Прочитај ми чланакКако рече непознати човек прошле године у Дасији „са Крфа, Срби су могли само да оду у победу“.
Острво које нема ништа осим грчке душе у себи и на себи било је мелем на рану рањених, онемоћалих, измучених прелазника Албаније, српско-грчке земље.
Застава „Ћирилице“ вијорила се на Пантократору, највишем врху Крфа где се налази прелепи манастир.
Као и сваке године посетили смо Видо, Српску кућу и Гувију где се искрцала Српска војска. На острву Виду је сахрањено и у Плаву гробницу положено преко 10,000 српских бораца. Само унутар маузолеја сахрањене су мошти 1232 ратника. Кажем намерно мошти, јер сваки борац који је прешао Албанију је сигурно светац.
Са стране су сахрањено 1532 бораца чија имена нису позната, а око 8000 јунака положено је у море око острва. Ретко ко зна да је на албанској обали остало 30,000 бораца. У знак поштовања и сећања, Грци и данас не лове рибу око острва, а купају се само малобројни непознаваоци српске историје, међу којима нажалост има и Срба.
Као и сваке године на Крфу нас је дочекао Жељко Поповић, прави српски домаћин на острву Крфу. Он на острву дочекује и испраћа. И ове године организовао нам је предавање на тему о „Забранама ћирилице кроз векове“.
Жељко је био и један од главних организатора утакмице где су наши полицајци у пријатељској утакмици победили грчке са 5:1.
Цела група из Србије била је веома сложна, како у навијању тако и после утакмице. Главни организатори дружења су били крагујевчанин Милорад Крстић и Младен Стефановић из Смедерева.
Крф је заиста био оно место одакле су наши прадедови јурнули и поразили Царевину. Победа нас је коштала много, али се зато ми сада зовемо Момчило, Слободан, Гордана, Дамјан… Ко то не схвата шта да му кажемо?
