Прочитај ми чланак

ХРВАТСКЕ АМБИЦИЈЕ И „гасни интермаријум“

0

Трамп је у Варшави нагласио да су САД спремне и да суфинансирају Крк, али LNG Копар наводно има подршку Немачке и Русије

С обзиром на то да Хрватска не може да конкурише европским земљама величином тржишта или буџета, шанса за дугорочни политички успех је у позиционирању као енергетског чвориште Европе. Предиспозиција за такву позицију је изградња LNG терминала на Крку, а у реализацији тог пројекта Хрватска већ сад има конкуренцију у Словенији. LNG терминал Крк врло вероватно ће се изградити јер је пројекат добио подршку из Европске комисије, има политичку подршку САД, тако да је међу кровним пројектима иницијативе Три мора. Међутим, постојање LNG терминала Крк не значи да смо постигли коначни циљ, већ само да смо успели да се сместимо на енергетску карту Европе.

Да је LNG прилика, схватили су и Словенци, који су пре неки месец поновно изразили интерес за градњу терминала у луци Копар. Актуелизовање пројекта, који је готово замро у последњих неколико година, део стручњака доживљава као аргумент да су се у причу око LNG укључиле светске силе. САД подржавају хрватски LNG, недвосмислено је поновио и председник Доналд Трамп у Варшави, наглашавајући да су САД спремне и да суфинансирају пројекат. Али LNG Копар наводно има несформалну подршку Немачке и Русије.

Колико има истине у причи да се Немачка дистанцира од САД и да се удаљавање сила очитује и кроз подршку Европске комисије одлуци Арбитражног суда око граница унутар Пиранског залива остаје да се види, али стручњаци се слажу како је кључно да се заврши терминал на Крку у роковима, односно најкасније до 2019. године, и да се, наравно, припреми сва инфраструктура за његов пуни капацитет. Двосмерни гасоводи од Хрватске до Пољске у том су контексту кључни, а потписивање уговора са Мађарима и пољским гасним оператером Газ Сyстемсом најава су завршетка инфраструктуре нужне за LNG терминал. Потпредседник Европске комисије за енергетску унију Марош Шефчович још у Будимпешти изјавио је да ћемо ускоро славити почетак рада плутајућег LNG терминала на Крку, „који је врло важан јужни извор за Еуропу”.

Осим декларативну, LNG Крк добио је и финансијску подршку Европске уније у облику 102 милиона евра бесповратних средстава, али би за реализацију пројекта требало да се обезбеди двоструко већи износ. Иницијатива Три мора, коју је покренула и као важну наметнула председница Колинда Грабар-Китаровић, тренутно је једина платформа кроз коју се могу реализовати дугорочни енергетски интереси Хрватске уз подршку Средње Европе и САД, којем је примарни интерес да прода огромне количине енергената, али и да умањи утицај Русије, од чијих гаса и нафта зависи цела Европа.