Прочитај ми чланак

РАДЕ ПУНОМ ПАРОМ: Наркомани насумично типују и обијају станове

0

БЕОГРАД - Провалници у Београду годишње обију и до 1.500 станова, односно три четири дневно, а најчешћи извршиоци тих крађа су аматери - наркомани, који насумично бирају станове и то оне најмање обезбеђене, речено је у МУП.

У МУП-у наводе да најбољу заштиту од провалника без обзира на савремене технологије – видео надзор, интерфон, блиндирана врата, добар комшија и даље представља најбољу и најделотворнију заштиту када су провале у станове у питању.

„Захваљујући позиву комшија, провалници су више пута ухваћени на делу – у стану, лифту, испред зграде“, рекао је шеф Одсека за сузбијање тешких крађа и крађа при Одељењу за сузбијање имовинских деликата Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд Угљеша Стешевић и додао да до благог повећања броја провала долази лети у време одмора.

Стешевић је навео да је један од провалника својевремено за две године провалио у 200 станова у Београду.

Из МУП-а су упозорили да се не прича свима куда и када се путује, да се такве информације не остављају на друштвеним мрежама, а ни на телефонским секретарицама. Такодје, било би добро да градјани купе мале тајмере које ће поставити на лампу како би се она укључивала и када у стану нема никога.

Станови су, како је навео, на мети провалника углавном у преподневним часовима, а пословни простор, поште, банке, магацини послеподне и увече.

„Провалници обично гледају како да на лакши начин уђу у стан, улазе кроз отворен прозор, откључана врата или проналазе кључ испод отирача за обућу, хидрантском сандучету, на штоку врата итд. Лутају улицама, улазе у зграде и одлучују се на лицу места. У стању су да по пар дана прате има ли некога“, рекао је Сташевић и додао да обраћају пажњу на то да ли су спуштене ролетне на прозорима, гори ли светло, да ли су прозори отворени.

Стешевић је упозорио да провалници често у врата заглаве ситне предмете – папирић или дрвце како би установили да ли врата неко отвара, али и да долазе до телефона стана да би проверили да ли ће се неко јављати. Према његовим речима, конторлишу и поштанске сандућиће како би видели да ли се рачуни и пошта редовно узимају.

„За разлику од провалника – аматера, који се углавном на лицу места одлучују за провалу, професионалци добијају информације од оних који „типују“ станове и праве профил потенцијално оштећеног који садржи информације о материјалној ситуацији, рекао је Стешевић и додао да они за своје услуге добијају проценат од украденог плена.

Стешевић је навео да видео надзор и интерфони, доста поуздано штите од провала, као и сигурносна блиндирана улазна врата са сигурносним бравама и дупла брава на улазним вратима, а према његовим речима цилиндрични уложак браве не сме да вири споља, јер се лако се ломи.

„Веома је важно да градјани не остављају кључеве испод отирача, у сандучићима или на местима на којима би провалник могао лако да их пронадје и да драгоцености не остављају у становима већ да их однесу у сефове када оду на одмор“, рекао је Сташевић.

Добро је обавестити комшије пре одласка на одмор, како би обратили пажњу на наш стан, као и оставити кључ особи од поверења, која ће обилазити стан, отварати пошту, палити светла и отварати прозоре и подизати ролетне, како потенцијални провалници не би могли да претпоставе да власници нису ту, рекао је Стешевић.

Према његовим речима, не би било лоше фотографисати драгоцености, као и записати серијске бројеве скупоцених уредјаја, ради лакшег проналаска и препознавања.

Стешевић је навео да су провалници углавном пљачкали магацине у Сурчину, на Лединама, у Земуну и Алтини, и да су робу су одвозили са два-три камиона. Потом су је превозили ван Београда и продавали на велико.