НА САМРТНОЈ ПОСТЕЉИ СТЕФАНА НЕМАЊЕ: Последње речи Светом Сави уочи смрти (ФОТО)

7

Стефан Немања је најзначајнија, преломна личност српског средњег века која стоји тачно између две епохе. Није створио српску државу, није ју ни обновио, али је одиграо пресудну улогу у њеном коначном дефинисању и утемељио је нашу најефикаснију династију. Због тога је посебно занимљив његов савет поколењима која долазе

Савино “Житије светог Симеона” једно је од наших најзначајнијих средњевековних књижевних остварења; због утицаја које је имало на касније писце могло би се назвати и најзначајнијим.


Постоје две верзије, краћа коју је Сава писао током првих пет година XИИИ столећа и која се налази у оквиру Хиландарског типика, и опширнија коју је утемељитељ Српске цркве написао у својој студеничкој испосници 1208. године и сместио у Студенички типик.

Толика је важност овог житија да се чак и данас чита у тамошњим манастирским трпезаријама 26. фебруара по грегоријанском календару, на дан смрти Светог Симеона (чијим чудотворним моштима верници могу да приступе у католикону овог манастира, Цркви Успења Пресвете Богородице).

За потребе овог текста издвојићемо само оне делове који се односе на моралне поуке које је Стефан Немања дао свом сину Растку непосредно пре своје смрти, као савет будућим поколењима.

Сава каже да “у 7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити” због чега “блажени старац господин Симеон позва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога” како би му рекао следеће:


— Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твога, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде.

Немања затим наставља:

— Сине, пази на моју премудрост, ка мојим речима прилажи твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај усана мојих казујем ти. Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје. Сине мој, послушај ме сада и бићеш блажен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле примиће себи досаду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обличавај зле, да те не омрзне. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан Господња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваквим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота.


Немања, међутим, не умире у том тренутку. Сутрадан он поново најављује свој скори исход, те почиње да одбија храну и воду, и само се причешћује. Једанаестог дана фебруара Сава види “господина Симеона” како се поново спрема за одлазак па поново тражи очев последњи благослов. Немања, “подигавши руке, поче са сузама говорити”:

— Тројице света, Боже наш, славим те и благосиљам те и молим те, и представљам те, јер по трећи пут дајем благослов наследству моме. Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, Авраамов, Исааков, Јаковљев и семена праведнога, сачувај их и укрепи у држави бивше владавине моје, и помоћ Пресвете Богородице и моја, иако грешна молитва, нека је са њима од сада и до века. А пређашњу заповед дајем им: Имајте љубав међу собом! А ко од њих одступи од онога што сам им ја наредио, гнев Божији нека прогута њега и семе његово!

Сава на то каже: “Амин”.

Пређашња заповест на коју Немања подсећа Саву односи се на оно што је рекао приликом одрицања од престола и устоличења свог средњег сина Стефана:

— Јер ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе. Овоме, као и од Бога и од мене посађеном на престолу моме, ти се покоравај и буди му послушан. А ти опет владајући не вређај брата свога, но имај га у почасти. “Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, нека љуби и брата свога“.

Ово је врло лична порука: са једне стране је најстарији Вукан коме је додељена Дукља, и Немања њему каже да се покорава и да буде послушан овоме који је од Бога и од њега посађен на престо, а са друге стране је Стефан који владајући не треба да вређа брата. Нажалост, браћа су заратила врло брзо након очеве смрти, али то је већ друга прича.


Углавном, да се вратимо на Немањину самртничку постељу. Свети Сава каже да је дошла ноћ “12. дана тога месеца” коју је са једним јерејом пробдео у очевој ћелији. Сава овако описује начин на који је преминуо Свети Симеон Мироточиви:

“А када је дошла поноћ, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и црквена служба, одмах се просветли лице блаженога старца, и, подигавши очи к небу, рече:

— Хвалите Бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове!

А ја му рекох:

— Кога виде те говориш?

ЈовановићСвети Сава мири завађену браћу, слика Паје Јовановића из 1901. године. Фото: Wикипедиа/Паја Јовановић
А он погледавши на ме, рече ми:

— Хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премногој владавини његовој!

И пошто је ово рекао, одмах испусти свој пребожаствени дух и усну у Господу. А ја павши на лице његово плаках горко и дуго, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа.”

Након тога Сава нам износи неке непроцењиве историјске податке: да се Немања зацарио када му је било 46 година, да је владао 37 година, да се онда замонашио и у “том образу” био три године, те да је умро када му је било 86 година. Датум смрти у житију је 13. фебруар 6708. године, што одговара 26. фебруару по грегоријанском календару, године 1199. после Христа.

  • perungromovnik

    „….Датум смрти у житију је 13. фебруар 6708. године, што одговара 26. фебруару по грегоријанском календару, године 1199. после Христа…“
    ако је датум смрти у житију 13,02,6708, зашто наша црква ниподаштава тај календар? муслимани имају свој календар, ћифутски смрадови свој а нама наметнуше нешто што је туше, јер по нашем календару они ЈОШ УВЕК НИСУ ПОСТОЈАЛИ и лажне би биле њихове свете књиге…е моји Срби, докле ћемо да се поводимо за новотаријама и негирамо своје порекло и корене своје старе сечемо?

  • Аца Тодоровић

    А где је данас Немањићка и Светосавска Србија.
    Данас том Србијом владају иптарски лобиста и издајника Вучић са својом безбожничком камарилом, а помажему настрана блудница усташког порекла, док Срби ћуте и такмиче који ће бољи ауто да има и који бољи телефон.

    Послуша Сава, свога оца Немању, али Срби не послуше Светог Саву, већ се одрекоше и вере и Бога.
    А ево шта данас Свети Сава клечећи говори пред Исусом и Светом мајком..
    „Нису Срби кано што су били.
    Лошији су него пред Косовом,
    На зло су се свако измјенили.
    Ти им даде земљу и слободу,
    Ти им даде славу и побједу,
    И државу већу Душанове,
    Ал даром се твојим погордише,
    Од тебе се лицем окренуше.
    Господа се српска изметнула,
    На три вјере оком намигују,
    Ал ниједну право не вјерују,
    Православље љуто потискују.
    Одрекли се српскога имена,
    Одрекли се својих крсних слава,
    Свеце своје љуто увредили.
    А ко диже цркву задужбину,
    Не диже јс Теби него себи.
    Цркве дижу да их виде људи,
    Цркве дижу, Богу се не моле,
    Нит Божији закон испуњују.
    Великаши правду погазили,
    Богаташи милост оставили,
    Не поштује млађи старијега,
    Но се млађи паметнији гради,
    Нит нејаког јаки подржава,
    Већ га ломи док га не саломи,
    Нит сусједа сусјед оправдава,
    Већ се куне криво за неправду,
    Због блатњаве земље од аршина.
    Свештеници Вером ослабили,
    Нит дјевојке држе дјевојаштво,
    Свилу носе грехом се поносе,
    Млади момци поштењу се смију,
    А свој разврат ни од ког не крију,
    Нити народ за недјељу мари,
    Ни за празник ни обичај стари,
    Нит празником цркве испуњује,
    Празне цркве ка пећине пусте,
    Празне душе, па празне и цркве;
    Свуд се црни црно безакоње.
    Стид ме једе и стид ме изједе.
    Због гријеха народа мојега,
    Што и мене држиш близу себе.
    Зато плачем мој Предраги Спасе,
    Вјечност ми јс кратка за плакање,
    Волио бих и у паклу бити,
    Само Срби да сe Богу врате“

    • Аца Тодоровић

      ЖАО МИ СРБИЈЕ И СРБСКОГА РОДА.
      Жао ми је,
      јер нам исекоше корене,
      променише језик,
      променише културу,
      посвађаше нас,
      променише историју,
      дадоше нам лажне вредности,
      затиру све што је Србско,
      лукаво и препредено нас подводе католицима,
      дају технологију а узимају нам душу,
      убијају, муче, пребијају и гоне јер смо Срби,
      трују ваздух, воду, и земљу Србинову,
      присвајају, и отимају земљу Србинову,
      и још много много зла и ужаса спроводе над нама.
      Жао ми је,
      јер ми ћутимо и слажемо се,
      верујемо у правду Божију, а од Бога је не тражимо,
      окривљујемо искључиво нас саме за све,
      пљујемо по себи, из беса и немоћи,
      тражимо Истину у лажима, и надамо се бољем,
      вичемо хоћемо боље, а у зло и наопако су нас претворили,
      гадимо се сами себе, и глумимо западну културу,
      прихватамо све од страха да не бисмо изгубили очај и безнађе у којем живимо,
      уверили су нас, да ћутимо јер има од овога још горе,
      тихо су нас окупирали, да већина то и не види,
      прихватамо зло, јер су законе такве донели,
      побуна је реч, наших предака, нама је страна,
      слободу немамо, али зато живимо у миру,
      мир нема алтернативу, вичу задњих 100 год,
      а изнова и изнова нас нападају и увлаче у ратове,
      уче нас да је волети Србију, равно мржњи према другима,
      убице Срба и нашег рода, морамо не само ценити, већ их и волети,
      најгори шљам, највеће зло, су нам постављали за вође, лажући нас да су нам спасиоци,
      пре 100 год, 98% Срба писало је ћирилицом,
      данас 98% Срба пише латиницом,
      уместо машина за куцање које су биле на ћирилици, преко ноћи су их заменили са машинама на латиници,
      нигде није познато да народ може имати два писма, осим код нас,
      ћирилицу су тако убили и заменили је,
      од верујућег народа, направили су и претворили нас у безбожнике, незнанобожце и секташе,
      све наше мане, које поседују сви људи и сви народи, су максимално истицане и презентоване, да будемо најгори,
      наше врлине, и доброту пљују и омаложавају,
      усадили су у нас, јак осећај гордости, али под строгом контролом, да се она испољава само на микро плану, само међу нама самима,
      зато смо завидни и љубоморни постали, али искључиво међу собом,
      Србин је комшији увек носио млеко,
      измислили су да комшији цркне крава, и натерали нас да такво мишљење прихватимо као своје,
      сви ће Срби стати под једну шљиву, је подметачина,
      сви ће Срби стати под један барјак, Христов барјак, је Истина!!!
      (Ово тек треба да се испуни)!
      Жао ми Србије, заиста ми је жао…
      Јер ми већег пријатеља од Господа Исуса Христа немамо!!!
      Али заиста немамо.
      Сви лажу, коме веровати?
      Јеванћеље у руке, Господа слушајмо.
      Сви лажу, где је Истина?
      У житијама Светих, у беседама и мудростима Духа Светога.
      Зашто славимо славу?
      Да се покажемо као добри, пред људима и задовољимо страсти, хране и пића, да имамо где псовати и свађати се.
      Ко данас слави славу и прославља Бога?
      Бог се слави, кроз славу, јер се Светац прославио Вољом Божијом и Силом Његовом, и Бога славимо јер је прославио Светитеље.
      Све је окренуто, обрнуто, смувано и закувано на западу, и дато нама да се хранимо тиме.
      А то су помије, јер ми бољи од свиња нисмо у очима наших непријатеља.
      Жао ми Србије, и Србскога рода, жао ми је….

    • usw

      Hvala Brate, od srca ispunjenim bolom za Srpstvom,pisao si ovaj VREDAN komentar!

    • Аца Тодоровић

      Хвала. Овај коментар сам копирао са фејзбук странице пријатеља и брата Мирка Стојановић из Ниша. Мислим да није ни он аутор, па зато нисам написао ко је аутор.

    • Ранђија

      „Само Срби да се Богу врате!“

      Слава Светом Сави и светом владики Николају!
      А теби, брате свако добро од Бога, има још правих Срба!

  • Аца Тодоровић

    „Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени“.
    Веома занимљиво да је и Немања знао да су они са лева безбожници, који су се појавили 9 векова касније.
    Очигледно је да је комунизам настао из окултне традиције безбожника, старе и више миленујума, јер одрицање од Бога немамо само доласком комуниста, већ су одрицање од Бога Јевреји спроводили и пре Мојсија и пре доласком Исуса Христа.