НАПРЕД у светлу будућност Србије!

9

Недавно су Александру Вучићу предложили да предводи геј-параду која ће се одржати у Београду у септембру ове године. Наравно, то је добра ствар, прогресивна. Данас већ постоје примери где крупни политичари дефилују на таквим парадама. На пример, када се пре неколико година геј-парада кретала улицама Кијева, у првим редовима су ишли амбасадори из Европе и САД, но, не ради тога да би показали своје дезертертство из претходног полног статуса, него да би подржали стидљиве Украјинце на њиховом путу на Запад. Истина, парада није дуго трајала, јер се разбежала са све дипломатама који су је предводили, јер их је иза угла чекала група грађана са типичним пролетерским оружјем у рукама – каменицама од плочника и штаповима.

Србија је одмакла много даље од Украјине на путу брисања разлика међу половима и можемо се надати да ће септембарска геј-парада проћи без инцидената. Но, упркос свему, Александру Вучићу ће бити тешко да предводи ту друштвену авангарду, јер он има два очигледно изражена недостатка – разнополну породицу и децу. Са тако ниским показатељима не може се испадати лицемер и облачити на себе маску прогресивног човека. Европа ионако неће поверовати. А већ Ани Брнабић је место на челу геј-параде. И може се рећи да ће протокол бити испоштован – кретање ка прогресу неће предводити било какав вратар-сифилиста, него шеф владе.

Овај пут ће демонстрација протицати под паролом «За промене» и наша браћа по разуму ће затражити следеће промене у закону:

– Могућност промене ЈМБГ приликом промене пола (сада се не мења и по њему се може одредити «првобитни» пол),

– Доношење закона о регистрацији истополних бракова,

– Реформ система образовања – из уџбеника мора бити уклоњено све што гејеви и лезбијке сматрају дискриминацијом,

– Јачање борбе против насиља над представницима ЛГБТ заједнице.

Нема сумње да ће они добити те измене, јер све то већ постоји у ЕУ. Но, не треба се заваравати да ће се гејеви на томе зауставити. Зато што је пред њима још тежа етапа борбе – за равноправност на раду и за специјалне квоте на друштвеним изборима.

Ствар је у томе што у закону постоји члан «Одмор због бриге о детету», но, нема члана «Одмор због неговања партнера». А то није фер. Гејеви немају деце, па испада да немају ни одмора. Тако не сме бити!
Поред тога, српско друштво још није толико сазрело да би се односило са одобрењем према избору отворених гејева у законодавне и извршне органе. Напротив, то постаје препрека за њихову промоцију у демократску институцију. Да би се олакшало решавање проблема, треба издвојити квоте за грађане са нетрадиционалном орјентацијом. Петнаест процената од броја становника. Статистика тврди да је хомосексуалан упрво тај проценат становништва. Највероватније лажу, али то не решава проблем.

А оне који ради власти желе да се увуку у ову групу ради преваре бирача, лежаће у затвору.

Доста проблема у гејева примећује се и у односима са православном црквом, која упркос свим европским традицијама и даље егзистира. Тај несрећни неспоразум треба на неки начин исправити, зато што се црква ослања на непостојећег Бога, који строго забрањује такве трикове и чак тврди да гејевима владају демони.

У Европи су се одавно обрачунали са тим проблемом, па, на пример, Англиканска црква је од врха утонула у педофилију и хомосексуализам. Но, Србија је још далеко од Европе и очигледно, треба предузети неке принудне мере. Најједноставније је – поред храмова оснивати геј-клубове са јефтиним пићем и музиком. Метод проверен у Калифорнији даје одличне резултате.

Веома добре резултате даје и рад савремених боемских уметника, који на својим платнима мешају анални грех и Свето Писмо. Париска омладина то гледа са задовољством. То се може такође увести у праксу.

Међутим, постоји веома много начина борбе против природне органике људског живота. Треба само одлучити да та органика народу није потребна. И све ће тећи као по лоју.

  • seljacina

    sad svi sto su glasali za naprednjake mars na paradu

  • SASA

    Dakle koliko sam razumeo tekst, da bi sve ovo profunkcionisalo i drzava krenula napred u svetlu buducnost popovi treba da se popederce. Posle ce sve lakse ici

  • Црни Ђорђе

    ЖИВЕЛА ПОРОДИЦА, ЖИВЕЛА СРБИЈА.

  • Игор

    Ево шта каже један бивши „геј“ о том начину живота http://josephsciambra.com/surviving-gaybarely/ , текст је на енглеском, и подугачак је али се исплати прочитати, уз мало упозороње да је прилично „сликовит“.

    • Zelimir

      Преживео Гаи
      … Једва

      1999. године, ушао сам у светски познати Цастро Дистрицт у Сан Франциску као
      незадовољан младић човека од скоро деветнаест година. Одрастао сам насилан и
      усамљен, а ја сам тражио да коначно припадам. Скоро од када сам био дете у
      близини адолесценције, други момци у школи инстинктивно су ме одбацили. Иако су
      одлучујући тестостерон изазвали скок на више мужевних потеза, као што су
      агресивна школска дворана и спорт, био сам плашљив и несигуран. Док су се
      њихови гласови продубљали и звучали све више уверени, мој је остао висок, али
      чудно пригушен. Док су порасли и били испуњени, само сам постао тањи и
      ганглиер. Пре-мацхо дечаци су обично били најбољи у игрању шутне лопте и
      неизбежно се испостављају да су уздржани и капитенови екипе. Усредсредивши се
      на мој непријатан недостатак вештине, они су увек били брзи да се исмејавају и
      гласно истичу мој крај безвредности. Нико ме никад није желео у свом тиму.
      Након што су чак и мање дјевојке изабране, ја сам увек био задани човјек који
      стоји.

      У мојој класи било је још неколико малишаних дечака, било прекомјерне тежине или сувише кратке, које су такође слично прошле. Али они би могли одбацити предност у
      комичан начин самопомоћ или се забавити код мене или неког другог. Нисам могла
      то учинити. Свакако сам се узео у срце. Замрзао сам се на најмању малу. Често
      сурови безумични шмекови дечака изгледали су намерно зачарани. Па ипак, што су
      ме више одбацивали и подсмевали, више сам желео да припадам. Фантазије мог
      детињства почеле су да се усредсређују на доброг суперхероа који би ме усвојио
      као свог пријатеља. У поподневним сатима, журила бих кући да видим поновљене
      речи „Батмана“ и замишљам себе као Бурт Вард. До данашњег дана, веома
      је значајно да су хомоеротске фантазије о Батману и Робину присутне у
      хомосексуалној култури.

      Када сам стигао у Сан Франциско, био сам још увек висок, мршав и неусаглашен, али сам брзо открио да људи желе да буду са мном. Овде је дечији штап оквира била
      посебна предност. Те прве ноћи, док сам увукао у свој први геј бар, био сам
      исти несигуран и очајнички стидљив дјечак. Нисам знао шта да радим. Моје једино
      искуство са светом сексуалности мушког пола било је гледање геј порнографије. И
      на тим сликама сам био фасциниран. Постојало је основно уређење и ритуал за све
      приказане: старе са младим, великим малим, искусним и наивним. Зрели и супремно
      мушки увек је у мушкости успоставио свеже и мање физички импресивне младе
      новајлије.

      Од порнографије, ја сам знао шта да очекујем; Видео сам такве злослутне филмове
      под називом: „Тата боли“, „Заустави боли“ и „Неће се
      повредити“. Замишљао сам свој прелазак на маскулинитет као иницијални
      обред. И на блиској висини кризе у борби против АИДС-а, попут мушких младића у
      племенским културама, који су морали да издрже неку врсту физичког мучења или
      суђења да би се придружили заједници мушкараца, био сам спреман да нешто патим
      у том процесу; Чак и умрети.

      Са леђима на препуштени плесни под, придружио сам се разбацаним линијама мушкараца у бару. Дечак који нико није желео у свом тиму постао је најближи фаворит. Ево, стручност није била неопходност, само је пуштена енергија, издржљивост и
      несвјесна спремност. За разлику од насег изгубљеног детињства, било је људи
      спремних да нас тренирају и воде. Погледао сам на лево и десно и упознао сам са
      хладним тешким погледом у неколико интензивних људи. Неки су одустали од пола
      осмеха. Погледао сам на пиће. Када сам подигао поглед, они су и даље гледали.
      Човек у јакој танки мајици која је показала своје пецове као Адам Вест изненада
      ме је замолила да плешем. Ја сам први изабран. На плесном поду, кренуо је близу
      и ставио уста на моје ухо. Преко гласне музике, могао сам мало да направим
      пригушено питање. У том процесу, једнодневни раст длаке на бради мучио се
      против мог новог обријаног лица. У том случајном тренутку, одушевио сам се
      интимности.

      Као дечак, пocjeдао сам Сонни Цроцкетт’с струме, бркове Магнум ПИ и сама чињеница да је Шест милиона долара мушкарац имао длакави сандук. Као донекле несвестан и
      несигуран иницијатор, одмах сам привукао оне људе који одговарају мојим
      малолетним предрасудама о мушкости. Ова дуалност је присутна у посвећеним и
      венчаним истосполним мужевним паровима, где често, али не увек, упарује се већи
      човек, који одговара одређеним традиционалним мушким особинама, а мањи партнер
      који показује више феминизоване карактеристике. А ипак, чак иу оним мечевима
      које су блиско сличне једној другој, најмања варијација подстиче хијерархијски
      чин, са малим разликама у висини, мишићној маси, манирима, гласу гласа и
      агресивности која одређује улогу сваке особе. У неким случајевима, то је
      повратак на мушке уводне наредбе школског дворишта. Према последњим годинама
      деведесетих година, када је баребацк секс враћен у популарност, мушкарци мањег
      мужјака aтрибути говоре о геј урбаној легенди, при чему инфузија семена од
      вирилног мушког човека у рецептивног мужјака узрокује повећање нивоа
      тестостерона и секундарних полних карактеристика као што је раст дечје длаке.

      Као неко ко е нови на сцени, неумољиви сублиминални страх је да ћете остати у сталном дечачком животу или још горе – трајно заустављају понижење своје бивше
      личности. Током деведесетих, најтужнији случајеви су били ти мушкарци, који су
      сада били у својим двадесетим годинама, који су и даље имали сјечу и бледу
      плаву косу. Они су гладовали да остају мршави и описују себе као дечаке у
      рекламама геј-секса. С обзиром да су постали старији, њихова старосна граница
      за потенцијалног „тате“ слично је порасла. Међутим, обично су скоро
      сви имали првог љубавника који је био старији, искуснији и умирујући. У нашем
      уму, они нас прате у свет мушкараца од којих смо се увек осећали отуђени. И,
      очигледно су постигли овај подвиг кроз секс.

      Према Извјештају о надзору ХИВ-а из ЦДЦ-а за 2015. годину, 88,3% ХИВ-негативних
      мушкараца практикује анални секс у посљедњих 12 мјесеци; Бројеви су били само
      мало већи за ХИВ-позитивне мушкарце. Друга студија показала је да: 71,8% МСМ
      има анални секс и 28,2% је пријавило орални секс на последњем сусрету.
      Најзначајније:

      Више од половине (52,0%) МСМ-а од 18 до 24 године пријавило је недавно мушког аналног сексуалног партнера који је био стар> 5 година … Насупрот томе, само 7,9%
      хетеросексуалних мушкараца и 10,0% хетеросексуалних жена у овој старосној групи
      пријавило је недавно Партнер који је стар> 5 година.

      У хомосексуалној порници, расцеп је увек анални сек. Као неискусни осамнаестогодишњак, нашао сам тежње хомосексуалаца да буду сасвим слични. За сусрет који није бар укључивао могућност аналног односа изгледало је случајно и брзо. Анални секс мушког хомосексуалца даје одређену интимност. Могућност те фузије је
      невероватно привлачна. Али ме је окаменила увек присутна вероватноћа АИДС-а,
      тако да сам одбио да ризикујем свој живот, иако сам знао да ћу остати непотпун,
      док не нађем храброст за подношење. Фрустрирани дечко је прихватио неку врсту
      другог најбољег кад сам се сложио са неким обликом фротације кроз који би му
      потисао пенис између мојих затворених ногу. Био је то сложен облик обостране
      мастурбације. Годинама касније, трагично бих открио да је жудња за уводном
      облику ове акције слично плитка.

      Само, страх није могао да избегне овај упорни осећај да је нешто остало непотпуно у мени. Размишљао сам о томе, а онда сам једног дана мирно ишао у локалну продавницу лекова. Близу геј мека Кастра, добро је заложено са различитим лаксативима и бројевима флоте. Током следећих сати јако сам јео и опрао неколико ек-лака са обилним количинама воде. Следећег јутра, имао сам помисао када сам извадио клистир из кутије. Са својим дугим подмазаним шприцем, изгледало је као уређај за квази мучење. Неколико минута сам се нагнуо на умиваоник за купатило са
      сваким мишићем у телу стиснутим све док нисам могао више да издржим. Гледајући
      уназад, то је било као ритуално чишћење пре церемоније у неком паганском храму.
      Пробала сам своје тело да започињем препород, осим без обзира колико сам се
      напунио водом и сољем, постао сам као Мртво море у Содому. Неко сам лебдео, али
      није било шта да ме одржи. То је постојало за своје добро.

      Остао сам у страшном стању. Што се тиче сека, за разлику од порнографије, није трајало између двадесет и тридесет минута. Било је много брже. И, упркос митологији дна моћи, ова иницијација захтијевала издржљивост и бол, али и подношење. Сензација намерног покушаја опуштања мишића сфинктера, пошто је њихова исправна функција пренета на константну аутономну тензију, била је невероватно чудна. Нисам могао то учинити. Усред покушаја, мој љубавник је под носом попио бубуљицу. Узео сам оклевање, а срце ми је почело да удара из груди. Ниво интимности био је
      интензиван или хладно удаљен у зависности од положаја и контакта са очима.
      Сахранио сам лице у ћебету и онда сам се усудио да погледам у лице човјека
      изнад мене. Овде није било ничега реципрочног. У основи, то је била карикатура
      брачног чина. Али нисам била жена, а нисам имао вагину. Ништа о мојој
      физиономији не би могло да прими пенис; Није било природног подмазивања и
      болело док нисам могао ништа да осетим. Понекад је искуство било жудно и
      фекално. У жељи да пронађемо пут до мушкости, ушли смо у окрутан повратак на
      дете и пелену. Скоро две деценије након престанка таквог понашања,
      најугроженија шала је била на мени – као и данас сам понекад присиљен у
      заштитне одеће за одрасле. Дечак који је желео да буде мушкарац заглавио је као
      беба.

      Харри Поттер, глумац Даниел Радцлиффе, након што је снимао своју прву геј секс сцену, у биоскопском филму на којем је портретирао хомосексуалног песника Алена
      Гинсберга у Сан Франциску, рекао је о његовој припреми за улогу:

      Речено ми је преко режисера. Рекао би ми шта би се осјећао у сваком узимању. У основи, геј секс, посебно по први пут, стварно је болестан. И [Крокидас] је рекао да никада раније није видео то што је тачно приказао на филму. Желео је да изгледа као
      аутентичан губитак невиности. “

      Јохн Крокидас, директор филма, је геј мушкарац у раним четрдесетим годинама.

      Вежба није била савршена, и ни на који начин се није осећала природно. Никад није било боље. Стална припрема и испирање претходно направљеног секса изгледа клиничко и скоро експериментално. Неко време сам био бисексуалан и зачудио сам се
      хормоналном току женске сексуалности. Како су тражили романсу и предигру, нешто
      што су хомосексуалци покушали да реше, што је доказано у стотинама
      импровизованих „славних рупа“ које су биле бушене у јавним зидовима
      за купатила у Сан Франциску. Са коначним у безобразном неименом и сексом без
      лица, догађају се где год је било отворено уста. За жене, еротизација
      предполног процеса припремала су своја тела за могућу пенетрацију. Ниједан такав
      механизам није био на послу у анусу човека.

      Једног дана, био сам превише ревносан у својим процедурама чишћења и спалио сам се са физиолошким растворима. Пријатељи су препоручили различите клиторисне клистере користећи воду и сода за сапун. Још један заклео водом и алое-вера; А
      најчуднији рецепт је вода и инстант кафа. Једноставно старији повјереник коме
      сам имплицитно веровао, одвела ме је на страну и имали смо прилично необичну
      инверзију говора оца и сина. Он је препоручио доброг проктолога и описао своја
      суђења са неефикасним лековима као што су разне салвете; Детаљно је описао бол
      који је прошао из вазелина на аналне пукотине.

      Чак и једном недељно пукотину лаксатива и клистирица осушили су већ танак слој коже који је чинио нижу колону. Један за другим, ухватио сам низ сексуално преносивих
      болести: ректална гонореја, а затим ректална кламидија. Изашао сам у осипу. Што
      ме је, у почетку, једва узнемирило јер понекад мазива која сам користила није
      реаговала добро са осјетљивом кожом. Топичне мастне супстанце су се показале
      бескорисне и појавиле су се болне пликове и ране. Неко време сам наставио да
      имам анални секс. Изгледало је да нико није приметио мој лагано обележје иза
      затамњених ходника сексуалних клубова у Сан Франциску. Само је бол постала
      невјероватна и посјетила сам локалну клинику. Био сам стављен на пукотину јаких
      антибиотика. Нису добро сјебали стомак и неколико дана сам боловао стално
      дијареје.

      Неколико тренутака, скоро сам се заклела са читавом праксом рецептивног аналног секса. Међутим, моја кожа се разјаснила и вратила сам се томе. Из неког разлога, нисам могао да зауставим. Било је чудно – како је човек изнутра изазивао осећај
      пуности само да је тело инстинктивно одбацило. Било је скоро да се појављује
      КСТЦ пилула пре ноћи транса и секса. Могао сам да осетим да се дрога шири током
      свог бића. За те еуфоричне часове, био сам на једном са својим унутрашњим
      јазом, телом и универзумом. После тога, подсећајући на сексуални чин свих
      мушкараца, срушио сам се и нашао да сам и даље заробљен у истој анатомији.
      Одмах се вратио срце мојег срца и обратио сам се позиву да вратим нешто изван
      себе – чак и ако се не уклапа.

      Крајем деведесетих нисам биo млад и нови момци који су стигли у Сан Франциско били су различити од оних који су до тада дошли. Били су мање уплашени. За оне моје
      генерације који су преживјели, технолошки танак слој пластике који је раздвајао
      мушкарце од својих љубитељских љубитеља постао је дебео као опекарски зид.
      Кондом је почео да представља последњу препреку између хомосексуалаца и њихов циљ сирове мушкости. Готово преко ноћи, приметио сам велике групе момака који су
      напустили некада светле неописане текстове сигурног пола. У то доба, изгледа да
      сви имају баребацк секс. До тада сам био више нерадо то да урадим. Али био сам
      запањен намерним оживљавањем хедонизма из седамдесетих година. Геј барови и
      клубови вратили су у ротацију све класичне песме диско ере. За дечаке који су
      одрастали у тој доби, обрађујући пазљиве пазуће Пеопле’с Виллаге, то је био
      повратак златног доба сексуалне слободе. Сада замишљам тај кратки период као
      нешто слично артхуриан ревивализму који се види током рушевине
      пост-индустријске револуције Енглеске, где су Викторијанци, између фабрика,
      сиромаштва и чађи, замишљали митску лепу прошлост лепих витезова у
      рефлектујућем оклопу. Импресионисти су скоро истоветно радили у њиховом бекству
      у парковима и језерима приградског Париза; Где је ипак увек удаљио цигарету. За
      нас, негде у Студиоу 54, сакривен је свети грал мушкости. Повратак на хардцоре
      знојење секса је била временска машина у којој смо се враћали да пронађемо неухватљиву чашу из које ћемо се сви
      угасити и коначно доживјети потпуно задовољство.

      Једино друго драго обећање је било само драго златно пловило наших снова. Изненада, сви око мене су се разболели. Оштећени вирусом ХИВ и сваким другим опортунистичким патогеном, вирус је најтеже погођивао оне који су и даље били млади да започну сексуалну потрагу и да издрже многе потешкоће које је потребно за путовање, само да би постали разочарани и очајни. До данашњег дана, велики број оних „геј“ мушкараца који се баве вирусом АИДС-а су из старосне групе
      25-34 година.

      Предвиђена хармонична конвергенција која се требала догодити кроз контакт између коже и коже није се материјализовала. Многи од старијих мушкараца који су изгубили
      мужеве и љубитеље АИДС-а током 1980-их и већ су искусили културу купаонице која
      је неизбежно довела до масакра, делимично се окренула од декаденције и ушла у
      полу-изгнанство на периферији Цастро. Они су у великој мјери чинили фракцију
      која би касније потакла за истополни брак. Неко време сам био један од њих, а
      ја сам остао у полу-садржају са једним љубавником. Али мушка хомосексуалност
      никада није била монотеистичка религија; Геј мушка заједница је пантеон
      различитих светиња смештених у баровима, купатилима, а сада на апликацијама за
      геосоцијално умрежавање, гдје хиљаде безглавних торзијских снимака почињу
      изгледати као мраморни фрагменти древних грчких и римских деми-богова. Али геј
      богови су полифонија многих лажних божанстава; Свако мелодично обећавајуће
      задовољство божанству. Мој живи љубавник био је олтар кога сам клекнуо неколико
      пута, али онда сам желео да устам и одем када моје молитве за унутрашњу
      реализацију остају без одговора. Слоппидност содомије постала је претерано
      лабавља и досадна – често захтева снажан ручни посао да заврши са стварима.
      Када геј божеви постану инкарнирани у телу другог човека, постоји лажна врста
      заједништва са крвљу и нема трајног ослобођења. Овај раст и пад очекивања
      захтева невероватно ходочашће без светог гроба. Поштовање брзо постаје
      полу-срце и стагнира због разочарања фамилијарности. Тражени комплимент је
      недостатак. Као резултат тога, физичка интимност је често упућена на међусобну
      мастурбацију и орални секс. Увек сам се уморио од сваке вечери да избацујем
      пубичне длаке из уста; Наш заједнички посебан тренутак међусобног пуштања на
      слободу одвијао се одвојено, док је једно лице закопано у другу препреку. Ово у
      великој мјери превладава у такозваним моногамним геј парицама које рано доводе
      до појма „ф * цк буддиес“ или сексуалних партнера када се пар сложи
      да отвори однос, док остаје само емоционално ексклузивно један другог.
      Повремено, један партнер остаје несвакидашњи када други одлази у купатило или
      поставља профил на Гриндру. Никада нећу заборавити драгог пријатеља који је био
      бескрајно забринут због мог понижавајућег понашања, док би касније умро, након
      само неколико љубитеља, када је постао заражен ХИВ-ом путем партнера за варање.

      Тајна СИДЕ-а ме је увек прогнала, чак и до данашњег дана. То је као да сперма није имала где да иде и ништа не ради, а у њиховој фрустрацији окренуо се онима који су их
      злоупотребили – доводећи болест и смрт.

      После година средњег дна, био сам мучен крварењем и испупченим хемороидима. Покушао сам даих третим куповином лекова и супозиторија. Једног дана сам упознао неке пријатеље на вечеру, када, без обзира на мене, развио се огромно растуће мрље
      на месту седишта мојих панталона. Сви су знали шта се дешава и ништа није
      рекао, али је било понижавајуће. Касније, проктолог препоручио је њихово
      хируршко уклањање. Ја сам одбио.

      Истрајни проблеми са том делатношћу мог тела су ме учинили још преобратљивијим и то је довело до проблема. Ја сам лечила ректум као да је женски сексуални орган и, у
      одређеном смислу, почело се понашати као једно. На пример, мирис је увек био
      проблем током аналног секса, а неко је предложио производ као „Пролећни
      киша“ из Љетње вечери. Некада је функционисало, а онда је бол постао
      муњевит. ПХ-равнотежа мог ректума била је попут зелене воде напуштеног базена
      напуњеног алгама напуњеним базама у Аризони. Сродна константна преокупација
      била је могућност такозване „несреће“ током секса. Чуо сам да се
      приче преносе, неизбежно извођене на полу-комичан начин, о лијеничном дну који
      није предузео неопходне мере предострожности. Неколико година касније, када сам
      имао секс без секса са дечком, неочекивано сам приметио страшан пулсни осјећај.
      Повукао сам пенис и открио да је покривен фекалном материјом. Завршио сам за
      ноћ.

      Понављам, постао сам плашен серијом аналних инфекција квасца. Увек сам се надао да је то нешто друго. Само, потражите медицинску помоћ када је готово прекасно. Бол је био неподношљив. Непопустљив свраб и гребање чине кожу црвеном и окреченом.
      Постојало је константно запаљење секрета које је искочило из мог тела и даље
      иритирало околно ткиво. Често, док су антибиотици имали времена да раде, носио
      сам женске маки подлоге са унутрашње стране доњег веша. У почетку сам се стидио
      док ми пријатељ није причао о свом љубавнику, човеку коме сам помислио да је
      блискост чудесна. Иако је тренутно ексклузивни топ, као озбиљан бодибуилдер,
      морао је да носи пелене за одрасле у теретану, јер га је напетост проузроковала
      спонтано дефецирање.

      Ипак, остао сам у великој мјери без разлога, само континуирано прочишћавање тијела кроз дијете и кљуцеве додатно је надражило доњи дигестивни тракт који је проактолог
      описао – као спастицни дебело црево. Понављала сам се између озбиљних
      констипација и болних грчења, што је резултирало у скоро исцрпљујућој
      дисензури. Да би се погоршала ситуација, прекидање бријања аналног подручја
      учинило је да се кожа разбила и одржива на инфекцију. Постојала је битка између
      тога како је моје тело дизајнирано и шта сам желео да урадим са тим. Мислим да
      сам знао да губим. Међутим, увек сам проналазила утеху у пријатељима који су
      имали сличне проблеме и колективну егзистенцију геј мушке заједнице за плес
      кроз несрећу и болести. Држали смо се удара, али се вратиш. Једна од последњих
      песама које сам чуо у геј клубу:

      Моја усамљеност ме убија (и ја)

      Морам признати, и даље верујем …

      Још сам очекивала да ће се, некако, све за мене променити. Иако нисам веровао у велики део посмртног живота, када сам се сетио дугих мртвих пријатеља, мислио сам да су у миру и доживљавају сталан загрљај који их је трагично алудирао у животу.
      Понекад сам помислио да је ово вечно уkлањање садржало резолуцију смрти. Почело
      ми је добро изгледати.

      Пре него што изађем вече, почела бих поступак чишћења и потом требам времена да се намјерно сједим на ВЦ-у и напијем барем неколико минута. Моји хемороиди су постали горе. Почели су да излазе; Мој ректум пролапсед. Као резултат тога, крвав сам сваки пут кад сам имала покрет. Схватио сам да је присуство отворене ране унутар мога тела оставило ме јако подложном преносу ХИВ-а. Затим, оно што нисам могао
      схватити је да је још једна рана, углавном невидљива која ме је пљачкала од
      детињства, била одговорна за несигурну ситуацију коју сам нашао. Али у овом
      тренутку, толико дуго сам био болестан, био сам уверен да сам већ постао
      позитиван.

    • Zelimir

      Од тада па сам се придружио редовима неустрашивих, младих и неискусних, усамљених и пијаног, наводно негативних бугова и оних који су већ били заражени. У тим групама, претварање сигурног пола било је или потпуно одсутно или је атмосфера
      превише узнемирена и врела за било кога да заустави акцију и отвори пакет
      кондома. У већини случајева, становници овог света су били озбиљни због својих
      сексуалних фантазија. Већина, као и ја, били су људи који су сишли сваки пут на
      жутој цигли. Никада нисмо пронашли чаробну дозу мушке храбрости у Емералд Цити.
      Зато што: „то је тужно, верујте ми, мисси, када сте рођени да будете
      пљачкали.“ Ми нисмо могли да идемо кући, па смо се спријатељили против
      наше сломљења и тражили зарастање међу собом.

      Највише фанатични бхакте били су они који су замишљали да се вирус ХИВ инфицира
      позитивним „даривачем“. Потпуно немогућност импрегнације путем геј
      секса оставила је подсвесно осећање бескрупости унутар свих укључених. Замена
      је била инфузија наелектрисане честице унутар семена која би потенцијално могла
      продрети у мембрану сваке ћелије. Затим, заувек мењају примаоца. То је био
      чудан исход мање бенигне верзије, при чему сам као младић покушао да постигнем
      тоталитет кроз секс са другим мушкарцима. Никада се није догодило. Разочаран,
      постоји несретна потрага за дубљем значењем геј секса или даља истраживања
      екстремних могућности.

      На почетку кризе у борби против АИДС-а, геј-новинар Ранди Схилтс је предвидео неку врсту ефекта ефекта зелене куће у геј свијету проузрокованог недостајућим умирујућим
      утјецајем жена и прекомјерним количином тестостерона, што би створило услове
      риф за неконтролисане Промискуитет који је резултирао спаљивањем свих
      укључених: .. имали сте гej мале субкултуру у којој није било ништа да умерите крајње мушке вредности које су се више религиозно прилагођавале него што би било који мачо хетеросексуалац ​​могао да замисли, све до хладних, тешких погледа послужитеља купалишта. Промискуитет је био бескрајан, јер у мушкој субкултури није било нико да каже „не“ – ни уобичајену улогу коју жене игра у хетеросексуалном
      миљеу. Неки хетеросексуални мушкарци приватно су се поверовали да су били
      подухвата идејом о непосредном, доступном, чак анонимном, сексу, купалишту за
      купање, ако би могли наћи само жене које би се сложиле. Гаи мушкарци, наравно,
      сложили су се доста често.

      Године 1989. Схилтс је подржао локални уред Сан Францисцо (Пропоситион-С) који би одобрио одређена законска права домаћим партнерствима. Схилтс верује да такав културни и друштвени напредак може подстаћи хомосексуалну моногамију и на тај начин смањити ширење ХИВ-а. Па ипак, у крајњој иронији, Шилтс би на крају ишао у
      самоповређену полу-изгнаницу, проводећи последњих година свог живота међу
      високим редвоодима округа Сонома у близини идиличног геј туристичког града
      Герневиллеа. Око седамдесет и пет миља северно од Сан Францисца, Гуерневилле се
      налази близу сликовите Руске реке која, у суху сезону, нежно пролази до Тихог
      океана. Једна главна магистрала града изгледа као Главна улица САД, али у
      љетњим мјесецима свака плажа, бар и ресторан су заглављени пакованим крзненим
      полупречницима, јер је Гуерневилле центар геј медведа.

      Као још увек танак прасић, млади човјек једва да је ушао у своје двадесетице, отишао сам у овај бастион хедонистичког мушкости и тражио искуство које би у интензитету
      превазишло све што сам раније радио. Похађао сам једну забаву у шуми са шумама,
      где је хијерархија међу присутнима била брзо очигледна. Ослабљен на подређени
      положај, у врућини тих тренутака, ваздух је био густа мошусом и гутуралним
      звуком дубоких мушких гласова. Далеко од тога да буде свет ружичастог
      прженства, сирови облик мужевности преживљава искључиво у хомосексуалној
      култури. Овде је постало скоро насилно Спартан у свом озбиљном покушају мушког
      везивања. Упливајући у талас феромона, тешко се одвојити од акције и одмах се
      одвојити како би заштитили слузеве мембрана из телесних течности које су сада
      капале са плафона. За оне од нас који су одрастали стално осјећајући хладноћу
      мушкараца, одбачена топлина мушких тела је неконтролисано хипнотична. Учешће,
      сва сећања на прошлост отуђења и равнодушности заборављена су као да се никада
      нису десила. Тек када се заврши, отишао си болећи и сам. Непознато ми је, негде
      у близини, Ранди Схилтс је умирао од АИДС-а.

      Неки од момака које сам упознао тог дана, ја сам се појединачно повезао са собом у Сан Франциску. Већина је била партнера са другим мушкарцима. Па ипак, оно што су
      доживели са својим мужевима и дечацима, иако су били утешни и сигурни, био је
      далеко другачији од узбуђења „ф * цк будди“ или групног сексуалног
      сусрета. Због одсуства жена од геј мушкараца, митска моћ размножавања је
      одсутна. Јер, чак иу неплодности, јединствена сила сацитељске љубави између
      човека и жене је увек присутна:

      Али од почетка стварања, Бог их је учинио мушким и женским. Због тога ће човек
      оставити свог оца и мајке; И пратиће му жену. А двоје ће бити у једној тјелини.
      Стога сада нису два, већ једно тело.

      Сагоревање у хетеросексуалном сексу често запали од дихотомије између мушког и женског и како се наизглед неугодно савршено придруже и постану оне. Чврста и мекана. Код секса, понекад се поново потврђују биолошке и традиционалне родне улоге. У доба конфузије, унутар сексуалне фантазије, мушки и женски архетип владају врхом; Стога, непопустљива равна мушка опсесија са претјерано закривљеном женом од Јаине Мансфиелд-а до Ким Кардасхиан-а и популарности еротске женске
      књижевности, као што је „Педесет нијанси сиве“, са хипер-мушким
      мушкарцем који је цивилизован од стране бриге жене; Породична варијација на
      истој теми је „Лепота и звер“. Ова хармонична опозиција се природно
      не јавља код геј мушкараца, стога вјештачки готово хиперболични тип селекције
      преузима свеобухватно питање „или-бреак“: “ Да ли сте врх или
      дно? „Два истог типа су безнадежно непоправљива. Гледајући из његовог
      високог места на углу бара, на одређеном месту где се окренуо према зиду и
      могао се директно суочити са гомилом, изузетно брклим пријатељом, који би
      Антхони Бланцхе-у из „Бридесхеад Ревиситед“ -а могао да изгледа
      симпатично, би Изненађујуће упозоравају несретне геј парове како „два дна
      која траже врх.“ Гаи романописац и рани сексуални револуционар Едмунд
      Вхите једном је рекао:

      Строге улоге, не верујем у себе, пер се. Ја сам склонији ако момак каже да је тотално
      дно. То верујем. Ако момак каже да је тотални врх, никад не верујем … То је
      истина из друштвене перспективе. Потребно је мало храбрости да будете као:
      „Не, хоћу да стално будем стално, то је то.“ Тип који је
      „тотални врх“, то је као „Да, само желиш да подржиш ово Идеја о
      томе шта вам је мужевност. „Сви желе да се упознају. У погледу сваког
      појединачног податка који сам могао да нађем, то је показало да је огромна
      већина геј мушкараца идентификована као свестрана.

      Међутим, смањење позиционог стратификације се одвија с напредовањем узраста; При чему бивши дноћи, са удубљеном и уморном задњицом, постају врхови када расту. Само, постоји пратња разочарање које претходи овој промени у сексуалном положају, при чему бивши примитивни мушкарац препознаје да мушкост или целина никада нису
      постигнути у содомији. Стога, они преузму улогу вишестепена, а не молитвеног.
      Али они нису прави присталице. Они су у најбољем случају полу-уверени јерети
      који могу само да одржавају своју верну структуру иницирајући друге. Осећао сам
      то пре помало преурањено у касним двадесетим, након што сам једно једно гангли тело испунио и нисам био више опрезно сигуран у себе, када су ме младићи почели да
      ми приступају као свог „тате“. Иако сам покушао, нисам могао Не
      почињем да испуњавам ову улогу, јер се још увек налазим на човјеку који би ми
      могао пренијети ту замишљену оцу оца и мушкости. Ја нисам био отац; Нисам имао
      закрамент да дам. Уместо тога, лутао сам од човека до човека, од олтара до
      олтара. Док сам ишао, жртвени обреди су постали крвавији.

      Једне ноћи, то није било другачије од многих других ноћи које сам искусио, сједио сам у
      својој соби да ништа не гледам на телевизији. Нисам могао да се опустим. Напољу
      је било касно и зими и хладно, али унутрашњост ваздуха била је тешка и
      надмоћна. Гледао сам кроз прозор према Кастро театру и могао сам само да
      откријем масовну застава од дуге која махне на ветар. Помислио сам висе од
      десет година, како сам као младић први пут заобишао брдо на Дивисидеру и
      ухватио сам своје прве глимпсе многих хомосексуалаца који су се претварали без
      кошуље и поносни. Тај дан је био топл и изванредно леп. Светле боје заставе
      издвојиле су се као призма против кристално плавог без облака. Био сам одмах
      шокиран. Због тога што сам на врхунцу кризе од АИДС-а, пола очекивао да ћу
      упасти у хоррор филм снимљен у црно-белој боји; Да зомбији заражени ХИВ-ом чекају
      да се плаше на мене и изгубе моје месо. Али моје опције су биле мало. Могао бих
      да ризикујем смрт, да ризикујем смрт за тренутак љубави или да останем сам
      заувек. Ово је било незамисливо. Смрт је била пожељнија да поричем своја
      осећања. Притиском чела на хладно стакло прозора, неколико година касније,
      дошао сам пуни круг.

      Без размишљања, ушао сам у купатило и стигао под умиваоник. Обично сам чувао залогу мојих клистир. Само тог дана, имам само још једног. Седео сам на тоалету и
      плакао. Нисам знао шта радим, али шта год да је било – нисам хтео да то урадим.
      У том тренутку осетио сам се напријед и скоро нисам могао да одредим своје
      поступке. Чула сам глас изнад главе рекавши: Не морате то учинити. Али моје
      тело је било даљинско контролисано.

      Отишао сам напоље и одмах се потопио у дебел слој магнета Сан Франциска. Тог касног поподнева, све је постало видљиво у црној и белој црној 13мм. Ништа није било
      Тецхницолор. Прошао сам поред Кастро театра и погледао у шатор – Синг-А-Лонг
      „Чаробњак из Оза“. Окренуо сам угао и кренуо према свом омиљеном
      секс-клубу.

      Тада сам
      поносно сматрала изнад таквих диверзија. Када сам био млађи и нисам сигуран шта
      да радим, слепо сам се посвађао у ове геј зене подне. Они су били део теста
      издржљивости, ритуала детоксификације новог доба и основног кампа за обуку.
      Прошао сам кроз све то и више их нисам требао. Па сам мислио. Али упорна сећања
      су ме прогонила.

      Био сам нови у Сан Франциску и једва сам упао. До сада сам се само мешао са другим
      мушкарцима у геј вестибуле барова и дискотека. Незадовољан, желео сам да се
      молим у свету светиња. Ја сам изабрао сексуални клуб који сам прошао стотину
      пута, али никад нисам имао храбрости да уђем. Стражар је био ћелав, тетовиран,
      а камен-стакло иза прозора од метка. Надао сам се да је био предуслов за
      муљкарство унутра. Једном када сам платио улазницу и прошетао кроз врата, од
      нигде у тами, из бочног прозора појавио се феминистички помоћник. Био је дебео
      и меснат као девојка. Његова мекота била је револтни и нежељени мнемоник дечјег
      млађих масти и пременструалног блока. На чудан начин, он ме је подсетио на геј
      мушкарца неуспјех. Био је симбол хаоса. Волели смо људе који изгледају као
      мушкарци. У хомосексуалној култури мушкараца тражили смо строгих правила; Чак и
      дражесци су се сматрали одлично успешним ако би могли проћи за супротни пол.
      Предао ми је кондом и пластичну кетцхуп пакет од лубенице. Отишао сам у
      свлачионицу – бацио сам ранац и наставио да ходам по месту док сам био потпуно
      обучен. Шта сам радио? Сви остали били су голи или спортски једни бели пешкир
      око струка. Аморфни хелпер ми је побегао и борећи моје незнање. Не можеш имати
      одећу, рекао је он. Вратила сам се у свлачионицу и одузела све.

      Распоред клуба био је низ чудно постављених области које су постале прогресивно тамније, као што се неко налазио на задњој страни зграде. У декор је уграђен сваки мушки клише: сјајни хром, црни винил и муралови бодибилдера. Простор према предњој страни је био најсложенији, док су они према задњем делу садржали скоро празне собе обојене црном бојом. У почетку сам остала у барској области која се
      отворила у прилично генијално дизајнираног туша и сауне. Као засебна соба за
      гледаоце, то су биле позоришне фазе на којима геј мушкарци подсвесно играју
      трауму дечака; Где је немилосрдно задиркивање које смо преживјели након класе
      ПЕ клупа дечака некако искоријењено у овом облику групне терапије. Овде, за
      ноћ, збуњеност детињства готово је нестала. Али слична хијерархија из школског
      дворишта је наставила са физички импресивним преосталим командом. Отпуштање је
      постојало, али је било суптилно. И сви, чак и мршави и старији могу наћи свој
      меч. У најгорем случају, у собама за надувавање, ту су били разбацани мушкарци
      који су само жељели мушко тело са крвљу која је ишла кроз вене. Само ништа није
      било довољно дубоко. Као и смешно издужени дилдо продати у свакој геј порно
      магазини, ништа није могло доћи унутра и додирнути оно што је стварно болело.
      Сећао сам се једног пријатеља који је имао невероватан капацитет за фистинг;
      Фантазирао се око дана када би могао да узме човека изван лакта. Ово је било
      готово бизарно реенацтмент Азтецовог људског жртвовања у којој је свештеник
      стигао у тело и извукао још увек срце несретне жртве. Гаи секс је мешавина
      задовољства и мучења. Један облик самоповређивања где се новонастале ране никад
      нису зацеле, а старији су се ипак заборавили. А у њиховом очају, све постаје
      нека врста трагичне мелодраме: мушкарци су везани и мучени као порнографска
      улога која се представља као рано-хришћанска мученица. Осим што не постоји
      ослобађање од ропства кроз искусну патњу. Тако су сви гурали мало даље.

      Изашао сам из туш-кабине и наставио се у великом дијелу резервисаном за тежине и разне клупе за вежбање. Међу барбовима и кутијама су суспендовани са плафона неколико обруча од нерђајућег челика и тврде гуме. Метална сива боја зидова подсећа на продавницу машина или аутомобилску гаражу. Место је било полу-пустиње, али је
      постојао посебан мирис који је био комбинација лепљивог влажног ваздуха из
      тушева и мошуса који потичу из дубљих удубљења у клубу. Истовремено је била
      узнемирујућа и опојна, враћајући се на првом плану дуго сахрањена сећања на
      свеобухватне околине којима сам трајно протерао. Као хронично несигуран дечко,
      истовремено сам очекивао и уплашио мушку гардеробу у клубу за пливање које је
      моја породица боравила током лета. Мој циљ никада није био једноставан за гола
      човека; Задовољство је било само у бити са мушкарцима. То је било довољно више
      него оправдати цену пријема у купатило или покривач у гаи данце клубу. У
      ствари, били смо вољни да платимо било шта. Узео сам дубоко дисање кроз нос и
      наставио да се крећем у свечаној поворци, придруживши се неком врстом људи.

      Следећа соба је била готово црна. Док сам хтеo да уђем, фигура ми је кренула према мени и могao сам почети да видим његову форму док је ушао у свијетло свијетлости.
      Блистао је са влагом, потпуно голи и црвеног лица. Он је играо још увек
      покривеног члана који је сјајао од слимости управо завршеног секса.

      То негде – био је маскиран у потпуном мраку. Могао сам само препознати нејасне контуре које су изгледале као људске форме. Прошао сам на нешто што је изгледало
      стварно, али све што сам дотакла била је празнина. Покушао сам да преокренем
      очи док сам ишао даље у празнину. Убрзо, могао бих да видим слабо осветљену
      правоугаону блок клупу. Као под, покривен је истом врстом тамног материјала. У
      средишту празне собе је била велика сребрна решетка покривена одводом. Свето
      светилиште се претворило у мртвачницу.

    • Zelimir

      Клечање преко клупе било је неколико голих мушкараца. Нисам могао да видим њихове главе или лица; Само њихова подигнута задња страна. На пар секунди сам стајао непомично. То је било то. Стигао сам до кулминације мојих најдубљих жеља.
      Буквалан крај сваког геј мушкарца – на коленима, држећи се својим образним образима, надајући се да ће се неки човек појавити. Само, овај замишљени сусрет с трансцендентним, са Богом, заврсава као мушки сексуални чин – са дефлационим падом у нивоима андрогена који се крећу на депресију. Оставља свима да се питају.

      Као резултат, геј мушкарци несвесно покушавају да сацрементизују геј секс. А у њиховом очају, све постаје нека врста црне масе. Теоретичар и историчар „Куеер“ Мајкл Бронски се једном сетио како су геј секс клубови у Сан Франциску пре „АИДС-а“ постали „црква“, а њему:
      „запањујуће и свето, чак и свето“.

      У првом сјајном модерном геј роману, протагонист Андрев Холлеран из „Плесачица из плеса“ описује често проклетог, али на крају бесмисленог ноћног живота хомосексуалног мушкарца 1970-их. Њујорк:

      Овде сам први пут видео Рик Хафнера са знојем као идол око кога су људи клекнули у дрогираној конфузији, несвесно обожавајући његову лепоту, претпостављајући позу молби у неком храму.

      У 2013. години, заговорник геј и провокатор Дан Саваге, који је подигао римокатолику, појавио се на „Реал Тиме витх Билл Махер. Током разговора са Махером и неким конзервативним панелистима, Саваге методично је исцртао:

      Увек говорим људима који кажу да два човека не могу направити бебу, било шта је могуће за Бога. Наставићу да инсеминишем свог мужа и задржавам прсте.

      Иако невероватно грубо и вулгарно, од када је Ранди Схилтс изашао из овог света, један геј мушкарац о мушкој хомосексуалности изразио је нешто тако дубоко откривено. Оно што је Саваге ненамерно изложио био је огромна мана у геј мушким експериментима: њену душу која је исцрпљивала без живота. Умјесто да прихвати ову истину, драматично се преокреће ономе што се некада сматрало
      „хетероцентричним нормама“. Још прије Стоневалл-овог немира, пионир
      права хомосексуалаца Карл Виттман у свом револуционарном „Геј
      манифесто“ издао је ово упозорење:

      Гej људи морају престати да праве своју самопоштовање тиме што добро имитирају директне бракове. Гаи бракови ће имати исте проблеме као и они који су равноправни, осим у бурлеској.

      Додао је он:

      Морамо за себе дефинирати нову плуралистичку, социјалну структуру без улога за себе. Она мора да садржи и слободу и физички простор да људи живе сами, живе заједно неко време, живе заједно дуго, било као парови или у већем броју; И способност да се лако прелазе из једне од ових држава у другу, како се наше потребе мењају.

      Ослобађање за хомосексуалце дефинира за себе како и са ким живимо, умјесто да мјеримо нашу везу у односу на равне, са равним вриједностима.

      Пре катаклизмичке трауме АИДС-а, оно што је Виттман понудио била је поштена процена геј сексуалности, посебно њених предрасуда и ограничења. Због мушког биолошког императива, неоснованог од примедби пријатељица и жена, геј мушкарци се нагодјују на вишеструка партнерства и немира, па је релативно мали укупан број геј
      бракова (9,6%) који су након одлуке Обергефелл-а доживели само мали пад од 1,7% И упорност ХИВ инфекција међу мушкарцима у претпостављени стабилном односу. Оно што Виттман препоручује у суштини је стварност геј мушких партнерстава која нису претежно моногамна, али су се договорили о отвореним односима. Међутим,
      преовладава фасада која изједначава мушку хомосексуалност са хетеросексуалношћу или чак лезбејством. Није случајно да су почетни активисти истополних бракова, где су старији мушкарци или геј жене. Њихов постменошки статус менопаузе и интензивна ексклузивност лезбејства, иако су тежили ка емоционалној волатилности, ефикасно су неутралисали слике гријане мушке сексуалности која су
      тачно приказана 1970-их година као што су Тхе Виллаге Пеопле и клон Цастро.
      Сходно томе, добро прочишћене модерне геј иконе Нате Беркус и Неил Патрицк Харрис су изузетно непријатне.

      Сирова и опојна тумачења сексуалности геј мушкарца преживјеле су само у хардцоре порнографији (без кондома). До касних деведесетих, анални однос без кондома био је скоро непознат у геј порници. Затим је, према миленијуму, порнограф по имену Сан Франциско по имену Паул Моррис васкрсао свет пре декаденције од АИДС-а.
      Моррис је једном изјавио у ретком интервјуу: „… за праведни свет, много
      тога што садржи куеер културу и живот је неразумљиво.“ Потпуно свесни геј секс сцене у Сан Франциску, архитекте баребацк геј порнографских феномена одражавају драматичан Промена односа према сексу међу геј мушкарцима; Јер су обичне момке извлачили из купатила и од раних интернет прикључака и направили их звездама. Од тада, проценат хомосексуалаца који се редовно ангажују у анексу
      без сексуалног односа, наставио је да се повећава. Отворена прослава
      небезбедног пола, као супротна конзервативна реакција која је резултирала легализацијом истополних бракова, потакнула се успомена на масакр АИДС-а. Они који су жељели да се врате на седамдесете године, реаговали су на одређену слику геј медија усмерене на хомосексуалног мушкарца који је владао у претходне две деценије, то је геј мушкарац као емацииран и племенит мученик. Али у скорије време, развила се нова парадигма, као и необјашњиво присилно спајање
      геј мушкараца у неугодну ЛГБТ заједницу са андрогином женом као њен неспорни идеал – Еллен ДеГенерес.

      Као особа која је дошла на врхунцу кризе у борби против АИДС-а 1988. године, из дубине епидемије доживјела сам широки лук историје геј мушкараца до револуционарног увођења ретровирала и напуштања некада сакросаног сексуалног деловања. Мој живот и животи хомосексуалаца који су преживјели тај период су одразили наду, забринутост и крајње пропусте тог доба и читав геј експеримент. Јер стигли смо у Сан Франциско, Њујорк, Лос Анђелес, или било где са истим скупом очекивања: да ћемо наћи некога да воли и да нас воли заузврат. У почетку су иницијално строге препоруке које су укључивале употребу кондома, нонокинол-9, па чак и зубарских брана, изгледале као мала цена која се плаћа након трајања мучених и
      турбулентних раних година током којих смо се борили са нашим идентитетом. Уроњен у ново откривено блаженство, нежно осећање човековог даха на врату је довољно да нас пошаље у екстазу. Касније се ствари мењају. Узбуђење је минијатурно и мање интензивно. Одлазак у бар или плесни клуб постаје попут гледања истог старог порног магазина који сте украли из локалне продавнице алкохолних пића када сте били мали. Једном цењеном посједом постаје мука и
      избаците га. Ова ситуација се тренутно игра међу свим мушкарцима, геј и праведним, који се стално копају у све болесније облике интернет порнографије.

      Y страху да се можда срећа губи, већина мушкараца је постала узнемирена, а њихови напори су све бесни и неселективи. До краја деведесетих, некада помало уплашен дечак осамнаестог би учинио скоро било шта. Неко време, егзибиционизам је био нова свеобухватна диверзија; Пре-датинг апликација за друштвено умрежавање, изложио
      сам се током аматерске ноћи у локалном геј стриптиз клубу. У крајњем пропусту, ја сам склизнуо на сцени након што сам ушао у лужицу семена и лубио за собом претходни извођач. Почео сам да се сексам у локалним парковима, у паркираним колима, у преносивим тоалетима током гаи поноса. На оно што је требало да постане моја последња ноћ као геј мушкарац, био сам спреман да све ризикујем последњи пут. Моја потрага за прихватањем, љубављу и мушким стањем остала је
      потпуно и безнадежно непотпуна. Завршио сам готово тачно где сам почео; Стајао сам скоро исту тачку у простору – десет година касније. Али, још сам се уплашио. Што се тиче дечака, никад ме није напустио. Бити хомосексуалац ​​и сексати са мушкарцима, није га учинио у човека. Још је трагао и одвео ме за вожњу. Осим што ми је тело било рушење. Рано тог јутра, био бих полудео од геј секс-клуба. Срушио сам се у олуку. Повраћао сам крв и насилне стомачне контракције довело је до тога да моје дебело црево потпуно испразни свој садржај. Досла сам у моје доње рубље – крварео сам интерно. Мој живот је стајао са обе стране. Гдје сам мислио да је постојао улаз у узвишено, отворио сам отворени пролаз до смрти. Ово је моје последње понижење. Ако је небо значило неку врсту посмртног живота и пакла био је непосредан и вечни закључак ове тортуре, изабрао сам проклетство.

      И сипат ћу ти чисту воду, и бићеш очишћен од свег твоје прљавштине, а ја ћу те очистити од свих твојих идола. И даћу ти ново срце и ставит ћу нови дух у теби …

      Ушао сам у Сан Франциско, али морао сам бити изведен. Човек који ме је покупио тај мрачни дан био је сличан оном кога сам икада упознао. Узео је моје живо тело кући – кући моје родитеље. Тамо сам се пробудила у својој старој спаваћој соби, окружена неколико случајних успомена из детињства. Исти кревет који сам једном
      одушевио у првом влажном сну, сада сам запрљана крвљу.

      У наредним месецима доминирао је низ састанака са различитим љекарима, специјалистима и хирурзима. Срамота и бол који сам дуго избегавала био је неизбежан. Пре операције, од мене је било обавезно да скоро исмијењам доживјети сваку чистачку рутину коју сам бескрајно практиковала.

      Током поступка, део моје ректума је уклоњен због постојања озбиљних унутрашњих ожиљака. Као затворена жртва Маркуес де Садеа, моје сфинктере су биле зашрафљене густим цртањем. Доктор и медицинска сестра су ми дали дугачак списак омекшивача и лаксатива за узимање са великим количинама воде, како бих могао да
      имам покретање црева кроз незамисливо уски отвор. Мере предострожности нису успеле, и разбио сам шавове. Да зауставим крварење, заглавио сам ручни пешкир и скренуо у ургентну собу. Са леђима до зида чекаонице, међу децом кашљу и старијим пацијентима са светлима, крв ми је почела да пролије кроз моје панталоне.

      За оно што се чинило као сат, лежао сам на тврдој болници. Звао сам за сестру, али место је било брујање активности; Поред мене, раздвојене танким екраном приватности, били су пар тинејџера: један који је боловао од превеликог уноса лекова на рецепт, а други са тешком инфекцијом карлице због необрађеног СТД. Ово је било чистилиште. Морао сам да користим тоалет, па сам се премештао преко свеже
      воштаних подова према тоалету. Кад сам се вратио у кревет, оставио сам траг црвених тачака иза мене. Ово није била посредна држава између неба и земље – то је био пакао. Умро сам и послат да трпим вечност као лик у перверзној бајки – дечаку са сломљеним дном. Због великог страшења досадашњег доктора и медицинских сестара, проверио сам се из болнице и отишао кући.

      У наредних неколико дана нисам јела ништа осим зрнастих влакана у праху која је помешана са водом и соком. Стајао сам у туш кабини и ометао на ногама. Нисам могла да седим, нити напојим. Више пута сам се у кревету однесао у кревет. Само неколико метара од тоалета, ја сам склизнуо и пао на поду плочице који је постао клизав по нереду.

      Полако, тело ми је зацељено. Међутим, наставио сам да се плашим. Следећа операција би следила; Онда други. Годинама касније, остајем полу-инцонтинент. Упркос неугодности, повременим боловима и срамоти, сматрам да сам благословен јер сам побјегао хомосексуалност релативно неометан у поређењу са многим мојим
      пријатељима. Неки ожиљци ће остати док сам жив, али могу живети с њима. У извесном смислу, они су стални подсјетник ко сам и од чега ме је Бог спасао. Остали носи ознаке на неизбрисивој скали где се вирус ХИВ крије у сваком делу тела.
      Али, како пролазим годинама, моје здравствене проблеме су уједначене; Осећам се старим. Мало је пријатеља који су преживео нашу претходну егзистенцију слично затечени. Пратимо једни друге на посете доктору и стално шаљемо добру карту и исцељујемо масе за једно друго. Наша потрага за љубавом дошла је до краја уереализованим снагама, оштећеним телима и гробовима мртвих.

      У нашој огромној жељи да разумемо свет и себе, били смо вољни да играмо против Природе и самог Бога. Не занемарили смо основе физиологије и за то кршење које смо платили драго на невероватно разорним колективним и индивидуалним основама. У том процесу бацали смо наша тела и околну културу у хаос; У слабом покушају
      самопоштовања тражили смо да друштво препозна нашу побуну. Али закон успостављен од стране људи није променио нашу физичку структуру. Related link:

      http://josephsciambra.com/the-ugly-truth-about-gay-male-sex

    • Игор

      Свака ти част на преводу, мислима ако ови глобалисти хоће да уведу сексуално образовање, ово би требао да буде обавезан дио.
      Још једном свака част.

    • Негрутин

      Mani to i pogledaj slike sa pederske parade u San Francisku.
      Nego, kada čemo ima ti pedere u vojsci u smislu generala i ostalih činova.
      Ako ih imamo u Vladi šta fali i u ostalim institucijama?