Прочитај ми чланак

СЛАВОЉУБ У ПАКЛУ БИРОКРАТИЈЕ Променили ми идентитет, држава ме води под пет имена

0

У матичним књигама зовем се Крстивоје Столић, у МУП-у сам Томислав Тасић и Сава Вељковић, порез плаћам као Милорад Коцић, а сва моја имовина води се у катастру на извесног Милутина Столића, каже Славољуб Стојиљковић (61).

Славољуб Стојиљковић (61) из прокупачког села Доња Трнава прави је бирократски феномен! Овај скромни пензионер пре три месеца сазнао је да га државна администрација води под чак пет различитих имена.

Истовремено, он под својим правим именом и презименом практично нигде није евидентиран.

Славољуб је до овог невероватног сазнања дошао пошто је поднео захтев за повраћај имовине која је његовој породици одузета после рата. Вадећи папирологију, сазнао је да се у матичним књигама зове Крстивоје Столић, у МУП-у је Томислав Тасић и Сава Вељковић, порез плаћа као Милорад Коцић, док се сва његова имовина у катастру води на извесног Милутина Столића.

Због свега овога покренуо је спор пред Основним судом у Прокупљу, али ни у једној институцији и даље не могу да му објасне како је дошло до оваквог пропуста.

Све му узели

Очајни Славољуб каже да због низа административних грешака има огромних проблема, јер се испоставило да је порез све време плаћао за другог човека и да званично не поседује ништа од имовине. О заврзламама са личном картом и пасошем да и не говори…

– Пре три месеца поднео сам захтев за реституцију, повраћај имовине која је мојој породици одузета после Другог светског рата. Шокирао сам се када сам сазнао да ја као Славољуб Стојиљковић практично нигде не постојим. Идентитет ми је замењен буквално у свакој институцији – каже Славољуб, а потом препричава административну голготу кроз коју је прошао:

– Најпре сам схватио да се у матичним књигама водим као Крстивоје Столић. Онда сам отишао у полицију, где сам сазнао да је под мојим бројем личне карте заведен извесни Томислав Тасић, док мој број из пасоша припада неком Сави Вељковићу. Да се разумемо, ја имам документа издата на моје име, али када их упоредите са оним што пише у званичним државним подацима, изађу сасвим друга имена.
Славољуб каже да је његов шок био још већи кад је схватио да не само да нема име и презиме већ и ништа од имовине.

– Отишао сам у катастар да извадим уверење о имовини и тамо схватио да немам ништа. Кућа и комплетно моје имање воде се на име Милутина Столића, одбеглог четника из 1918. године. А онда сам схватио да сам и порез све ове године плаћао за неког Милорада Коцића, на чије се име води моја парцела под бројем 429.

Старе малверзације

Сва своја открића Стојиљковић је предао адвокату и у току је процес у Основном суду у Прокупљу.

Иако нико не зна да му објасни како је дошло до ове пометње, он сматра да забуна потиче још од година после Другог светског рата, када су сеоски геометри и матичари правили малверзације у државним књигама.

– Кад сам сазнао да је мојој породици после рата отето 40 хектара земље, пожелео сам да вратим оно што ми припада, али брзо сам схватио шта се све тада дешавало. Тадашњи послератни геометри и матичари у селу све су на своју руку радили, себи преписивали нашу имовину, уписивали се као власници, тако да законски сада ја немам ништа. Али ајде што немам имовину, него по тим књигама ја немам ни име, порекло, ама баш ништа… – јада се очајни Славољуб Стојиљковић, који је радни век провео као службеник у полицији.

Цела породица има замењен идентитет

Славољуб каже да готово сви чланови његове породице у државним књигама имају замењена имена.
– Сви имамо од три до четири идентитета. Моја баба Даринка је у књизи умрлих уписана као удовица свог свекра Видоја, а не мог деде Драгутина. Мој отац Витомир, који је рођен 1933. године, на пример, уписан је на једном месту као Бошко Јефтић, на другом као Стојан Димитрије Столић, који је рођен 1947. године и наш је комшија. Био сам код Стојана и он се крсти. Кажем му ја у очају да ми је он отац, човек ме само гледа. Заиста не знам шта да радим – очајан је Стојиљковић.