Прочитај ми чланакЗванична Москва већ годинама инсистира да Руски центар у Нишу и ангажовано особље добију дипломатски статус, а Влада Србије због тога трпи велике притиске, што из Русије, што из ЕУ и СAД-а, које се томе противе.
Као логично поставља се питање зашто је припадницима једног хуманитарног центра потребан имунитет и ко је све од странаца и међународних институција у Србији добио дипломатски статус?
Власти у Србији су још пре три године усагласиле споразум са руском страном о дипломатском статусу Руског хуманитарног центра у Нишу, али он до данас није потписан.
И док ЕУ и СAД тврде да је намера Руса да у Србији подигну војну базу, јер зашто би им у супротном био потребан имунитет, руски званичници прете његовим распуштањем и одласком из Србије уз образложење да без имунитета не могу нормално да се развијају.
Да ли је то заиста тако? Зашто хуманитарном центру треба дипломатски статус да би профункционисао?
Владислав Јовановић (Фото: Медиа центар/Промо)
Владислав Јовановић, дипломата и бивши амбасадор СРЈ при УН, наводи да на овај начин Руси тестирају чврстину Србије према притисцима са Запада, али додаје да није необично да хуманитарне организације добију имунитет.
– То је посебно било важно после Другог светског рата, када је хуманитарна активност била изражена. Представници Црвеног крста били су веома активни у разним земљама и било је веома важно да буду заштићени од било каквог гоњења. Сада је ситуација нешто другачија, али запослени у Центру, на пример, приликом гашења пожара, обиласка поплављених подручја, ненамерно или намерно могу неког да повреде или направе неку штету. У случају да имају имунитет не одговарају пред судовима у Србији, него могу само у својој земљи – објашњава за „Блиц“ Јовановић.
Шта уопште доноси дипломатски статус
Дипломатски статус заправо је заштита од било које врсте кривичног гоњења у земљи домаћина, а дипломатски пасош потврда да његов власник ужива имунитет.
У случају да се ради о објекту који ужива дипломатски статус, а на чему такође инсистирају Руси, ниједан државни орган не може да уђе у њега, без сагласности шефа тог центра. Неповредива је и документација, преписке, па чак и у случају избијања рата.
Нема царине, посебни пролаз на граници…
– Такав статус омогућава и низ неких других повластица, као што је увоз хране, цигарета и пића без царина и то за личну употребу. Визе су потребне, али се преко границе иде без чекања, кроз посебни пролаз – додаје Јовановић.
Ко још од странаца има имунитет у Србији?
Уколико би се српске власти одлучиле да Руском центру дају дипломатски статус, то не би била прва хуманитарна организација која је добила имунитет. Такав статус у Србији уживају представници Међународног црвеног крста.
Међутим, много је странаца који у Србији уживају или ће уживати овакве привилегије. Питање статуса Руског центра актуелизовано је пре неколико дана, након што је обелодањено да је имунитет у Србији добио официр за везу Aгенције ЕУ за европску и обалску стражу – Фронтекс. Он ће бити стациониран у Београду и одговораће за цео Западни Балкан.
Много већа бура подигла се, међутим, када су дипломатски имунитет добили војници НAТО. Према споразуму коју је Србија потписала са представницима Aлијансе, њима је омогућено да се слободно крећу по Србији и да уживају све оне привилегије које имају дипломате по Бечкој конвенцији.
Према договору, особљу НAТО на њихов захтев мора бити одобрен приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се обављају испитивања и пробе. Такође, ослобођени су плаћања пореза, царина, ПДВ-а, могу ће да увозе опрему и уговарају набавку робе, услуга и грађевинске радове – без икаквих оптерећења. Тачније, немају никакве намете, осим за комуналне услуге.
Дипломатски статус, подразумева се, имају све амбасаде у Србији и њихово особље, Мисија ЕУ, представници УН и његових агенција, Уницефа, УНДП-а и друге међународне организације.
Није искључено да имунитет у Србији уживају поједини страни бизнисмени, али се он не додељује тако лако, већ је реч о дискреционој одлуци министра спољних послова.
