Прочитај ми чланак

РУСКИЊА ОБЈАШЊАВА: Зашто се женама из Русије свиђају српски мушкарци?

0

Пре одласка у Србију никада нисам срела ниједног Србина тако да ме је велико изненађење чекало већ на аеродрому. Док сам тражила мој излаз за укрцавање приметила сам у гомили неколико тамнокосих мушкараца који су гласно разговарали и смејали се.

Тада сам помислила да то неки спортски клуб путује на припреме. Зачудило ме је што је екипа толико велика – заузели су готово цео авион. Међутим, на аеродрому у Београду сам схватила да се овде цела земља може пријавити за репрезентацију. Од тада увек на тај начин тражим укрцавање у авион за Србију: ако негде у гомили штрче лепи тамнокоси мушкарци, то је готово сигурно авион за Београд.

Као иза каменог бедема

На руском се удаја каже „замужем“, тј. у неку руку „стати иза мужа“. Ми Рускиње већином то схватамо буквално: иза мужа као иза каменог бедема. Зато тражимо таквог брачног друга са којим се осећамо безбедно и самоуверено. Ја сам висока свега 157 сантиметара, што би се рекло „метар и жилет“, а Руси кажу „метар и качкет“, тако да се поред сваког српског мушкарца осећам као мала и немоћна девојчица. Морам признати да је то пријатно осећање. У Русији мушкарци углавном изгледају другачије. Нижег су раста и та разлика пада у очи. То је први веома пријатан утисак који српски мушкарци остављају на Рускиње.

Спортски стил и карактер

Срби много воле спорт. Свако навија за свој омиљени фудбалски или кошаркашки клуб, у сваком дворишту постоји некакав спортски терен где дечаци цео дан проводе са лоптом. На обичној градској плажи у унутрашњости увек има мушкараца које можете слободно фотографисати за насловну страницу спортског часописа. Љубав према спорту, поред свега осталог, развија у људима упорност. Број Рускиња удатих за Србе сведочи да мушкарци у Србији умеју да истрају у својој намери. Поред тога, спортска опрема им лепо стоји. Зато је они свуда носе и то изгледа веома хармонично. А можда ја сваког дана срећем само људе који иду са тренинга или на тренинг?

Херојски народ

Када човек упозна Србију и њену историју он схвати колико много је ратова и несрећа она претрпела.

Готово сваки мој 40. годишњи познаник или пријатељ из Србије ратовао је у балканском рату током 1990-их. То су млади ратни ветерани нашега доба. Рат је изменио њихов живот. Двојица су, на пример, желели да постану војни пилоти, а сада је један новинар, а други је спортиста. А трећи је геометар. Сви су они различити људи, али им је једно заједничко: свако има продоран и спокојан поглед који одаје човека спремног да жртвује живот за своју породицу и отаџбину ако затреба. Таквим мушкарцима се треба поносити.

Породичне вредности

Српски мушкарци често имају озбиљне намере када су у питању жене. Они траже своју љубав и желе породицу и децу. Срби по правилу, имају стабилне породице у којима се чува традиција и гаји крајње пажљив однос према родитељима, као и нежна љубав и болећивост према деци. Породице нису учаурене него су повезане и помажу једне другима у добру и злу. У Србији царује патријархат. Према томе, међу Србима ће се врло пријатно осећати оне Рускиње које немају ништа против да у породици буду „врат који окреће главу породице”, тј. да мушкарац има главну реч. Српски мушкарци радо проводе време са малишанима, носе их на раменима, дирљиво су брижљиви према ћеркама, а синове воде на спортске утакмице. Србима су деца највеће богатство. За њих они не жале ни време ни новац. Међу нашим српским познаницима свака породица има по двоје или троје деце.

ЦЕО ЧЛАНАК МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ПОРТАЛУ РУСКА РЕЧ