ПРИПАЈАЊЕ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ на једној адреси

2

У будућем Музеју присаједињења у Новом Саду важни документи први пут на једном месту. Музејско одељење биће отворено поводом 100 година од прикључења Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији

ВЕК откад су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте безизгледне борбе, најзад „улили“ у матицу Краљевину Србију навршиће се 25. новембра идуће године. У знак сећања на тај најзначајнији датум у историји Војводине, у Новом Саду ће бити отворен Музеј присаједињења.

Сви доступни документи, књиге, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, имаће убудуће – јединствену адресу. Први пут у последњих 100 година.

Адаптација око 200 квадрата изложбеног простора у склопу постојећег Музеја Војводине у Дунавској улици почеће већ ових дана. Средстава, а ни времена, за изградњу нове и засебне музејске зграде посвећене присаједињењу нема, те се иницијатор ове идеје и председник Покрајинске владе Игор Мировић одлучио за најрационалније решење – одељење у склопу већ постојеће музејске зграде.

– Збирка се неће односити само на историјски датум 25. новембар – открива за „Новости“ први човек Покрајинске владе. – Желимо да се на једном месту систематизује читава борба Срба за права, писмо, културу, аутономију и уједињење још од 17. века па до крунисања присаједињењем.

Покрајинска влада ће у наредних шест месеци уложити 15 милиона динара у адаптирање тог простора. Биће уређен и прилаз између Музеја савремена уметности и будућег Музеја присаједињења, а он ће се и симболично налазити у непосредној близини места где је на заседању Велике народне скупштине 25. новембра 1918. године српски политички првак Јаша Томић прочитао одлуку Срба, Буњеваца и осталих јужнословенских народа о присаједињењу Србији, а затим и срцем и главом изговорио чувену беседу: „Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће учинили сте по мени, ако питамо памет, и она ће нам то казати…“

Узбуђење због предстојећег подухвата огледа се и у речима директора Музеја Војводине др Драге Његована и недавно именованог руководиоца будућег Музеја присаједињења, архивисте из Суботице Зорана Вељановића. Обојица су историчари и аутори бројних књига и публикација о дугој борби угарских Срба за сједињавање са Србијом.

– Чим завршимо адаптацију музејског простора, почећемо да формирамо збирку докумената – кажу Његован и Вељановић. – Покрајинска влада је издвојила седам милиона динара за истраживање и откуп материјала будуће поставке. Овај музеј подржава и ресорно министарство Србије.

Његован и Вељановић пред зградом у којој ће заживети Музеј присаједињења / Фото Д. Дозет

У плану је и израда уметничких портрета најзначајнијих српских првака из тог периода, али и седам посланица које су учествовале у раду Велике народне скупштине. Недовољно је, наиме, познато да је Велика народна скупштина, осим што је била демократска јер је обједињавала представнике различитих политичких партија, први пут у овом делу Европе дала право гласа – женама. У доношењу одлуке о присаједињењу, међу 757 делегата, одлучивало је и седам жена – Милица Томић (Јашина супруга и кћерка народног трибуна Светозара Милетића), Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић.

Оснивање Музеја присаједињења поздравља и академик Василије Крестић и напомиње да групи историчара који ће се бавити формирањем музејске збирке предстоји дуг и крајње озбиљан истраживачки посао.

– Нажалост, требало је да прође сто година да сазримо до ове идеје о Музеју присаједињења, али боље икад него никад да не одужимо дуг историји – јетко примећује академик Крестић, који је 2006. године заједно са Мировићем већ одужио део нашег дуга прецима постављањем споменика Јаши Томићу у Новом Саду и штампањем његових сабраних дела у 25 књига.

Академик Крестић сматра да део будуће збирке неизоставно треба да чине и Томићеви говори који су од есенцијалне важности и откривају зашто је он био против општејугословенског курса, те је тражио да угарски Срби најпре „обуку српску кошуљу, па тек онда југословенски капут“. Да директно иду у загрљај Београду, а не преко Загреба, како се залагао Васа Стајић.

Прве жене с правом гласа: Милица Томић и Мара Малагурски

Уз напомену да будућа изложбена збирка треба да представи комплетан период од Чарнојевића до Томића, историчар др Жарко Димић подсећа да је још од 1690, када је Чарнојевић добио привилегије аустријског цара Леополда, тињала идеја о територијалној аутономији простора у којем ће српски народ живети.

– Српски народ, расут на простору Хабзбуршке монархије, обједињавала је само духовна веза преко Карловачке митрополије, те је сан о присаједињењу преточен у јаву тек после пропасти Аустроугарске монархије – истиче Димић.

Овај историчар такође наглашава да је историјски мудро што су се делови данашње Војводине припојили најпре Србији, а „тужном историјском чињеницом“ сматра одлуку комуниста, педесетих година прошлог века, да Барању, у којој су већином живели Срби – поклоне Хрватској.

Факсимил објаве одлуке о присаједињењу

ДЕЛЕГАТИ

НА Скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Краљевини Србији, било је 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар. Већ 1. децембра 1918. године Србија се ујединила са Државом Словенаца и Хрвата како би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

АПЕЛ КОЛЕКЦИОНАРИМА

У ФОРМИРАЊУ будуће изложбене збирке Музеј присаједињења ослањаће се на музеје и архиве у Војводини, као и на Матицу српску. Његован и Вељановић упућују путем „Новости“ позив породицама учесника Велике народне скупштине, као и колекционарима, да новоформираном Музеју присаједињења ставе на располагање или понуде на откуп документа и фотографије везане за овај историјски датум.

МИ, ПОТОМЦИ И ПАХУЉЕ СНЕГА

„КОСОВСКИ мученици! Сретно вам Ослобођење! Никада у животу нисам био толико уздрхтан као у овом тренутку. А видим вам на лицу да сте и ви тако уздрхтани. Ми нисмо сами. Зар може бити, а да и ви не видите, како се у овој дворани налази и српска петстогодишња историја, до сада тужна а сада озарена и насмејана. Може ли бити а да ви не видите у зраку ове дворане наше велике мртве, дух њихов. Може ли бити да и ви не видите како на прозорима ове дворане ударају пахуљице белога снега, а у тим пахуљицама је дух оних који се нису још ни родили и који ће тек доћи, дух будућности наше. Ми нисмо овде данас сами“, рекао је Јаша Томић делегатима поводом изгласане одлуке о присаједињењу.

  • Аца Тодоровић

    Вечна слава Јаши Томић и сви делегатима који су изгласали припајање Срема, Бачке, Баната и Барање Србије.
    Било би добро да се збирци књига у Народном музеју у НС дода и књига од Јаше Томић „Јеврејско питање“ коју је написао још 1884г, у којој је упозорио на јеврејску чежњу за владвином и јеврејски неморал.
    http://srpski.narod.ru/tomic.htm

  • Perun

    JEDAN DAN RANIJE…… :)))

    24. novembra 1918. SREM se PRVI dobrovoljno prikljucio Kraljevini Srbiji,
    (odlukom narodne skupstine Srema izabrane za tu priliku).

    —–
    25. novembra 1918. Backa, Baranja i Banat
    (takodje odluke narodne skupstine tih krajeva, izabrane sa tu priliku)
    su se dobrovoljno pripojili Kraljevini Srbiji.
    —-
    Odluka DVE narodne skupštine je jasna,
    PRIPAJAJU se DOBROVOLJNO Kraljevini Srbiji, postaju DEO Srbije.

    Ni jednim slovom u odluci DVE NARODNE SKUPŠTINE
    nije spomenuta nikakva AUTONOMIJA
    —–
    Autonomne pokrajine su podmuklo (zlo)delo
    SRBOŽDERA broza i njegovih komunjarskih perjanica
    i imale su samo jedan cilj, RAZBIJANjE Srbije.