Прочитај ми чланакВласт сама предлаже и доноси законе, опозиција седам месеци бојкотује парламент и после три деценије је коначно нашла тачку заједништва, али је питање колико је ово стање у црногорској политичкој збиљи одрживо и докад.
Црна Гора је у врло озбиљној политичкој кризи, оцењује за Спутњик новинар подгоричког листа „Дан“ Марко Вешовић и подвлачи да је то неспорна чињеница без обзира на покушаје власти и њених пропагандних пунктова да ситуацију представе као крајње позитивну.
Са чим пред Ђукановића
Евидентна је озбиљна политичка криза, која је делом узрокована и бојкотом парламента, описује даље ситуацију Вешовић, јер се опозиција од новембра прошле године није појавила у скупштинским клупама.
„И сад се пред антирежимским снагама у Црној Гори поставља низ питања на која треба да припреме конкретне одговоре јер је очигледно да иако бојкот функционише, то засад није довољно и да треба да се деси још нешто што би можда додатно појачало притисак на власт да испуни опозиционе захтеве и услове“, резонује Вешовић.
Колико јуче је и функционер Нове српске демократије и Демократског фронта Милутин Ђукановић истакао да је добро што опозиција бојкотује црногорски парламент, али и да би било добро да се покрену нове активности — протести, а можда и влада у сенци.
Ускратите помоћ главашу
Протести су се, напомиње Марко Вешовић, дешавали и раније, па се не усуђује да прогнозира да ли би они били тај квалитет више који је потребан опозицији јер не постоји могућност да Фронт самостално окупи довољан број људи који би на протестима послао јасну поруку да овако више не може и да власт мора да пристане на опозиционе захтеве да би се криза решила.
„Ако би остатак опозиције извео присталице на те протесте, могао би да направи велику промену. Међутим, да ли би тај остатак опозиције био спреман да у томе учествује, у то нисам сигуран. Део тих структура није засад исказао интерес да подржи позиве Фронта да се организују ти протести“, сугерише Вешовић.
Покретање велике дипломатске офанзиве на међународном нивоу, којом би се представници најважнијих институција и организација упознали са захтевима црногорске опозиције, један је од предлога за који Вешовић каже да су у оптицају. Циљ је да се кроз неко међународно посредовање дође до коначног решења.
С друге стране историчар Александар Раковић није толико оптимистичан и каже да стање у коме власт самостално предлаже законе, самостално изгласава законе, а опозиција бојкотује парламент, може да траје до следећих редовних парламентарних избора.
„Не треба се надати да ће међународна заједница подржати захтеве опозиције у Црној Гори због тога што Србе перципира као носиоце те опозиције, а да Србима не треба излазити у сусрет јесте правило које не важи само за Србију и Републику Српску него и за Србе у Црној Гори“, тврди Раковић за Спутњик.
Уколико и буде било ванредних избора, категоричан је Раковић, значиће да то властима одговара и да ће их зато расписати, а Србима нико неће изаћи у сусрет.
