Прочитај ми чланакНасловне стране медија у региону преплавила је вест да је амерички председник Доналд Трамп „донео одлуку о Западном Балкану“ којом се продужавају ванредне мере које је пре 16 година донео бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи.
Одлука, између осталог, обухвата и објаву такозване црне листе особа и организација које су под санкцијама САД због кршења Дејтонског мировног споразума и које представљају претње националној безбедности и интересима САД. Од почетка ове године на листи се налази и председник Републике Српске Милорад Додик.
Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић за Спутњик каже да је то већ трећи пут од када је Трамп постао председник да се објављује вест да се санкције потврђују.
Како наводи, то је добар пример лажне вести јер се из ње стиче утисак да се од стране нове администрације доноси нека политика, а у суштини реч је о даљој инерцији, из техничких разлога, политике претходне администрације.
„Овог пута реч је о процесу који се заправо одвија сам од себе. Има санкција које су на шест месеци и оних које су на годину дана и оне се аутоматски обнављају, осим у случају када се донесе нова одлука од стране државних институција или од стране америчког председника. Тада се санкције укидају, ублажују или проширују. То је дакле аутоматска процедура која постоји од када постоји и тај списак, сада већ петнаест или шеснаест година“, објашњава Кесић.
Према Кесићевим речима, Представништво РС у Вашингтону интензивно ради на томе да се председник Републике Српске Милорад Додик скине са листе америчких санкција. То међутим, напомиње наш саговорник, није лако због споре транзиције власти у САД.
„И дан данас су на одређеним позицијама људи из претходне администрације који су и учествовали у доношењу санкција. Зато је нереално очекивати да ће ти исти људи који су одлучили да га санкционишу сада одлучити да укину санкције. Та спора транзиција и борба која се води да би председник могао да успостави потпуну власт и контролу над својом администрацијом јесу највећа препрека за укидање тих санкција. Ми се надамо да ће доћи до именовања подсекретара у Стејт департменту и подсекретара у Министарству финансија, што би отворило могућност да се та процедура убрза и да се понови направи преглед одлуке о доношењу санкција, јер онда очекујемо да ће исход бити позитиван“, напомиње Кесић.
Како каже, нова администрација још није успоставила власт у два од три министарства која су важна за доношење одлуке да санкције буду укинуте.
Подсећања ради, бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи је 26. јуна 2001. године донео извршну уредбу којом је прогласио да су појединци и организације у БиХ, Македонији и на Косову угрозили интересе САД.
Она предвиђа низ правних последица, укључујући блокаду имовине, забрану уласка у САД и финансијских трансакција за хашке оптуженике и око 150 особа и организација које се доводе у везу са оптуженицима за ратне злочине, терористичким организацијама или подривањем Дејтонског мировног споразума.
На листи се налази око стотину особа која је из године у годину допуњавана. На раније објављеној листи су, између осталих, Радован Караџић, Биљана Плавшић, Соња Караџић-Јовичевић, Момчило Крајишник, Љиљана Зелен-Караџић, Дарко Младић, Aлександар Караџић, Милован Бјелица, Љубомир Боровчанин, Стојан Жупљанин, Младен Жупљанин, Павле Жупљанин и многи други Срби…
Накнадно су на листу додавана имена, већином политичара и породица хашких оптуженика.
