БАЛТИК нас кочи због Руса

15:47 20.07.2017.

Бивше совјетске републике, чланице Еевропске уније, жестоко се противе сарадњи Београда са Москвом. Ивица Дачић: Те државе главни су заговорници санкција против Русије

РУСКО питање“ озбиљно се испречило на путу Србије ка Европској унији. Али у захтевима да Београд преиспита своје односе са Москвом и усагласи се са спољном и безбедносном политиком Брисела, не предњаче Берлин, Париз или Рим, већ престонице бивших совјетских република које су сада у саставу ЕУ.

Тако је литвански шеф дипломатије Антанас Линкевичијус ових дана изнео став да политика проширивања ЕУ мора да се преиспита на начин да се земаљама које „деле вредности и политику ЕУ попут Украјине“ отвори могућност чланства у ЕУ, а не да то имају и земље које „војно вежбају с Русијом“. Ова опаска очито је била адресирана на Београд.

Министар спољних послова Ивица Дачић каже, за „Новости“, да је опште познато у дипломатским круговима да су балтичке земље и Пољаци међу главним заговорницима спровођења санкција против Русије:

– Због тога верујем да у том смислу наши добри односи са Москвом могу бити „трн у оку“ овим државама. Али нико од званичника поменутих земаља није ми децидирано рекао да ће нас блокирати на путу ка ЕУ због наших добрих релација са Руском Федерацијом.

Истина, из Брисела се Београду већ неко време упућују поруке да се очекује усаглашавање са њиховом политиком према Русији, али нам се за то оставља време, све док не будемо завршили приступне преговоре. Јер, поглавље 31, о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, могли бисмо да затворимо међу последњима.

Ипак, балтичке земље и Пољска инсистирају да се с решавањем тог питања отпочне што пре. А консензус, без кога нема коначног договора, зависи и од њих.

СПОРНЕ ВЕЖБЕ И ПУТИНОВА СТРАНКА У ИЗВЕШТАЈУ о напретку Србије ка ЕУ, Европска комисија је крајем прошле године „нотирала“ сарадњу СНС са Јединственом Русијом, странком Владимира Путина. Такође, у рапорту о нашој земљи, који су прошлог месеца усвојили посланици Европског парламента, наведено је да је потребно „постепено усклађивање спољне и безбедносне политике са ЕУ, укључујући и ону према Русији“. Парламентарци ЕУ изразили су жаљење због одржавања заједничких војних вежби између Србије и Русије.

Балтичке земље, иначе, гаје посебан анимозитет према Русији због заједничке историје у СССР. Тренутни председавајући ЕУ, Естонија, чак је настојала да током свог шестомесечног мандата, до краја године, ово поглавље уведе у преговарачку процедуру, али још нису завршене све административне припреме, па су, зато, тешка срца све пребацили на блок поглавља која се односе искључиво на привредне теме.

По питању тврде линије према Москви, уз балтичке земље, нарочито је гласна и Пољска. Колико Естонија, Литванија и Летонија немају дипломатску и политичку јачину да изгурају ову тему, толико се то не може рећи за Пољску, чији је утицај унутар ЕУ далеко значајнији. Не само због географске величине, већ и због нарочитих веза Варшаве с Вашингтоном, који такође будно мотри на везе између Београда и Москве.

Утицај Пољске је донекле ослабио губљењем јаког савезника одлуком Велике Британије да напусти ЕУ, али и даље има довољно утицаја да, предводећи антируски блок, успори интеграције Србије.