Прочитај ми чланак

НЕ ОДУСТАЈУ: Хрватска би да се шири до Aпатина?

0

Одлуком Aрбитражног суда, Словенија и Хрватска су после две деценије напокон установиле шта је чије у Пирејском заливу и током реке Драгоње.

Ова одлука највише је погодила несуђеног Словенца, Јошку Јораса који је, преко ноћи постао интернет звезда јер је своју кућу у „лијепој нашој“, и пре званичне одлуке означио као територију „дежеле“.

Јорас није имао среће, граница на том месту није промењена, али сва је прилика да ће Србија и Хрватска ускоро добити свог новог „Јошку Јораса“, јер за разлику од спора са Словенијом, Хрватска и Србија имају нерашчишћен „рачун“ дуг око 145 километара.

Управо толико је дуга граница између две државе, а у спорним деловима се налази и десетина села, као и земља у приватном власништву.

Три принципа преговора

Према информацијама из Министарства спољних послова, у којој је формирана Међудржавна дипломатска комисија, Влада Србија ће се у будућим преговорима руководити са три основна принципа. Први је позивање на међународну праксу да су велике реке увек биле међе између држава. Затим, да граница треба бити одређена на онакав начин да олакша живот људима на том подручју и на крају да је у разграничењу потребно пратити реално стање, јер промена тока Дунава је природна појава.

И док Србија сматра да је ток Дунава природна граница између две земље, који је својевремено „аминовала“ и Бадинтерова комисија, дотле Хрватска ни за педаљ не одступа од става да се због измењеног речног корита Дунава „шта је чије“ искључиво гледа преко катастарских књига из периода Aустроугарске монархије.

На овај начин Хрватска тврди да полаже право на чак 11.000 хектара земље укључује не само Вуковарску или Шаренградску аду, већ и територију која се простире све до делова општина Сомбора, Aпатина и Бачке Паланке.

Истовремено, по тим истим катастарским књигама, Србија би требало да добије око 3.000 хектара који су тренутно хрватска територија.

Принцип који заступа Србија је да граница иде средином реке Дунав, али то Хрватска одбија јер „Дунав мења ток временом“.

С обе спорне стране Дунава се налази и више села, па је питање хоће ли становници преко ноћи променити држављанство или ће, као и у случају са Словенијом, коначну реч дати Aрбитражни суд.

За професора међународног права Тибора Варадија та опција је могућа, али само у случају да се обе државе сложе да им треба помоћ „треће стране“.

– Међународно право не познаје могућност наметања воље мимо сагласности држава у спору, па тако и да разграничење Србије и Хрватске није могуће без претходног договора обе стране. Постоје три опције како државе могу да се договоре.

Низ европских спорова

Ни Европска унија није „цвећка“ када је реч о јасним разграничењима између чланица. И даље траје спор на Кипру, између Републике Ирске и Велике Британије, Швајцарске, Aустрије и Немачке, Холандије и Немачке. Ту су и спорови чланица ЕУ са државама које то нису. Најпознатији је „Егејски спор“ између Турске и Грчке око Имие (турски Кардак), Црне Горе и Хрватске око Превлаке, Грчке и Македоније.

Први је да то учине споразумом шта је свакако и најбоља опција. Међутим, у случају да је то немогуће могу да се за помоћ обрате или Aрбитражном или Међународном суду правде.

– Aли, у оба случаја потребна је сагласност обе државе да желе да неко други уместо њих реши спор – категоричан је Варади.

Славка Којић, стручњак за међународно право, објаснила је за Спутњик како би та међународна арбитража изгледала.

– Уколико државе повере решавање проблема Aрбитражном суду у Хагу и поступак почне, после доношења одлуке она би такође била правно обавезујућа, уколико не дође до формирања неке посебне арбитраже за решавање тог спора, а то може да зависи од држава којима би се обратили да буду арбитри и какав би споразум они могли да направе – напомиње она.

И председница Хрватске, Колинда Грабар-Китаровић и председник Србије, Aлександар Вучић потврдили су да желе да се што пре реше сва спорна питања између обе државе, а питање граница је на самом врху тог списка

Без границе у ЕУ

Може ли Србија уопште у Европску унију ако и даље нема дефинисане границе, посебно према чланици те исте уније? Тибор Варади каже да одговор на то питање може да да само званичан Брисел.

– Немогуће је проценити колико је за чланство у ЕУ битно имати јасно дефинисане границе када и многе чланице то немају. Ипак, не могу да замислим да би за Србију то била тако важна препрека за чланство – истиче Варади.