ОСТAЛО ОД ХИТЛЕРA Симболи БГД ницали су и у рату; Фиреров поклон и данас присутан

1

Након што је 75 година повезивао две обале, Стари савски мост биће, према најавама, уклоњен у корист модернијег и већег.

Он је најпознатији траг немачке окупације престонице, али није једини нежељени поклон који нам је оставио Трећи рајх, а који и даље свакодневно користимо.

Стари железнички мост Немци су направили како би себи олакшали транспорт.

– Над Београдом је током априлског бомбардовања извршен својеврстан урбицид, убиство града чијих је 80 одсто здања потпуно срушено или оштећено до необновљивости. Међутим, током окупације Немци су морали да спроведу врло селективну обнову престонице, фокусирајући се само на оно што је њима потребно, као што је мост преко Саве. У том се смислу може говорити о некаквом „наслеђу нацизма“ у области градитељства, иако је то у суштини била рушилачка идеологија – каже Дејан Ристић, историчар.

 Немци су и у градитељском подухвату размишљали практично.

– Наша јавност је недавно велику пажњу посветила фонтани на Славији, али мало ко зна да су Славију као кружни ток конципирали нацисти 1942. године. Све до тада, бројне улице сливале су се ка тргу под различитим угловима, стварајући саобраћајни хаос. Нацистима је Славија била битна као централна градска деоница којом су, између осталог, пролазиле и душегупке на путу од Старог сајмишта ка Јајинцима. Душегупке су туда пролазиле по дану, да би страшни крици људи који су у њима умирали застрашили Београђане и унапред сломили сваки отпор. Славија је такође била трансверзала којом су се људи и војна опрема транспортовали из Србије преко Саве и Дунава у централну Еврпу и нацисти су трг стога веома брзо прекомпоновали у кружни ток, са затрављеним острвом у средини, како би њихови конвоји туда пролазили несметано – описује Ристић.

Нацисти су били ти који су током окупације Београда Трг Славију претворили у кружни ток са затрављеним острвом (Фото: Н.С.)

Недалеко од ове важне саобраћајнице сместили су своје официре.

– За Немцима је остала и једна стамбена зграда на углу улица краља Милана и краља Милутина. Они су је подигли из темеља за становање својих официра и чланова нацистичких организација. У том контексту треба поменути и данашњу зграду општине Савски венац, која је пре рата подигнута као стамбени објекат, али је на почетку окупације реквирирана од нацистичке организације „Тот“ (Тодт). Немци су унутрашњост зграде у потпуности променили, претворивши станове у канцеларије, те тако, када данас уђемо у њу, улазимо у ентеријер који су осмислили нацисти, мада је, наравно, инвентар нов – додаје Ристић.

Многи од прелепих предратних дворова у Улици краља Милана последње су дане угледали априла 1941.

– Иако је Стари двор у бомбардовању претрпео огромну штету, није срушен до темеља. Немци су били ти који су га до краја окупације скоро у потпуности реконструисали, наравно за своје потребе, не да исправе грешке. О томе колико су мало ценили наше културно и историјско наслеђе говори чињеница да је предивна зграда Aрхива Србије, дело руског архитекте Николаја Краснова, за време рата претворена у клуб. У последњем нивоу отворили су кухињу и у њој направили мали лифт за транспорт хране на горње спратове. По ослобођењу Београда, када је згради враћена првобитна функција, тај лифт је остао једини метод за транспорт грађе од депоа до архивиста и корисника. Одлично функционише и дан-данас – примећује Ристић.

Једино што је остало од Хитлера

Након Првог светског рата у читавом свету сазрела је свест о катаклизмичности светског сукоба и потреби да се тако нешто никада не понови.

– Да би се то симболички представило, свуда по Европи подизани су војни меморијали и заједно су сахрањивани припадници непријатељских страна, уз девизу „сукобљени у рату – сједињени у смрти“. Најзначајнији војни меморијал једне земље је Гроб незнаном јунаку, а наш се на Aвали градио од 1932. до 1938. године. И голим оком се види да је читава Aвала пошумљена листопадним дрвећем, док је само комплекс на врху оивичен зимзеленим стаблима. Ти чемпреси део су оног што условно можемо назвати „наслеђем нацизма” јер их је немачка влада, на чијем је челу тада био Aдолф Хитлер, поклонила Краљевини Југославији са молбом да буду посађени у оквиру комплекса. То није јединствен случај да земље које су у рату биле на супротним странама једне другој шаљу поклоне за војне комплексе, али јесте куриозитет у смислу да су ти четинари једна од ретких ствари које су остале после Хитлера, а видљива је и данас – каже Ристић.

  • Kodza Milos

    Поруше ти све па ти дају један окрајак, ко премијер Вучић за пензијама. Немци су додуше ове саднице давали Србима кад су били у љубави са Краљем Гробарем, масоном из Хоенцолерн братије. Треба рећи да су оригинални споменик незнаном јунаку на Авали подигли Немци. У немачкој офанзиви на Србију 1915 године, немачки хици су покосили српског извиђача за кога се кад су пришли испоставило да је био дечак. Немачка војска му је подигла споменик у подножју Авале, назвавши га “Споменик незнаном јунаку“. Краљ Масон је порушио овај споменик и подигао масонски спомен парк на врху Авале заједно са масоном и усташом Мештровићем, пошто је претходно порушио средњевековни српски град Жрнов. Данас у том парку има свега само не трага причи о Незнаном јунаку.