Прочитај ми чланак14. јуна, на састанку у Даниловом манастиру, представници Истражног комитета поднели су Свјатејшему Патријарху Кирилу извештај о резултатима једне етапе у идентификацији остатака, који, како се сматра, припадају стрељаним члановима Породице последњег руског цара Николаја II. У заседању су учествовали чланови специјалне Патријаршијске комисије за проучавање резултата истраге остатака.
О извештају са заседања у Даниловом манастиру, односу Руске Православне Цркве према дискусији о истинитости „Јекатеринбуршких остатака“ и плановима Патријаршијске комисије за објављивање резултата експертизе у кратком интервјуу за ТАСС, након састанка је говорио секретар комисије, викар Свјатејшег Патријарха Московског и све Русије, епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов).
— Владика Тихон, како је прошло данашње заседање, ко је у њему учествовао и о којим питањима, осим извештаја Истражног комитета, се на заседању дискутовало?
— Састанак код Свјатејшег Патријарха је био посвећен дискусији о резултатима једне етапе истраге Истражног комитета Руске Федерације убиства Царске Породице и резултатима рада Комисије Московског Патријархата, која истражује исту ту тему у оквиру задатака које је задао Свјатејши Патријарх. Од 2015. године спроводе се нове и проучавају старе експертизе у вези са овим питањем. На посебан начин се посвећује пажња најдетаљнијој историјској експертизи, за коју су питања припремали како сами историчари-експерти, тако и Истражни комитет. Списак питања Патријаршијској комисији су такође поднели и преставници друштвене јавности.
— Ко је од преставника јавности изнео своја питања комисији?
— То су познати истраживачи у својој области: Леонид Болотин и Анатолиј Степанов. Они су предали списак питања Патријаршијској комисији. Ради се о врло интересантним темама и питањима. Узета су за проучавање заједно са осталим.
—Опште је познато да се неки представници јавности, укључујући и поменутог историчара и публицисте Леонида Болотина, придржавају верзије да посмртни остаци породице Романов не постоје, а такође да не планирају да признају резултате експертизе, ма какви они били. Како се Црква односи према дискусији о истинитости остатака?
— У задатак Патријаршијске комисије, чији сам ја секретар, не улази признавање или непризнавање остатака. Задатак који нам је дао Свјатејши Патријарх састоји се у томе да заједно са истрагом спроведемо независне, објективне и верификоване, то јест проверене експертизе убиства Породице светих страстотерпаца и њихових верних сапутника. Резултати експертиза – судско-криминалистичке, генетске, антрополошке и историјско-архивске биће изнети пред саборно мишљење Цркве.
Мњење у вези са црквеним поштовањем или непоштовањем „Јекатеринбуршких остатака“ као светих моштију има овлашћење да износи само саборни разум Православне Цркве. До тог момента, све остала мњења безусловно могу имати своје место, с обзиром на то да истага још увек траје, а самим тим се наставља и врло важна дискусија. То можемо само поздравити. Питање је у ком се облику та мишљења исказују,и ако можемо додати на ту тему: код нас у Русији се полемика често одвија у веома категоричним и оштрим формама. Не видим у томе ништа необично.
— Састанак код Патријарха је био затвореног типа, али ипак, да ли бисте могли у најгрубљим цртама да кажете нешто о закључцима?
— Било је толико интересантног у извештајима, рефератима, дискусијама и презентацијама да, поред све жеље, у кратком интервјуу то не могу испричати: сусрет код Патријарха је трајао око пет сати. За сада немамо право да разглашавамо тајну истраге: сви експерти су се обавезали према нашем унапред одређењеном Законику о кривичном поступку.
Али, што се тиче онога што је било након састанка са руководством и експертима Истражног комитета, могу рећи да ће, вероватно, бити интересантно свима који прате ову тему. По завршетку главног састанка Свјатејши је окупио присутне учеснике, чланове Патријаршијске комисије. Овде је било предложено и решено да се тражи дозвола од Истражног комитета за публикацију оних материјала истраге чија је експертиза завршена. Комисија ће такође молити ИК РФ за дозволу да стални и привремени експерти до краја истраге могу давати интервју и коментаре на питања и теме чији су одговори већ добијени. Надамо се да ће Комитет дати сагласност, и тада ће бити могуће организовати, у најразличитијим облицима, конструктивне дискусије о новим и већ постојећим чињенициама и верзијама.
— Да ли су током процеса истраге, експертиза и испитивања откривене до сада непознате чињенице, и када ћемо имати прилике да видимо прве публикације резултата експертиза?
— Да, откривене су. И има их доста. То је све што за сада можемо рећи. Уколико буде добијена дозвола Истражног комитета, прве публикације ће бити доступне овог лета.
Са епископом Јегорјевским Тихоном (Шевкуновим)
разговарао Глеб Брјански
БОНУС ВИДЕО
ЈЕРОМОНАХ ИГЊАТИЈЕ „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење”
Да ли сте знали да једина европска престоница која има улицу и споменик посвећену Светом мученику Руском Цару Николају Другом Романову, кога су заједно са целом породицом мучки убили комунисти, за време Октобарске бољшевичке револуције, јесте Београд.
Ову и остале занимљивости у вези изложбе фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ која је посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици можете чути од јеромонаха Игњатија Шестакова, монаха Сретењског манастира у Москви, и уредника најпосеченијег православног руског сајта pravoslavie.ru, који је у разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо, Дејан Петром Златановићем још причао о руско-српским односима, о томе како живе Срби на Космету и колико се у Русији зна у каквим условима Срби живе под албанском окупацијом на КиМ.
Такође било је речи и отоме на које све начине Русија и Руси могу помоћи Србима и Србији, односно Србија и Срби могу бити од помоћи браћи Русима и братској Русији.
