Прочитај ми чланакСутра, 12. јула Српска православна црква и њени верници обележавају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.
На Петровдан су чести сабори, а обичај је да се пале лиле, велике ватре које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. Паљење ватре и лила симболизује време када су цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
Некада је народ рано ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освештење.
Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.
