Прочитај ми чланакКада су амерички сенатори гласали за нови пакет санкција против Русије, тешко да су могли да претпоставе да ће њихова дејства изазвати не само оштру дипломатску реакцију водећих земаља Европске уније, него и то да се у европској информационој сфери појави тема европских санкција САД.
Амерички сенатори су гласањем за додатне санкције Русији решавали унутрашња политичка питања и покушавали да ограниче слободу спољнополитичког маневрисања за председника САД Доналда Трампа, наводи у коментару за РИА Новости Иван Данилов, аутор блога „Кримсон алтер“.
Специјализована економска агенција „Платс“, која припада америчкој групи компанија „С и П глобал“, 20. јуна је саопштила својим читаоцима да се „у Берлину већ разговара о санкцијама против САД“ у контексту неопходности да се заштити европско енергетско тржиште од америчке експанзије, која се служи новим санкцијама Русији.
Према оцени агенције, чак и ако нови пакет санкција прође кроз Конгрес САД и ако га потпише председник Трамп, неће утицати на изградњу „Северног тока 2“, али ће зато односи САД и ЕУ бити озбиљно нарушени.
Ова оцена и информације о „санкцијама против САД“ интересантне су зато што „Платс“ није медијска кућа, него веома утицајан специјализовани сервис за испоручивање сувих и тачних информација о ценама и трендовима на светском енергетском тржишту и, самим тим, нема интерес за додатне кликове или прегледе, а његови корисници су у највећој мери професионалци нафто-гасног сектора који не уважава скандалозност него реалистичност процена, указује Данилов.
Као демонстрацију реакције европских чиновника на покушај америчких сенатора да саботирају изградњу „Северног тока 2“, „Платс“ наводи листу знака узвика које су употребиле немачке и аустријске дипломате приликом састављања текста саопштења које осуђује нови пакет санкција.
Резултат „квантитативне лингвистичке анализе“ је интересантан: нормалан број узвичника у дипломатским документима ове врсте је нула, а у немачко-аустријском документу има их више од тридесет, што је дипломатски еквивалент преласка на повишени тон или чак на викање.
Због чега су министар иностраних послова Немачке Зигмар Габријел и канцелар Аустрије Кристијан Керн одлучили да се „извичу“ на своје америчке партнере?
Навешћемо неколико значајних цитата:
„Не можемо да прихватимо претњу санкцијама против европских компанија које желе да допринесу ширењу европских енергетских испорука!“
„Питање испоручивања енергије у Европу је ствар Европе, а не САД!“
„Интереси спољне политике не могу да се мешају с економским интересима. Још има времена и могућности да се то спречи!“
„’Платс‘ није једини извор информација о могућим европским санкцијама Америци. У интервјуу агенцији Ројтерс министар економије Немачке Бригита Циприс најавила је неке „контрамере“ против САД које би могле да буду усвојене уколико Трамп потпише нови пакет санкција.
Став Немачке и Аустрије изложен је врло разумно, али могло би се претпоставити да ту озбиљну озлојеђеност деле и друге земље. Али није баш тако. У контексту специфичног устројства Европске уније одлично ради схема „Немачка плус Француска – то је већ већина“.
Званични представник Владе Француске такође се огласио поводом новог санкционог пакета у максимално негативном тону, подсетивши Америку на неопходност да усклађује спољну политику с „партнерима у Г7“, чиме је, несумњиво, изнервирао америчке сенаторе који су одавно заборавили значење појма „координација“.
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/komentari/201706241111688782-Nemacka-Amerika-sankcije-Rusija/
