Прочитај ми чланакКада се званичници и медији САД фокусирају на мали број проблема у спољној политици, проблеми се, некако испод радара, појаве у другим областима. То се дешава на Балкану, региону који је био епицентар пажње Запада деведесетих година, али је у последње време запао у други план, пише "Нешенел интерест".
Док се амерички политичари баве Блиским истоком, Северном Корејом и наводним везама председника Трампа са Русима, тензије на Балкану прете да достигну тачку кључања, оцењује амерички лист.
Последња епизода дешава се ових дана, након победе „ратног крила“ на изборима такозване државе Косова, након којих је изгледно да ће некадашњи вођа Ослободилачке војске Косова, Рамуш Харадинај, постати премијер. И он, и Хашим Тачи, председник и његов партијски пријатељ, нашли су се на оптужбама и ЕУ и УН због ратних злочина током рата за сецесију Косова од Србије, 1999. године.
Не само да су се Тачијево „ратно крило“ и покрет показали као непријатељски настројени према Србима, већ су ови радикали опструисали договор са Црном Гором, и положили право на велики део територије ове земље, као и у Србији и Македонији, пише амерички лист „Нешенел интерест“.
Многи међу њима се залажу да се Косово припоји Албанији, као и да припоје друге територије и формирају такозвану „Велику Албанију“.
То није нови циљ Албанаца. Готово одмах по НАТО агресији на Србију, заговорници Велике Албаније почели су да причају о том пројекту у Македонији. Кулминација кризе била је 2001. и 2002. године, а данас се поново јавља.
САД и НАТО често су слепо подржавали политику косовских и албанских политичара, а војна агресија 1999. године само је најупечатљивији пример. НАТО је мирно посматрао прогоне српског народа од стране албанских екстремиста који су у годинама које су уследиле хтели да етнички очисте Србе и друге мањине. Западни званичници мало су урадили и када су хришћанске задужбине, многе са неизмерним историјским вредностима, биле уништаване.
Уместо тога, Вашингтон и друге западне престонице приморавале су Македонију да прави уступке албанским мањинама. И ескалација притисака наставља да расте.
Војна интервенција Вашингтона за независност Косова била је непромишљена из много разлога. Можда су амерички лидери искрено веровали да ће то довести до стабилности на Балкану, али ако је тако, та очекивања се показују као крајње нетачне.
Покрет за формирање Велике Албаније поново расте, што прави проблем суседима. Ако се Балкан поново запали, што је сада врло могуће, САД треба да се уздрже од мешања. Вашингтон посебно не треба да понови грешке претходне политике и подржи страну која прави проблеме, пише „Нешенел интерест“.
