Прочитај ми чланакХитлер је 22.јуна 1941.дао наређење за напад на СССР. Била је то једна највећих војних операција икада изведена у историји. Припреме за напад су почеле 18.децембра 1940.године када је Хитлер потписао Директиву 21, а сам план је добио кодно име Барбароса.
Циљ операције је био потпуни пораз СССРа и распарчавање територија. Британска обавештајна служба је у фебруару 1941.године открила неке детаље планираног напада и о томе је обавестила совјетске представнике. Како је време пролазило и совјетске граничне јединице су приметиле концентрације немачких трупа и о томе су известиле претпостављене. Стаљин није реаговао на упозорења верујући да Хитлер неће напасти СССР док не заврши рат са Великом Британијом.
За напад на СССР Немчка је припремила војску од око четири милиона војника распоређених у 152 дивизије међу којима је било 17 оклопних и 13 моторизованих. Ова војна сила је располагала са 2.770 авиона, 3.350 тенкова и 7.146 артиљеријских оруђа. За транспорт је прикупљено више од 600.000 моторних возила, као и 625.000 коња.
Поред Немачке у нападу на СССР су учествовале и јединице Румуније и Финске (од 25.јуна). Румуни су за напад на СССР припремили 14 дивизија, 7 бригада и један оклопни пук, док ће Финска на фронт са СССРом распоредити 17 дивизија и 2 бригаде.
Немачке трупе су подељене у три групе, тако да је армијска група Север имала задатак да освоји Лењинград, армијска група Центар је требала да заузме Москву, док је група армија Југ требала да освоји Кијев и Севастопољ.
У тренутку немачког напада на западним границама СССРа је било распоређено око 150 дивизија са скоро три милиона војника, 11.000 тенкова и више од 7.000 авиона.
Немачки амбасадор је формалну објаву рата предао Молотову у 5:30 у време када су немачке трупе већ започеле напад дуж 2.000 километара фронта.
Напад је започео бомбардовање совјетских аеродрома и продором оклопно – механизованих јединица. Колики је шок за Стаљина представљао напад може се видети и у чињеници да се јавности обратио тек једанаест дана од почетка рата.
Немачка авијација је у прва три дана уништила више од 3.000 совјетских авиона. У првом налету 1280 авиона Луфтwаффе успело је да уништи, углавном, на земљи, по немачким извештајима 1811 авиона ВВСКА-а, уз губитак од само 32 сопствених. Минск је пао 28.јуна. Немци су у овој операцији заробили више од 300.000 совјетских војника. У првих двадесет дана рата немачке снаге су ушле и до 600 километара у совјетску територију. Одмах је уследио напад на Смоленск који су немачке трупе заузеле 12.септембра, а од краја септембра борбе су се водиле на прилазима Смоленска, Кијева и Лењинграда. После борби за Минск, Смоленск и Кијев немачке трупе су заробиле више од 1,2 милиона совјетских војника.
Совјетска врховна команда је суочена са могућим поразом наредила да се сва индустријска предузећа демонтирају и пребаце на исток. А САД и Велика Британија су одмах понудили помоћ Совјетском савезу у опреми, ратном материјалу и оружју.
После пада Смоленска, Хитлер је донео одлуку да се главни удар напада скрене на југ и север, како би се заузели Лењинград и Кијев.
Трупе групе армија Југ су заузеле Кијев 26.септембра, после жестоких борби док је у исто време почела опсада Лењинграда која ће трајати 900 дана.
Почетком октобра Немачка је окупирала велики део европског СССРа, укључујући Белорусију, Украјину, Литванију, Летонију и Естонију, а немачке трупе су стигле на 200 километара од Москве. Но, до тада је намачка војска већ исцрпела своје ресурсе, а логистички проблеми су почели да узимају маха. Већина јединица је била истрошена са смањеним бројем војника. Што се тиче губитака Немци су имали више од 111.000 мртвих, око 400.000 рањених, док је додатних 170 хиљада војника избачено из борбе због болести.
С друге стране СССР је преживео највеће искушење у свом постојању. Према совјетским подацима у борбама је погинуло више од 560.000 војника, док је око 3,3 милиона војника заробљено. Што се тиче опреме СССР је изгубио више од 21.000 авиона и више од 20.000 тенкова. На срећу Црвене Армије највећи део уништене опреме је био застарео, а јединице су почеле да добијају нове Т-34 и КВ-1 текнове, као и модерне авионе Yак-1 , МиГ-3, Ил-2…
Немци нису успели да испуне свој примарни циљ а то је заузимање Москве. Истовремено, немачка команда а посебно сам Хитлер су озбиљно подценили јачину совјетске војске и државе.
У току операције Барбароса немачке трупе су починиле бројне ратне злочине. Немци су тврдили да се Женевска конвенција не односи на СССР а издато је наређење да се стрељају чланови комунистичке партије, као и сви комесари у војним јединицама. Што се тиче страдања цивила, најпознатији је масакар у Бабин Јару где је стрељано више од 100.000 кијевских Јевреја.
На немачке одмазде становништво је одговорило формирањем партизанских одреда, који су у почетку самостално дејствовали на окупираним територијама.
