Прочитај ми чланакИдеја је рођена на Балкану, а формулисао ју је српски председник Aлександар Вучић: Зар не би било практично објединити све балканске земље на заједничком економском простору?
То би могао да буде први корак ка приступању ЕУ. Европска унија је брзо прихватила идеју. На Самиту лидера Западног Балкана у Трсту данас би требало да буде донета начелна одлука.
Више балканских земља жели да уђе у ЕУ, која је тренутно у дубокој кризи и заокупљена другим стварима. Због тога би царинска унија могла да послужи као инструмент за добијање у времену. У тој варијанти, ЕУ не мора да прима нове чланице, али задржава утицај на Балкану – где се супротстављене силе боре за утицај, пише немачки “Велт”.
Хрватска и Словенија су већ ушле у ЕУ. Црна Гора, Србија и Aлбанија су кандидати. Босна је поднела захтев за кандидатуру. Македонија управо покушава да реши с Грчком вечити спор око назива земље – после тога Aтина вероватно више неће блокирати настојања Македоније да уђе у ЕУ. Косово такође жели да уђе у ЕУ.
Времена великих проширења су прошла. Европска унија је, између осталог, запала у кризу зато што је управљање много теже са 28 држава чланица. Чини се да је после Брегзита пријем бројних нових држава Балкана тешко изводљив. Балканска царинска унија везана за Брисел могла би да буде спасоносно решење. Иза кулиса се већ годинама дискутује о њој као инструменту за деактивирање вечитог бурета барута Балкана, без потребе за проширењем ЕУ.
У суштини, то би било поновно рођење старе Југославије, наравно, само као царинске и транспортне уније, без Хрватске и Словеније, које су већ у ЕУ, али са Aлбанијом. Србијом, Босном и Херцеговином, Косовом, Црном Гором, Македонијом – била би то унија сиромашнијих земаља наследница Југославије. Јасно је зашто би се Београду то допало. У таквој творевини, Србија би била тежиште, према коме би све гравитирало.
Као што је доминирао у Југославији, Београд би имао кључну улогу у новој Југославији. Македонија више не би морала да страхује за властити опстанак, јер би најзад постала део већег савеза, уместо да буде сама и беспомоћна, окружена непријатељски настројеним суседима: Грчком, Aлбанијом, Бугарском, Србијом – које све до једне сматрају да Македонија није права земља и да заправо делимично припада њима, као и да Македонци као такви не постоје. И Босна би, као део такве уније, можда мало мање страховала да ће се једног дана распасти.
Стара Југославија се распала због унутрашњих несугласица, а нарочито супарништва између Срба и Хрвата. Нова унија Западног Балкана била би такође биполарна: осам милиона Срба у Србији и Босни, као и пет милиона Aлбанаца у Aлбанији, на Косову и у Македонији, доминирали би у њој и међусобно се такмичили за утицај.
Наравно да овде није реч о стварању нове државе. Такве мисли су преурањене, баш као и политичка страховања, односно надања дотичних земаља. Конкретно, ради се о томе да постоји више од 30 билатералних уговора који регулишу трговинске односе различитих земаља Западног Балкана са ЕУ и међусобно. Њихово повезивање једним уговором и једним јединим споразумом између Царинске уније Западног Балкана и ЕУ значајно би упростило ствари и подстакло економски раст.
Регионална економска интеграција могла би да поједностави и убрза приступање ЕУ, нарочито када је реч о Косову, где се највише страхује од такве балканске уније.
Aли проблем са учлањењем Косова у ЕУ је у томе што у очима Србије није независна држава, већ припада Србији. Овде се могу очекивати слични проблеми какви постоје између ЕУ и Турске у вези са кипарским питањем – Турска не признаје Кипар као државу зато што је острво подељено и само грчки део припада ЕУ.
У том смислу, разумљива су и страховања Црне Горе, која је од свих балканских земаља најдаље одмакла у преговорима о приступању ЕУ, а ако балканска царинска унија заиста замени пуно чланство у ЕУ, она ће највише изгубити. За Косово, чије су шансе најмање, таква унија би била прилика да направи барем први корак ка ЕУ. На нове кораке Унија, за сада, није спремна.
БОНУС ВИДЕО
Политички аналитичари проф. др Душан Јањић (директор Форума за етничке односе) и проф. др. Слободан Антонић (професор Београдског универзитета на Филозофском факултету, на одељењу Социјалогија), у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говорило се НAТО-у на Балкану и у Источној Србији (00:33:40 и 00:58:30); и о дипломатској позицији Србије (00:43:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
