Прочитај ми чланак

ПОСЛЕ НАСТУПА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ: Народ жељан, жедан и гладан културе

0

Како је концерт класичне музике на Ушћу, постао ретка прилика за добру вест о којој сви причају. Бојан Јовановић: Ово није изненађење већ потврда да шири круг људи подржава прави квалитет, а не шунд.

Велики концерт Београдске филхармоније на отвореном, пред око двадесет хиљада људи, показао је да оваква врста културног садржаја и те како има публику: бројнију него на (некада веома посећеним) спортским догађајима.

Реке младих људи, брачних парова са децом, старијих суграђана, па и „самаца“ свих генерација – сливале су се већ од поподневних часова ка Ушћу, носећи под мишком ћебе и добро расположење. А то расположење почело је и пре првих тактова Равела, Вивалдија, Стравинског, Христића – већ у самом окупљању људи сличног укуса и интересовања. Показало се на делу да (и буквално) преко пута београдских сплавова, постоји један сасвим други свет који је, коначно, добио прилику да ужива у другачијој врсти музике. Шта је од концерта београдске филхармоније учинило масовано посећен догађај? Лепо јунско вече, концерт на отвореном, бесплатно задовољство или прилика да уживају у квалитетном садржају…

– На ово гледам, првенствено, као на друштвени догађај за учеснике и публику – каже социолог Слободан Антонић. – Јер, израз је жеље да се покаже да још постоји слој људи са специфичним, грађанским укусом и да их има довољно, упркос чињеници да је њихов укус не само мањински већ друштвено маргинализован… Некадашња културна политика подизала је укус публике. Сада је приступ сасвим другачији: укус се узима „здраво за готово“, а онда се публици нуди оно што хоће да конзумира. Укус није нешто самоникло, негује се и култивише, пре свега код деце. Када знамо какве им поруке стижу преко тв екрана, онда је јасно и какав ће укус изградити.

Антонић истиче да су људи на прексиноћном концерту показали и савршену пристојност. Настојали су да не сметају једни другима што је, такође, једна врста друштвено- политичке демонстрације.

– Београђани су жељни оваквих догађаја. Упркос чињеници да је много младих одрасло уз „Пинк“, није се све „понародњачило“ – истиче психолог Небојша Јовановић. – Постоји неколико фактора који су утицали на масовност посете. Међу тих 20 хиљада, извесно, нису сви велики љубитељи класичне музике. Привукао их је културни догађај који је довољно промовисан, али и чињеница да желе да се нађу међу „својима“, уосталом, сличан се сличном радује. Нажалост, за овакве догађаје често људи немају довољно прилике, или новца.

Антроплог Бојан Јовановић објашњава да је у питању латентна и реална слика културе у Србији, потиснута, поготово у неким медијима:

– Изненађени смо познатим, утолико је то и „драматичније“. За оне који су упућени ово није изненађење већ, коначно, потврда да шири круг људи подржава прави квалитет, а не шунд. Упркос томе, упорно се заговарају неке сумљиве вредности, однос према култури је неадекватан и понижавајући. Мислим да би политика овај догађај требало да узме као посебно упозорење… Култура у Србији има темељне вредности, нажалост, они који на њима истрајавају принуђени су да раде у герилским условима!

Концерт класичне музике је на један манифестан начин показао да је права слика културе у Србији заснована на квалитету. С друге стране, ова „пена“ која настоји да се представи као култура, пролазна је и ефемерна, а пласира се на фестивалима сумњивих вредности и у повлашћеним медијима…
Јовановић додаје да гостовања писаца и Филхармоније у унутрашњости, показују колико је Србија жељна, жедна и гладна правих вредности:

– Колико градова у Србији не може, на прави начин, да задовољи своје културне потребе? Пирот, Параћин, Јагодина, да не набрајам. Концерт Филхармоније је прави показатељ, па и тренутак да се повиси буџет за културу: то више није захтев културњака већ политички императив. Ово је био прави плебисцит за побољшање статуса културе, културних радника и уметника у Србији.

ОСЕЋАЈ ПРИПАДНОСТИ

Психолог Небојша Јовановић наглашава да је Филхармонија понудила нешто више од концерта: осећај припадности, па и уверење да није све отишло у комерцијалу и простаклук.

– Важан је и тај осећај безбедности – наставља Јовановић. – Свест да ће се наћи међу пристојним светом, за разлику од посетилаца појединих спортских догађаја. На овај концерт дошли су са малом децом, јер су знали да неће бити на месту где се пије, ваде ножеви и ломе флаше. Било како било, концерт Филхармоније је ретка прилика да чујемо добру вест о којој сви причају.