију да бира између Русије и САД, али је у Београду увек дугачак ред оних којима су "шапнули" да је признање Косова услов за улазак у ЕУ.

Српска политика европских интеграција и одбране територијалног интегритета на Косову је прерасла у неку врста пошалице, прилично сличне вицу из сарајевске „Аудиције“ у предвечерје распада Југославије.

Иде Мујо улицом изнервиран, сав кипти од беса. Наиђе Суљо и пита га: „Шта је болан Мујо што си то полудио?“ .

„Ма пусти ме, немој ме ништа питат“, одговари Мују.

„Сад си ме баш заинтересовао, лијепо те питам шта је било, што си полудио?“, упоран је Суљо.

„Па кад си толико навалио, сад ћу ти испричати. Уђем ја у бурегџиницу и кажем ономе: дај ми пола киле бурека и јогурт. А оне мени каже: немам јогурт. Ја кажем: добро, нема везе, дај ти мени пола киле сирнице и јогурт. А он мени опет каже: нема јогурта. Ја кажем: ‘ајд добро, дај ти мени зељанице и јогурта. А он мени опет каже: нема јогурта. Па зар не би и ти полудио?“ запита Мујо Суљу.

„Не да не бих полудио, него бих узео јогурт и сасуо му га у лице“, одговори саучеснички Суљо.

Ето, тако већ десет година иду паралелно европске интеграције и питање Косова. Без обзира ко је на власти у Београду, српски званичници причају једну те исту причу и не желе да чује оно што им у Бриселу и европским престоницама кажу. Сви премијери и председници од петооктобарских промене понављају захтев ЕУ да им да датум када ће да их прими и понављају као покварени винил, тако је ваљда популарно сада звати плоче, да Србија никада неће признати Косово. И сваки пут добију исти одговор: Србија ће ући у ЕУ када испуни услове и ЕУ не тражи од Србије да призна Косово већ да нормализује односе, што је битно различито и на крају крајева у интересу Србије.

Тако да би српски виц о ЕУ интеграцијама и Косову могао да звучи овако:

Иде Вучић сав изнервиран, кипти од беса. Наиђе Јеремић и пита га: „Шта је Вучићу, што си полудео?“.

„Ма пусти ме, немој ништа да ме питаш“, одговори му Вучић.

„Сад си ме баш заинтересовао, лепо те питам, шта је било, што си полудео?“, упоран је Јеремић.

„Па кад си толико навалио, сад ћу ти испричати. Одем ја у Брисел и кажем им: кад ћете да нас примите и морамо ли да признамо Косово да би постали члан. А они мени кажу: морате да испуните услове. Ја кажем: добро, нема везе, дајте ми датум кад би могли да постанемо члан и да ли морамо да признамо Косово да бисте нам га дали. А они ће опет: морате да испуните услове. Ја опет кажем у раду: да ли морамо да признамо Косово да бисте нам убрзали интегрције. Они опет узврате: морате да испуните услове. Па зар ти не би полудео?“, запита Вучић Јеремића.

„Не да не бих полудео, него бих ја њима поставио услове“, одговори саосећајно Јеремић.

То је Србија, и на хоризонту нема трагова да ће се нешто променити у скорије време. Од Србије нико не тражи да призна Косово, нико не присиљава Србију да бира између Русије и САД, али је у Београду увек дугачак ред оних којима су „шапнули“ да је признање Косова услов за улазак у ЕУ. Да није тако довољно је прочитати овогодишњи извештај Европске комисије из маја месеца о тренутном стању у поглављима 23 и 24.

А да, извештај има 22 странице, без наслова преко пола стране и фотографија, и превише ситна слова за конзументе српских таблоида.