Прочитај ми чланакФондација за заштиту пчела покренула је иницијативу да се донесе закон о заштити пчела у Србији.
Како је најављено, у наредном периоду разговараће са представиницима Савеза пчеларских организација Србије, како би се Министарству пољопривреде и званично послао предлог о заштити пчела.
„У нашој Фондацији постоји иницијатива да се донесе закон о заштити пчела и у наредном периоду ћемо радити на томе. Важно је да се пчеле заштите јер, протекла година је из много разлога била лоша, пре свега, подбацили су приноси багрема и сунцокрета“, каже Слободан Чумић из Друштва пчелара Београда.
У Савезу пчеларских организација Војводине кажу да подржавају иницијативу да се донесе закон о заштити пчела, поготово, јер су велики произвођачи меда у Србији претрпели ове године губитке и до 80 одсто.
Слична иницијатива покренута је и у Словенији, где Словеначки пчеларски савез намерава да влади Словеније предложи да пчеле у тој земљи прогласе угроженом врстом и да се усвоје закони који ће штитити њихов одрживи опстанак, објавио је мариборски лист Вечер.
Словеначки пчелари су, пише мариборски лист Вечер, уз подршку владе, пре две године предложили проглашење светског дана пчела, а према проценама словеначког Министарства спољних послова, УН би ту одлуку требао да донесу крајем ове године.
Велики економски потенцијал, не само у пољопривреди него и у другим гранама као што је туризам, има и Србија, оцењују за Тањуг у Привредној комори Србије и Министарству пољопривреде.
„Министарство пољопривреде и заштите животне средине ове године је додатно увећало висину субвенција за 20 одсто којима подстичу произвођаче меда. Подстицаји по кошници пчела износе 720 динара, а за органске произвођаче подстицај по кошници је 1.008 динара и исплаћује се једном годишње“, кажу за Тањуг у Министарству пољопривреде.
Европска унија је велики потражилац меда и поред своје производње од 250 хиљада тона годишње, они увезу још око 200 хиљада тона меда, показују подаци европске статистике.
У Привредној комори Србије кажу да су лоши временски услови протекле године условили да је производња меда у Србији била око 53 одсто мања него 2015. године, али да је српски мед, веома тражен.
„Произведено је око 5.700 тона меда, а од тога је више од 2.100 тона извезено углавном у земље Европске уније“, каже секретар Удружења за сточарство ПКС, Ненад Будимировић.
„Оно што је најбитније је да се рад инспекцијских органа фокусира на квалитет меда јер има доста фалсификата“, напомиње он.
Како каже, неопходна је референтна лабораторија која ће контролистаи мед, а поред подстицајних средстава које обезбедјује држава потребно је радити на заштити географског порекла, јер, истиче он, то је додатна вредност која би нашим производјачима меда била подстицај за већи извоз и већу производњу.
Према подацима Министарства пољопривреде, подршка подстицајима за инвестиције у набавку пчеларске опреме, кошница и ројева износи 50 до 65 одсто од куповне вредности.
„Да би газдинство добило помоћ државе мора бити регистровано у Регистру пољопривредних газдинстава те да поседује минимум 20 кошница и, измедју осталог, да има педигре о пореклу матице издато од стране одгајивачке организације“, кажу у Министарству.
Највиши укупни износ подстицаја, кажу, који корисник може да оствари у једној календарској години је три милиона динара.
