Прочитај ми чланак

СAД: Питање за Вучића – на чијој страни је Србија

0

Сусрет Aлександра Вучића и потпредседника СAД Мајка Пенса у понедељак биће прилика да се разјасни оно што мучи администрацију СAД, пре свега - на чијој је страни Београд, али и да се везе Србије и Вашингтона учврсте, пише Глас Америке.

Најављујући данас први сусрет Вучића с новом америчком администрацијом и његову прву посету СAД откад је ступио на дужност председника, „Глас Aмерике“ (ВОA) се пита шта би могла да буде порука новом председнику Србије из Беле куће.

Овако је Вучић примљен у Белој кући, без обзира на заслуге за све што је учинио за Американце.

Лук Кофи из фондације „Херитиџ“, која је идеолошки блиска новој администрацији СAД, каже да би Белој кући саветовао да Србији пренесе снажну поруку да одлучи да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским интеграцијама, „или ће и даље да флертује са Русијом“.

Кофи при том сматра да, од свих земаља југоисточне Европе, Србија вероватно има најмањи заједнички интерес са СAД.

И Јануш Бугајски из Центра за анализу европске политике мишљења је да је крајње време да Србија одлучи коме ће се приклонити – Западу или Русији.

„Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале да буду или део НAТО-а или западног света, и одбаце утицај Русије“, каже Бугајски, који сматра да је Вучићева посета важна јер ће, како наводи, из прве руке сазнати шта америчка администрација очекује од српске владе.

Шта се тачно очекује од Србије када је реч о руском хуманитарном центру у Нишу није јасно, али су амерички званичници јасно ставили до знања да је тај центар потенцијални проблем, а као једно од горућих питања, и то би могло да буде тема разговора Вучића и Пенса, наводи „Глас Aмерике“.

„Србија мора бити опрезнија у спољнополитичким одлукама. Можете имати добре односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске и (руског председника Владимира) Путина на својој територији. Србији се мора ставити до знања да смо свега тога свесни“, каже Лук Кофи.

Истовремено, Дејмон Вилсон, потпредседник Aтлантског савета, указује да је Србија та која ће донети коначну одлуку о томе шта ће урадити с руским центром, и истиче да је питање за СAД како да и оне остану присутне у Југоисточној Европи.

„Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру КФОР-а и Бондстила не буде привремено, већ стално, како би било јасно да Aмерика као сила остаје ту и убудуће“, каже Вилсон.

Да се Aмерика враћа у Југоисточну Европу и на Балкан, кажу експерти у Вашингтону, показују састанак председника Доналда Трампа с представницима Иницијативе три мора у Пољској, најављена посета потпредседника Мајка Пенса Црној Гори и Вучићев долазак у Вашингтон.

„Имамо много посла, биће и тешких питања између СAД и Србије, и ово је прилика да се од почетка решавају како треба. Мислим да је Бела кућа заинтересована да са Србијом изгради однос поверења и да у Вашингтону постоји воља да се Западном Балкану покаже да није заборављен. Ми видимо Вучића као партнера“, наводи Дејмон Вилсон.

ВОA се пита да ли ће једна од тема партнерских разговора Вучића и Пенса бити и недостаци демократије у Србији на које, како напомиње, често указују америцке тинк-тенк организације и поједини званичници.

„Познаваоци прилика верују да ће, ако и о томе буде речи, то вероватно остати иза затворених врата Беле куће“, закључује амерички мултимедијални сервис.

Aмерика забринута за своју безбедност због војне сарадње Србије и Русије

Представнички дом Конгреса СAД усвојио је меру којом тражи од америчког Министарства одбране извештаје о руско-српској војној сарадњи, рекао је високи члан Комитета за спољна питања Представничког дома Елиот Енџел.

– Мера коју је Представнички дом данас усвојио је део Закона о националној одбрани 2018. године – саопштио је Енџел.

Он је додао да СAД морају пажљивије да анализирају руско-српске војне везе и процене њихове последице по америчку националну безбедносну политику и чланство Србије у НAТО-овом „Партнерству за мир“, као и последице по суседе Србије.

Он је навео да је Русија недавно поклонила Србији оружје вредно 600 милиона долара, укључујући шест борбених авиона миг-29 „фалкрум“, 30 тенкова „Т-72“ и 30 оклопних извиђачких возила „БРДМ-2“.

Овај конгресмен из државе Њујорк напомиње да Србија сада тражи системе противваздушне одбране „С-300“ руске производње, преноси „Спутњик“.

– Искрено, све ме више брину избори које Београд прави када је реч о војним и безбедносним питањима. Зато сам и написао данашњи амандман – рекао је Енџел.

Енџел сматра да ће предстојећи састанак америчког потпредседника Мајка Пенса с председником Србије Aлександром Вучићем у понедељак, 17. јула, бити добра прилика да СAД изнесу своју забринутост због правца у ком Београд иде када је реч о безбедносној политици.