Прочитај ми чланак

ДА ЛИ „ЈУЖНИ ТОК“ устаје из мртвих?

0

Бугарски, мађарски и аустријски медији саопштавају да је могуће обнављање пројекта гасовода замрзнутог 2014. године.

Почетком јуна, три године након замрзавања „Јужног тока”, неколико медија је покренуло тему изградње овог гасовода, а о обнављању пројекта је говорио и министар спољних послова Мађарске.

Компанија „Газпром”, којој припада пројекат „Јужни ток”, засада није дала никакву званичну изјаву по том питању, а Министарство енергетике РФ је раније саопштило да не планира повратак на овај пројекат. Међутим, експерти са којима се консултовала „Руска реч” сматрају да је обнављање пројекта ипак могуће, иако такав потез делује апсурдно.

О чему је било речи у европским медијима?

Мађарски медији су почетком јуна саопштили да Москва, Будимпешта и Београд воде дискретне преговоре о обнављању изградње „Јужног тока”. Конкретно, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је 2. јуна изјавио да су Русија, Мађарска и Србија обновиле преговоре о изградњи гасовода „Јужни ток”.

Аустријски лист Der Standard je 13. јуна саопштио да OMV (највећа нафтно-гасна компанија у Централној Европи) и „Газпром” разматрају могућност обнављања рада на овом пројекту. Највише користи од тог потеза имала би аустријска компанија OMV, као и сама Аустрија, која би у том случају постала највеће гасно чвориште у Европи, каже се у публикацији.

Поред тога, 9. јуна је бугарски лист Capital саопштио позивајући се на неименоване функционере да влада Бугарске преговара са руским Гаспромом о варијантама испоруке гаса Јужној Европи. Између осталих је разматрана и варијанта огранка „Турског тока” или гасовода преко Бугарске. Тако би Бугарска задржала улогу транзитне земље, истакло је издање. Интересовање за ову тему подгрејао је и телефонски разговор бугарског председника Румена Радева и руског председника Владимира Путина. Они су размотрили билатералну сарадњу у сфери енергетике, што је информативна служба Кремља саопштила у понедељак 19. јуна.

Зашто је пројекат замрзнут?

„Јужни ток“ је пројекат који кошта 15,5 милијарди евра. Планирано је да се њиме у Европу доставља 67 милијарди кубних метара гаса годишње. Оператер пројекта је била гаспромова компанија-ћерка South Stream Transport B.V. Главна траса гасовода укупног капацитета 63 милијарде кубних метара годишње требало је да прође кроз Бугарску, Србију, Мађарску, Словенију и Италију. Међутим, у децембру 2014. године Русија је одустала од изградње због колебљивог става Бугарске, после чега је Гаспром откупио удео компанија Eni, EdF и Wintershall у овом пројекту.
Постоји ли стварна могућност да се обнови „Јужни ток“?

Данас се Гаспром бави реализацијом алтернативних пројеката у европском правцу, а међу њима су највећи „Северни ток 2“ (55 милијарди кубних метара годишње) и „Турски ток“ (две линије по 15,75 милијарди кубних метара). „Гаспром има већ довољно варијанти пројекта цевовода у јужном правцу“, истакао је у коментару за „Руску реч“ Александар Сопко, аналитичар Енергетског центра пословне школе „Сколково“.

Међутим, Сопко не искључује могућност да се изградња овог гасовода ипак обнови, а за то може бити искоришћен „Турски ток“ који се већ гради. „Може се претпоставити да је обнављање ’Јужног тока’ заиста везано за другу линију ’Турског тока’ којом ће гас кренути у Југоисточну Европу. У том случају је мало вероватно да Бугарска поново учествује у пројекту, с обзиром да је он због ње и замрзнут“, каже аналитичар.

Када је реч о Европској унији, једина могућа транзитна земља поред Бугарске је Грчка, одакле ће гасовод бити спроведен кроз Македонију, Србију, Мађарску, и најзад стићи у Аустрију. Таква, по Сопковом мишљењу, може бити траса „турско-јужног“ тока.

ЦЕО ЧЛАНАК МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ПОРТАЛУ РУСКА РЕЧ.