Прочитај ми чланакБлок четири арапске земље на челу са Саудијском Арабијом које су 5. јуна увеле ембарго против Катара је коначно испоставио свој списак захтева, њих 13, наведених у овом извештају АП-а. Најупечатљивији захтеви укључују снижавање нивоа односа између Дохе и Ирана, прекид односа са Хезболахом и Муслиманским братством, затварање турске војне базе у земљи, и затварање државе медијске куће Ал Џазире и неколико њених огранака.
Занимљиво је да се од Катара такође очекује да „прихвати месечне контроле у првој години по пристанку, а затим тромесечне у другој години. Катар би био под годишњим надзором током наредних 10 година“. Све ово значи да би само понизна, безусловна капитулација Катара задовољила „велику браћу“ – и ништа мање од тога. Узгред, ту је и рок за прихватање – 10 дана – или ће захтеви бити пооштрени.
По мом мишљењу, Катару ће бити лако да закључи да је све ово само танка димна завеса за покушај „промене режима“. Једини одговор катарског режима на ово може да буде да поручи дотичним арапским великим зверкама да могу да се обесе.
Шта је следеће? Једноставно речено, муслимански Блиски исток је пред поделом, и тај историјски раскол ће имати дубоке последице за регионалну и међународну безбедност.
Немојмо се заваравати, ови последњи догађаји такође представљају шамар у лице Трамповој администрацији. Прошлог уторка је Стејт департмент упозорио Саудијску Арабију да треба да реши овај сукоб без одлагања да не би дошло до непосредне америчке интервенције, доводећи тако у питање став Ријада (за који се већином сматра да носи печат новог принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана) а у исто време показујући широко разумевање за Катар (где се налази и штаб америчке Централне команде). Занимљиво је да је тада амерички гласноговорник такође алудирао на ранију саудијску умешаност у тероризам, „кроз финансирање терориста или на друге начине“.
Очигледно је да је саудијски понос погођен до сржи, и да се Ријад нашао увређен америчким укорима. Без сумње, ови захтеви такође представљају знак пркоса према Вашингтону. Највероватније ће се ово претворити у дугорочну кризу, која ће озбиљно да ослаби америчке регионалне стратегије – осим, наравно, ако Катар не падне на колена – као и амерички рат против ИСИС-а.
Разуме се да ће Турска и те како лоше примити саудијски захтев да се њена тзв. војна база у Дохи експресно затвори. Председник Реџеп Ердоган ће на овај захтев гледати као на неприхватљиву увреду отоманској заоставштини. Глас Америке је прошлог четвртка известио да Турска навелико превози храну и војску у Катар.
Више је него јасно да суштина ствари лежи у томе да се вирус Арапског пролећа само примирио у Катару, и да може једног дана поново да се претвори у епидемију, угрожавајући аутократске блискоисточне режиме. Само су Турска, Иран и Израел имуни на вирус демократизације. Очигледно је да Ал Џазира и Муслиманско братство излуђују шеике у Саудијској Арабији, Емиратима и Бахрејну, и представљају претњу војној диктатури у Египту.
Амерички кредибилитет међу арапским светом је сада неповратно оштећен. За председника Доналда Трампа се ово сад претвара у озбиљну политичку бруку на домаћем плану (Блумберг). Остаје да се види колико ће још дуго САД успети да одрже свој ратоборни став у Сирији и Ираку без регионалних арапских савезника.
Стратегија Трампове администрације за обуздавање Ирана је деловала као осуђена на пропаст чак и пре него што је покренута, док Трампов омиљени пројекат „арапског НАТО-а“ сада делује као лоша шала. Да ли ће САД икад успети да поврате своју хегемонију над муслиманским Блиским истоком? Тешко. Сведоци смо почетка краја битног дела модерне историје западне хегемоније над Арапима. Извесно је једно, Руси долазе!
ПРЕВОД ФСК
Извор: blogs.rediff.com/mkbhadrakumar/2017/06/23/us-faces-historic-setback-in-the-middle-east/
