Прочитај ми чланакНе можемо допустити да наши пријатељи воде игру уместо нас, јер тад ми водимо њихове ратове, који нису нужно наши.Не можемо допустити да наши пријатељи воде игру уместо нас, јер тад ми водимо њихове ратове, који нису нужно наши.
У недељу је морнарички F-18 Хорнет срушио сиријски авион, што је ратни чин против државе којој Конгрес није званичко објавио рат. Вашингтон наводи да је сиријски авион бомбардовао побуњенике иза којих стоје САД. Дамаск тврди да је авион нападао ISIS.
Министар одбране Владимира Путина је био директан и отворен: „Поновне борбене акције америчке авијације против званичних оружаних снага земље која је чланица УН, под плаштом борбе против тероризма, представљају тешко кршење међународног права и де факто војну агресију против Сиријске Арапске Републике“.
Репоретер ABC деловао је као да се слаже са тврдњама Москве: „Током протеклих четири недеље САД су извеле три авиоудара на прорежимске снаге иза којих стоји Иран, које су ушле у деконфликтну зону у близини града Танф, у југозападној Сирији, где се налази коалициони камп за обуку локалних снага које се боре против ISIS.“
Русија је објавила да прекида сарадњу на спречавању ваздушних инцидената над Сиријом и истакла да намерава да прати и држи на нишану нежељене ваздушне мете у њеном подручју операција, западно од Еуфрата. У те мете спадају амерички авиони и извиђачке беспилотне летелице.
САД СВЕ ДУБЉЕ У СИРИЈСКОМ РАТУ
Ако Москва не блефира, можда се ближимо америчко-руском сукобу у Сирији.
У недељу је амерички авион први пут оборио непријатељску летелицу од почетка конфликта. То је уследило пошто је Доналд Трамп у априлу лансирао десетине крстарећих ракета на сиријски аеродром. САД су навеле како је аеродром био база за сиријске авионе који су користили хемијско оружје над цивилима.
Све дубље се увлачимо у шестогодишњи секташки грађански рат. Сада можда сведочимо првим потезима наредне фазе – бици за контролу над територијом и становништвом након пада Раке и уништења „калифата“ ISIS.
Војска председника Башара Асада настоји да поврати колико год може територије и у томе има подршку Русије, иранских трупа, шиитских милиција из Ирака и Авганистана и Хезболаха. Асад и његови савезници који се боре против ISIS сада се сукобљавају са проамеричким „Сиријским демократским снагама“, које се такође боре против ISIS, а у чијем саставу су арапски побуњеници и сиријски Курди из PYD.
Али, ако је Америка одлучила да користи своју вадушну моћ за обарање сиријских авиона који нападају побуњенике које подржавамо, то ће водити у конфронтацију са Русијом и у шири, опаснији и смртоноснији рат за САД. Како можемо победити у таквом рату без масовне интервенције? Да ли се ка томе крећемо? Да ли желимо да идемо ка томе?
Јер – понављам – Конгрес није одобрио такав рат, а не видим на које виталне америчке интересе утиче питање ко контролише Раку и околну територију, све док то није ISIS. Током кампање Трамп је чак причао и о америчко-руској сарадњи да би се уништио ISIS.
У Саудијској Арабији, међутим, утисак је да је потписао нешто што је представљено као „Арапски НАТО“, где САД прихватају Ријад као главног савезника и лидера заливских Арапа у борби за регионалну хегемонију са шиитским Ираном. Након тог Трамповог путовања, Саудијци – подржани од Египта, УАЕ и Бахреина – затворили су границу са Катаром, који одржава контакте са Ираном. Иако је Катар домаћин највеће америчке ваздушне вазе у региону (Ал-Удејд), Трамп је оставио утисак да је изолација била његова идеја.
ТРАМП ПРЕД ОДЛУКОМ
Чини се да су председник Трамп и ова земља пред тачком одлуке. Ако, након пада ISIS у Раки будемо користили америчку моћ и полуге утицаја да учврстимо позиције сиријских побуњеника и Курда на рачун Дамаска, могли бисмо се наћи у сукобу са Сиријом, Русијом, Хезболахом, Ираном, чак и Турском. Јер турски председник Ердоган наше курдске савезнике у Сирији види као савезнике терористичке ПКК у његовој земљи.
Кандидат Трамп је у кампањи добио подршку обећавајући да ће радити са Русијом како би поразили нашег заједничког непријатеља. Али ако, након што ISIS у Сирији нестане, одлучимо да је у нашем интересу да се конфронтирамо са Асадом, наћи ћемо се усред регионалне конфронтације.
У Ираку САД и Иран имају заједничког непријатеља (ISIS) и заједничког савезника – владу у Багдаду. У Сирији такође имамо ISIS као заједничког непријатеља. Али наши савезници су у сукобу са Асадом, Русијом, Ираном и Хезболахом. Питање пред којим се налазимо гласи: након што Рака и Мосул падну и калифат нестане, ко ће наследити оно остане иза ISIS?
Sirija pustosСАД би сада требало да одреде линије напредовања за Курде у Сирији и да разговарају са Русима, Сиријцима и Иранцима. Не можемо допустити да наши пријатељи на Блиском истоку и Персијском заливу воде игру уместо нас, јер је пречесто у њиховом интересу да ми водимо њихове ратове, који нису нужно наши ратови.
