Дођи Јело, дођи душо!
(Изворна српска пасма; пева: Јован Милошевић)

Дођи, Јело, дођи, душо,
је л’ ми дођи, је л’ да дођем?“

„Немој, лудо, немој, младо,
ноћи имам срамни гости:
мајке, сестре, мене тетке!“

Не слуша гу младо момче
– но отиде Јеле
двора па гу стаде на прозора:

„Несу, Јеле, срамни гости
– но су, Јеле, прстенџије*“,
наљути се младо момче
па отиде у ‘аз-башту*:

Врза коња за ружицу
– па си леже под ружицу,
пружи ноге под каранфил
– беле руке у транданфил*. 　

Мање познате речи:
прстенџије = просци; ‘аз-башта = хаз-башта, царска башта, башта као из раја; транданфил = врста руже

Ознаке: Јован Милошевић, Дођи Јело дођи душо, народна изворна песма, песма за лаку ноћ, романса