Прочитај ми чланак

БЕЗ ПАРА НЕМА ВЛАСТИ: Вучићу више новаца него осталим противницима заједно

0

Изборна кампања на изборима за председника Србије одржаним 2. априла ове године коштала је укупно 1.334.669.888,28 динара, а победнички председнички кандидат, Александар Вучић, располагао је са око 60 одсто укупних прихода обезбеђених за кампању, односно више него свих десет преосталих кандидата заједно.

* Лидер СНС обезбедио је за кампању укупно 799.961.564 динара. Прилоге за кампању, у линеарном износу од 40.000 динара, дало је око 7.000 физичких лица * Укупни приходи у кампањи другопласираног Саше Јанковића износили су мање од четири одсто Вучићевих прихода (30.872.929 динара) * Трећепласирани Прелетачевић је за целокупну кампању инкасирао свега 2.511.152 динара, што је невероватних 0,31 одсто Вучићевих прихода

То су показали су извештаји о трошковима изборне кампање политичких субјеката који су били предлагачи председничких кандидата, а које је недавно објавила Агенција за борбу против корупције.

У истраживању Националне коалиције за децентрализацију (НКД), која је анализирала те извештаје, као и званичне податке Министарства финансија, Републичке изборне комисије (РИК) и других државних органа у вези са изборима у последњих пет година, наводи се да је коалиција око СНС-а, као Вучићев предлагач, укњижила значајну финансијску предност како због тога што је он победио у првом кругу, због чега по Закону о финансирању политичких странака има право на убедљиво највише „средстава из буџета“, тако и због тога што је та коалиција успела да обезбеди далеко више средстава него преостали предлагачи и из ванбуџетских извора које закон познаје.

Вучић је, наиме, из државног буџета добио 407.390.064 динара, а сви други председнички кандидати по 29.170.909 динара, што је предност од 378.219.155 динара у односу на сваког од њих. Изузеци од овакве „математике“ су Љубиша Прелетачевић Бели (Лука Максимовић), који из буџета није подигао целокупни буџетски износ на који је имао право, већ свега 1.002.664 динара, и Мирослав Паровић, који је изгубио право на „буџетски динар“ јер није прешао цензус од један одсто гласова изашлих бирача.

Коалиција која је кандидовала Вучића успела је, међутим, да обезбеди и двоструко већи износ „сопствених прихода“ (115.000.000 динара) него свих десет других предлагача заједно (укупно 58.643.840 динара). Прикупила је, рецимо, и три и по пута више „прилога физичких лица“ (274.571.500 динара) него девет других предлагача заједно, који су прибавили укупно 738.239,16 динара. У том погледу приближно је могла да јој парира једино Група грађана „Морамо боље“ која је кандидовала Вука Јеремића, а којој су грађани донирали 223.913.264,12 динара.

За Вучићеву кампању хиљаде грађана донирало по 40.000 динара, Вук Јеремић себи уплатио 700.000

Поређења између учесника

Александар Вучић (његов предлагач) обезбедио је за кампању укупно 799.961.564 динара. Прилоге за кампању, у линеарном износу од 40.000 динара, дало је око 7.000 физичких лица. Поједини медији су тврдили да су их уплаћивали и незапослени грађани или социјални случајеви, којима је наводно новац претходно давала СНС, најчешће у кешу. „Прилози правних лица и међународних политичких удружења“ износили су 3.000.000 динара. Коалиција која га је кандидовала није имала „кредите и зајмове“.

Укупни приходи у кампањи другопласираног Саше Јанковића износили су мање од четири одсто Вучићевих прихода (30.872.929,25 динара). Од прилога физичких лица обезбеђено је 1.372.020,25 динара, а од прилога правних лица и међународних политичких удружења 330.000 динара. Прилози физичких лица кретали су се од 200 динара до 100.000 динара. Група грађана „За Србију без страха“, која га је кандидовала, није имала сопствена средства и није подизала кредите и зајмове.

Трећепласирани Прелетачевић је за целокупну кампању инкасирао свега 2.511.152,91 динара, што је невероватних 0,31 одсто Вучићевих прихода. Више од половине новца (1.431.038,91 динара) обезбеђено је из прилога физичких лица, која су донирала од 100 до 50.000 динара. Група грађана „Бели – само јако“ која га је кандидовала, није имала сопствена средства, нити је узимала кредите и зајмове.

Вук Јеремић, који је изборе завршио на четвртом месту, био је на другом месту по приходима за кампању (261.794.608,12 динара), који су представљали трећину (32,72 одсто) Вучићевих прихода. Од правних лица и међународних политичких удружења инкасирао је 8.710.435 динара. Група грађана која га је кандидовала није имала сопствених средстава, нити је узимала кредите и зајмове.

Његов највећи приход у кампањи чинили су прилози физичких лица (85,53 одсто укупних прихода). Појединачни износи прилога око 400 грађана били су највећи у председничкој кампањи – кретали су се од 6.000 до чак 920.000 динара, а највећи број њих износио је око 500.000. На челу листе грађана – донатора налазио се Здравко Понош, бивши начелник Генералштаба Војске Србије и шеф кабинета Вука Јеремића као председавајућег Генералне скупштине УН, који је донирао 795.000 динара. Иза њега на листи је сам Јеремић, који је себи уплатио 700.000 динара. Поједини таблоиди износили су сумње да су на листи донатора и блиски рођаци Јеремића и његове супруге, а да је реч о „упумпаним донацијама из иностранства које су само распоређене на поуздане људе“.

Већина уједначено

Од „нижерангираних“ председничких кандидата највеће приходе у кампањи имала је СРС, која је кандидовала Војислава Шешеља (84.725.909 динара). Следе прилично уједначени приходи предлагача Ненада Чанка (32.045.909 динара), Александра Поповића (31.280.699 ), Бошка Обрадовића (30.293.749), Милана Стаматовића (29.849.689) и Саше Радуловића (29.170.909). Најниже приходе имао је предлагач Паровића (2.162.770 динара).

Када је победио на председничким изборима, Томислав Николић је имао три пута мање новца за кампању од Вучића.

Скупља кампања него 2012.

Изборна кампања за овогодишње председничке изборе била је, иначе, за четвртину скупља (24,66 одсто) него кампања за председничке изборе 2012. године, када је за ту намену обезбеђено 1.005.565.903,42 динара, односно 329.103.984,86 динара мање него ове године. Вучић је располагао са чак три пута више средстава за кампању него Томислав Николић, који је 2012. године за ту намену имао 255.811.738,60 динара, а такође победио на изборима, и био кандидат СНС-а, која је тада била у опозицији.

Толико велика разлика у приходима последица је не само чињенице да је Николић победио у „буџетски мање исплативом“ другом кругу, већ и околности да су 2012. године, заједно са председничким, одржани и парламентарни, покрајински и локални избори, што умањује „цену“ сваког од појединачних изборних надметања. До диспропорције је дошло и због тога што је Вучић успео да „повуче“ из ванбуџетских извора чак 385.895.363 динара више него Николић, пре свега кроз значајно веће износе прилога грађана и правних лица, те сопствених средстава предлагача. У Николићевој кампањи прилози физичких лица били су симболични, а није било „ни динара“ сопствених прихода или прилога правних лица.

Према Закону о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. На председничким изборима сваки учесник пре одржавања избора добија 50 одсто буџетских средстава, у једнаким износима за сваког од њих. Ако председник Републике буде изабран у првом кругу, преосталих 50 одсто додељује се предлагачу кандидата који је изабран. Ако се, пак, председник бира у другом кругу, преосталих 50 одсто буџетских средстава се равноправно дели предлагачима два кандидата који учествују у том кругу.

Сутра: Које медије су председнички кандидати изабрали за оглашавање

Коалиција око СНС-а, која је кандидовала Вучића, имала је убедљиво највеће приходе из државног буџета, као и два пута већи износ „сопствених прихода“ него свих десет Вучићевих противкандидата заједно.

За Вучићеву кампању идентичне прилоге од 40.000 динара дало је више од 7.000 грађана, што је већи износ од прилога грађана за кампању девет Вучићевих противканидата заједно.

Вук Јеремић је имао највеће појединачне прилоге грађана, који су износили углавном 500.000, а достизали и 920.000 динара.

Вучић је за јавно оглашавање потрошио чак четири петине укупних средстава обезбеђених за кампању, од којих је међу телевизијама највише новца добила Телевизија Пинк, а међу новинама – Блиц.

Кампања за овогодишње председничке изборе била је за четвртину скупља него кампања за председничке изборе 2012. године, а Вучић је за кампању имао чак три пута више новца од Томислава Николића, који је победио на тим изборима, такође као кандидат СНС-а.

У последњих пет година за изборе на централном нивоу, којих је било пет, из државног буџета издвојено је најмање девет милијарди динара, од којих више од 60 одсто за непотребне ванредне изборе, којих је било три.

За износ буџетских средстава опредељених за ванредне парламентарне изборе 2014. и 2016. године Скупштина Србије је могла да ради скоро 22 месеца.

Због ванредних парламентарних избора 2012. и 2014. године укупна пауза у доношењу закона износила је 11 месеци.