Зашто се на Видовдан готово увек тражи нека виша симболика коју је тешко раздвојити од теорија завера
Точак историје се – можда као ни са једном другом нацијом – поиграва са Србима. Пре четири године, када се у бриселским „офисима“ баш на Видовдан одлучивало о српском „датуму“ било је довољно да се и они потпуно ослобођени маничних теорија завере запитају да ли се то неко поиграва с нама. Да ли је то „игра судбине“ или је мистика данашњег дана домаће и (бело)светске одлучиоце наводило да кључне историјске моменте вежу баш за овај празник?
Слично је и данас када добијамо нову владу.
Тек, чињеница је да кратак пресек историјских догађаја који се везују за 28. јун, говори да је Видовдан заиста историја Србије у малом. Макар на симболичком нивоу.
1389. Симболични крај моћне средњовековне српске државе
1878. Започела расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу – симболичан крај борбе за независност
1914. Франц Фердинанд убијен у Сарајеву – крај епохе Краљевине Србије
1919. Завршена Версајска мировна конференције – почетак епохе Југославије
1921. Донесен први устав уједињене југословенске државе
1948. Донесена Резолуција Информбироа – почетак епохе титоизма
1989. Митинг на Газиместану – почетак Милошевићеве епохе
1990. Укинута конститутивност српског народа у Хрватској – почетак рата који ће нас пратити кроз целу прву половину 21. века
2001. Слободан Милошевић изручен Хагу – симболичан крај Милошевићеве епохе и почетак петооктобарске епохе
2012. Напредњаци и социјалисти формирали Владу – крај петооктобарске епохе
2013. (До)чекали смо датум за европске преговоре.