РАКЕТАШИ НА ЦРНОМ МОРУ: Заједничко бојно гађање српске и бугарске војске

5

На полигону Бугарске армије "Шабла" у току су интензивне припреме припадника 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства РВиПВО за заједничко бојно гађање циљева у ваздушном простору са ракетним системима за ПВО, саопштава Министарство одбране.

Полигон на обали Црног мора, недалеко од Варне, није непознаница за српске ракеташе, јер је ово четврти пут да изводе заједничко гађање са бугарским колегама.

Министарство одбране саопштава да су претходних година велике врућине биле додатни изазов за свакодневне активности на полигону, док ће овогодишњи боравак на „Шабли“ остати упамћен по ветру који је често мењао интензитет и правац.

Како се наводи, са осматрачнице командног места вежбе може се видети да се на полигону ужурбано ради, како би све било спремно за дан гађања, а упутства оних који су већ били у прилици да „препешаче“ полигон, помажу онима који се први пут сусрећу са њим.

Пуковник Тиосав Јанковић, заменик команданта 250. ракетне бригаде, био је у прилици да учествује на гађањима на „Шабли“ и претходна три пута и. како истиче, оно што је константа свих ових година је да припадници наше војске том задатку приступају одговорно тако да путу за Бугарску претходе озбиљан рад и припреме.

„Разлика је то што је 2010. године било прво бојно гађање после рата. Већ 2011. године, неки модели гађања и алгоритми су били уходани и људи су стекли неко искуство, па смо дошли до тога да је овогодишње гађање постало рутински задатак“, каже пуковник Јанковић додајући да, ипак, свако гађање, ма колико све било јасно и познато, носи са собом дозу неизвезности и да се ништа у потпуности не може предвидети, па се захтева брзо и промишљено реаговање.

Када је реч о обучености људства, пуковник Јанковић истиче да оваква гађања имају непроцењиву вредност, јер им претходе свеобухватне теоретске и практичне припреме.

„Они знају како све то изгледа теоретски и шта све треба да ураде, али тај осећај када послуга лансира ракету и чује звук стартног мотора, када осете вибрирање тла и виде експлозију ракете на екрану, а они који то гледају споља кад виде импресивни лет ракете, потпуно је други доживљај и то је онај најфинији завршни слој који њихове обученост и знања“, рекао је пуковник Јанковић истичући да управо због тога на „Шаблу“ ракеташи долазе мотивисани и професионално радознали, као и да је због тога оштра конкуренција ко ће бити изабран да представља нашу Војску на „Шабли“.

Како саопштава Министарство, по доласку на „Шаблу“, највише посла било је на положају ракетно-техничке батерије, а заставник Бојан Петковић руковаоц на ракетном систему КУБ који је трећи пут на „Шабли“, вођа је екипе за припрему ракета за бојево гађање.

Говорећи о искуствима са претходних гађања на том полгону, он истиче да су српски ракеташи пут Бугарске пошли са једним циљем – да изврше задатак успешно. Када је реч о стручној терминологији, мимоилажења нема, а сусрети на „Шабли“ прилика су и за размену искустава у домену струке.

„Као што је већ познато, гађање је круна обуке сваког ракеташа, а имајући у виду да је у претходном периоду, када је реч о нашој ракетно-техничкој батерији састав подмлађен, младе колеге сада су у прилици да то што су научили, овде на терену практично покажу“, закључио је заставник Петковић.

Јелена Стојчић и Јелена Станковић су први пут на гађању на полигону на обалама Црног мора. Говорећи о својим утисцима, обе пре свега истичу захвалност на указаном поверењу и прилици да буду међу одабранима за „Шаблу“, а сложне су и у оцени да је искуство које ће том приликом стећи непроцењиво за будући рад у јединици.

Под маскираним шатором на положају ракетно-техничке батерије водник Јелена Стојчић, оператор на контролно-испитној станици део је тима задуженог за припрему ракета за предстојеће гађање.

„Ово ми је прилика да покажем шта сам научила у матичној јединици, а сарадња са бугарским колегама је на изузетном нивоу и заједно радимо на припреми ракета, како би све било спремно за гађање које нас очекује“, каже водник Стојчић.

На другом крају полигона је водник Јелена Станковић, оператор ручног праћења на ракетном систему „нева“.

„У овој јединици сам шест година, а од војника до старешине постала сам завршавајући курсеве на које су ме претпостављени слали. Теорију сам научила из уџбеника, литературе и од старијих колега, а ово сматрам круном оспособљавања, јер нисам била у прилици да учествујем у оваквом гађању“, наглашава водник Станковић.

  • Pravedni Srbin

    „Gadjanje koje nas očekuje“ Interesu je me da li su ti tačkasti ciljevi na raduru,prilikom te vežbe možda obojeni u ruskoj zastavi,ili grešim!???

  • gifteconomy

    Могу ли наши момци да ставе на нишан Бонстил из Варне ?

    • Pravedni Srbin

      E pa to nije u planu i programu vežbe ,jer ti isti su mnooogooo dobri momci i saveznici!!???… :-)

  • Zelimir

    Наслов текста је превара за наивне. Наиме ради се о вежби војске Србије са НАТО снагама а тактичка претпоставка су одбрана НАТО (Бугарског) ваздушног простора од Руса. Научио народ да чита и да размишља, нема смисла да бацате прашину у очи. Поздрав

    • Бели Орао

      Управо си ми узео реч из уста. Хтедо да питам, а против кога ратују? (