Златан прстен
(Староградска романса; пева: Предраг Гојковић Цуне)

Златан прстен носим ја на руци
То је све што имам од среће
И од наших састанака у луци
Што никад вратит’ се неће

Срце плаче, срце болно пати
Пита да ли су то само сни
Зар мој драги неће да се врати
О зар без суза, нема љубави

Једне ноћи кад је јасмин цвао
И птичице певале су мале,
Он је дош’о и прстен ми дао
Тог тренутка две су звезде пале.

Срце плаче, срце болно пати
Пита да ли су то само сни
Зар мој драги неће да се врати
О зар без суза, нема љубави
Зар мој драги неће да се врати
О зар без суза, нема љубави

Он је рек’о, више доћи неће,
Срце тугу не може да мери
И од свега што имам од среће
То мој прстен к’о суза трепери.

Ознаке: Златан прстен, песма за лаку ноћ, Предраг Гојковић Цуне, романса, староградске песме