Прочитај ми чланакОдлука о председнику владе преставља референдум за српску будућност.
Именовањем Ане Брнабић или Душана Вујовића за новог председника српске владе био би извршен државни удар. Мада се труде да то не изгледа тако, амерички амбасадор, организатори и финансијери уличних протеста, телевизија бившег директора CIA, два таблоида, троје дневних новина, пет портала и пет аналитичара избор Александра Вучића за председника Србије користе да на чело владе инсталирају заступника својих интереса.
Да дођу до циља редитељи и арбитри српске стварности изводе сложени симулакрум у ком, као у намештеној партији покера, учествује велики број играча и секунданата. Луткари из Вашингтона установили су да странке, политичари и невладине организације које подржавају немају капацитет за освајање парламентарне већине. Отуд је много пре њиховог лањског парламентарног фијаска осмишљен план да се Вучић развласти заобилазним путем – преко председничких избора.
Зато су лидери српске опозиције и аналитичари од априла 2016. ширили тезу да ће Вучић бити председнички кандидат. Истовремено су објављивана истраживањакоја која нису давала никакве шансе Томиславу Николићу, али су дизала рејтинге Јеремићу и Јанковићу.
НАВИЈАЧИ ДА СРБИ ДОБИЈУ СВОГ ЗОРАНА ЗАЕВА
Након Вучићеве кандидатуре и победе пласирана је манипулација да ће он постављањем себи блиске особе на чело владе увести тоталитаризам у Србију. Ожалошћени Борис Тадић, невидљиви Вук Јеремић, лажни Влах Ђорђе Вукадиновић, октроисани родољуби Веља Илић и Бошко Обрадовић, обожавалац стечаја Саша Радуловић, Коштуничин кадровик Саша Јанковић, НАТО протагониста Драган Шутановац, одушевљено су играли понуђене роле. Надајући се да ће чак и поражени успети да победе! Један део њихове жудње је остварен – Вучић је напустио дужност премијера. Даље га је требало онемогућити да у влади има свог човека.
Вучићевим изнуђеним одласком на функцију без имало моћи и утицаја, отворен је пут да Срби добију свог Зорана Заева. Србији се може десити исто што и Македонији. Да има владу који подржавају Трамп, Меркелова, Меј, Еди Рама, CIA, MI-6. Сви осим Срба.
Како се ближи финале премијерске драме, све је очигледније и да су улични протести након Вучићеве председничке победе били део ширег сценарија и да су имали двоструку улогу. Били су упозорење лидеру СНС да је у Србији могуће извести украјински сценарио. А уједно су коришћени као додатни притисак за прихватање идеје о кандидату западних центара моћи као новом премијеру.
План ненасилног преузимања полуга моћи уџбеници дефинишу овако:
„Државни удар представља нелегалан акт смене врховних носилаца државне власти. Њиме се не мења дотадашње државно уређење, већ само носиоци државних функција. Државни удар реализује релативно мали број превратника, од којих је бар један део из редова извршне власти, и то онај који се налази на највишим позицијама завереничке пирамиде. Део тих актера, након државног удара, под условом да се реализује с успехом, долази на кључне позиције у новој организацији државне власти.“
ПОТАПАЊЕ ВУЧИЋЕВИХ ЉУДИ
Пошто политичка ветрометина представља гиљотину за огољеног кандидата, Ана Брнабић, главни адут прозападних медија, није најављена као једини избор. Бившој службеници америчке владе (радила за USAID) као најозбиљнији кандидат придружен је новосадски градоначелник Милош Вучевић. Међутим, иако се ради о врло талентованом и модерном политичару, с великим руководећим, дипломатским и политичким искуством и особи од Вучићевог поверења, пропагандна машинерија га је данима дискредитовала и користила као жртвено јагње. Медији који свакодневно објављују панегирике о актуелној министарки државне управе, пласирали су низ дезинформација како је Вучевић већ одабран за новог премијера и да је поводом тога организовао слављеничку журку. Истовремено је Ана Брнабић проглашена за прву особу која је после 1217, од добијања краљевске круне, успела да уреди Србију.
Паралелно са инаугурисањем Ане Брнабић у српску Маргарет Тачер, кроз ниподаштавајућег пропагандног врућег зеца пропуштени су и остали Вучићеви најближи сарадници. Небојша Стефановић и Никола Селаковић означени су као пиони преко којих ће Вучић имати двоструку власт. Зорана Михајловић, помињана је успут, као реторичка варка. Њени ментори знају да Михајловићеву чланство СНС доживљава као аутоимуну болест, коју морају да трпе.
Институционално опкољавање Вучића већ је виђено. На сличан начин Ђинђић је развластио Коштуницу, који је након победе над Милошевићем имао двотрећинску подршку грађана, али је у тајној игри престола остао без моћи и утицаја. У акцији је учествовао исти човек који и данас кроји српску судбину. Тадашњи службеник и посилни Вилијама Монтгомерија а данашњи амбасадор, глумећи пријатељство, користи мрежу медија, политичара и плаћених интелектуалаца да најјачег и најутицајнијег политичара у Србији одсече од већине изборене 2016. властитим радом и популарношћу.
Баш зато, Вучић не сме дозволити да његова победа и избор за председника представљају изнуђени потез. Одлука о председнику владе преставља референдум за српску будућност.
