Прочитај ми чланак

ХРВAТСКИ ПИСAЦ Кад се одричемо Тита, ред је да се одрекнемо и Истре, Далмацијe …

0

Велика бура подигла се у Хрватској око граничног спора са Словенијом, али и поводом идеје градоначелника Зaгареба, Милана Бандића, да се Трг маршала Тита преименује у Трг Републике Хрватске. О свему томе, мишљење је имао и хрватски новинар и писац Aнте Томић чију вам колумну преносимо.

4″Кад су партизани у априлу 1945. ослобађали тај крај, Пиран можда нису ни опазили. Прошао им је негде на рубу видног поља. Газили су истарски крш цокулама и гусеницама тенкова, вукли коње натоварене муницијом, санитете с рањеницима, у камионским приколицама мучно поскакивали на белим, прашњавим путевима, знојави, задихани, прљави, уморни, ушљиви, мислећи само о Трсту.

Мања места успут сва су им се измешала у хаосу експлозија, урлања, запомагања, боли, ужаса, несанице и муха на сивом, трулом људском месу. Да сте двојицу бораца 2. далматинске пролетерске бригаде много касније негде у коноби почастили литром домаћег црног вина у ринфузи и наговорили да вам кажу штогод о јуначким борбама за Пиран, они би вам исприповедали:

„Како не, све ми је још пред очима, ка да је јучер било. Тамо је погинија они мали из Сиверића, сићаш га се, Бепо, они рицасти, мижерјасти, с брковима. Већ смо скоро узели мисто, кад је усташама стигло појачање из Пакоштана.”

“Који Пакоштани, ди су Пакоштани, о чему ти причаш?” запрепастио би се Бепо.

“Па човик ме пита за Пировац.”

“Ма, не Пировац, него Пиран, товаре! Пиран код Маглаја!”

Градић на северозападном рубу Истре тако је безначајан да га се нико од партизана посебно није сећао. Погодите колико га пута наводи војни историчар Урош Костић у исцрпној монографији “Ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста 1945.”

Ниједном.

У готово 650 страница густог текста нема ни речи о Пирану, а Савудрија, корито Драгоње и друга географска имена око којих се Хрвати и Словенци последњих четврт века махнито и непопустљиво свађају, једва се спорадично спомињу. Није, напросто, било вредно спомињања.

Уз хиљаде и хиљаде квадратних километара које је у пролеће 1945. заузела Народноослободилачка војска Југославије, да је генерал-лајтнант Петар Драпшин једног дана радосно јавио у Врховни штаб: “Драги друже Тито, пријатна ми је дужност известити да наше снаге држе цео Пирански залив”, друг Тито би га вероватно сменио с места команданта Четврте армије као неозбиљног.

Премда опет немојте мислити да је то био лаган посао. Да су градови у пролеће 1945. падали у наше руке као зреле крушке у траву. Много је добрих комуниста и пролетера погинуло ослобађајући Пиран, Копар, Умаг, Пореч, Ровињ, Пулу, Жмињ, Пазин и Лабин, много је фашистичких гадова ваљало најурити, а било је, јасно, много и злочина јер ко је икад добио земљу без злочина. Безбројни недужни италијански цивили завршили су у избегличким логорима или на дну крашких јама да би красна земља Истра мила постала дом рода хрватског, иако она то никад, али, пазите, баш никад у историји није била.

И Зоран Милановић је то неки дан добро приметио. Вековима је власт у Истри говорила другачије од нас. Ми смо Словени, и Хрвати и Словенци, били тек колони Млечана или Aустријанаца, бедници којима су некажњено отимали летину и силовали ћерке, пре него што нам је херојска Титова армија дала земљу и достојанство, учинила нас господарима, својима, што се каже, на своме.

A ви се сад, ако сте у школи седели на ушима, сигурно питате који је то Тито и је ли он можда нешто у роду ономе маршалу Титу коме ће нова загребачка градска власт ускоро ускратити част да се један трг зове његовим именом?

Дакле, веровали или не, реч је о истој особи. 2800 квадратних километара истарског полуотока и још нешто ситно територија по Кварнеру, у Задру и на острвима, Јосип Броз Тито је први у историји направио хрватским, а усташки кловнови из загребачке градске скупштине сматрају га издајицом и злочинцем.

У разним приликама је истицано како је необично да се усташе, који су дарежљиво пустили Јадран фашистичкој Италији, доживљавају већим Хрватима од комунистичког војсковође, који је Италијане све до Трста нагарио, али никад заиста та чињеница није била апсурднија него овог четвртка, док се готово истовремено у Хагу одлучивало чије је море између Пирана и Савудрије, а у Загребу очекивало гласање о укидању Трг маршала Тита. Не можете се не згранути дрским непоштењем наших десничара, који поносно говоре о хрватској земљи у Истри, недалеко од Пирана, око ушћа Драгоње у Јадран, и пјене како их сусједи Словенци желе преварити и украсти им њихово свето тло, а прећуткују кад је и како свето тло заправо постало њихово. Усташки кловнови праве се блесави. Они, као, не знају, не пада им на памет откуд Хрватима вредна некретнина уз море? Нагађају да је није можда Златку Хасанбеговићу неки амиџа оставио?

Не, та земља је војно и политичко наслеђе Јосипа Броза. То је нама друг Тито оставио. Одбацујемо ли њега, скидамо ли његово име с имена тргова и улица, исправно би било одбацити и његову оставштину. Јер, опростите, како вас није срам свађати се за нешто што не бисте имали да није било једног наказног, садистичког убице? Aко је овај из Кумровца био злочинац, није ред рећи да је Пирански залив наш, управо као ни било који други део земље који њему имамо захвалити. Што би у цркви рекли, одричемо се Сотоне, свих дела његових и све славе његове.

Требало би једноставно лепо пустити и Пирански залив и Савудрију, Словенцима, Италијанима или неком трећем. Па почети све изнова. Желе ли да Истра, Кварнер и Задар буду хрватски, нека их наши десничари из загребачке градске скупштине сами освоје. Родољубима то не би било тешко. Милан Бандић нашао би сигурно много врхунски обучених добровољаца који би се с њим укрцали у десантни чамац.

Златку Хасанбеговићу, који је деведесетих несрећно пропустио умрети за домовину, неочекивано би се пружила друга шанса. Да сви они оставе своје шехидске и мученичке кости у Пиранском заливу, мени би, разумљиво, било тешко, али онда опет, јеби га, живот иде даље“, закључио је Томић.

БОНУС ВИДЕО

Бојан Драшковић историчар и писац, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, о Титовој Југославији (00:52:00), о Титовом односу према Ватикану (00:55:30), о Маспоку и српским либералима и Титова антисрпска политика (00:59:15). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.