Прочитај ми чланак

THE NATIONAL INTEREST: Како се кинески шпијуни инфилтрирају у Стејт Департмент

0

Федерални писмени исказ показао је како Кина наводи и плаћа шпијуне унутар Стејт Департмента.

Америчко Министарство правде скинуло је 29. марта ознаку тајности с кривичне пријаве против Кендас Клејборн, експерта за офис-менаџмент про Стеј Департменту, која се суочава с оптужбама за скривање информација о повезаности с кинеским обавештајним службама.

Проширени писмени исказ на 59 страница представља каталог веза Клејборнове с Министарством државне безбедности (МСС), односно с кинеском цивилном обавештајном службом. Упркос проблемима с којима се ФБИ суочава у истрагама случајева кинеске шпијунаже и економске крађе, исказ не садржи никакве грешке које би могле да доведу до одбацивања оптужби.

Иако је Клејборнова невина док се не докаже супротно, како се и изјаснила на првом саслушању, исказ пружа до сада невиђено темељан увид у функционисање кинеских обавештајаца у САД.

МСС је веома разграната мрежа са седиштем у Пекингу. Њена покрајинска одељења и градски бирои распоређени су широм земље. Главни задатак ових одељења и бироа јесте да заштите државну безбедност унутар своје оперативне јурисдикције. Ипак, осим тога неки од њих задужени су и за спровођење операција против иностраних мета.

Јединица МСС са којом је Клејборнова наводно била повезана је Шангајски државни безбедносни биро (СССБ), прилично непозната група за било кога изван обавештајног света.

У исказу Стејт Департмента, ипак, наводи се како СССБ има способности да дејствује широм Кине и света, а не само у Шангају. Приликом комуникације с Клејборновом, њени СССБ контакти – идетивиковани као ко-завереник Б и ко-завереник Ц понудили су јој да се састану у Пекингу, или у билој којој другој земљи, када и ако у неком тренутку напусти САД. Ко-завереник Б такође је сугерисао да ће ићи пословно посетити Италију и Африку.

Упркос могућности да се састану било где, случај показује да једну црту карактеристичну за кинеску шпијунажу – састанци с потенцијалним доушницима најчешће се одигравају у Кини. Поред тога, у исказу је описан и специфичан начин стварања алибија за кинеске шпијуне. Тако је Ко-завереник Б водио компанију за увоз и извоз, а поред тога у свом власништву је имао СПА центар и ресторан.

Како би изгледао као обичан бизнисмен, Ко-завереник Б је најчешће запошљавао Ко-завереника А. У исказу се не говори о пословима Ко-завереника Ц, који се помиње једино у контексту повезаности са СССБ.

Исказ наводи како је Ко-завереник Б вероватно „особа од узајамног поверење“ која се користи у сврхе повезивања две стране, односно као посредник у размени тајних информација. Ова особа моће дејствовати под различитим лажним идентитетима и запослењима – као дипломата, новинар, бизнисмен или академик – и задужен је за процену, таргетирање, сакупљање и употребу ресурса, људских и материјалних.

У случају Клејборнове, ова задужења савршено одговарају опису ко-завереника Б.

С друге стране, однос Ко-завереника А и Клејборнове илуструје креативне начине на које МСС емотивно уцењује своје агенте. Исказ не даје превише детаља о Ко-заверенику А, али открива како је он неко веома важан у животу Клејборнове, неко вероватно близак ко је с њом живео (вероватно у периоду када је она боравила у Кини).

Њен однос са СССБ дакле није базиран на једноставној размени информација и новца, долара и докумената. У неколико мејлова, она је написала Ко-заверенику А да се извуче из односа са ССБ јер није желела да било ко од њих двоје и надаље нешто дугује кинеским обавештајним службама.

Развијање овог односа агента и доушника делује на моменте и важније од самог сакупљања обавештајних података. Иако је СССБ исплатио десетине хиљаде долара Клејборновој и Ко-заверенику А у виду поклона и услуга, оно што су заправо добили заузврат делује минимално.

Успостављањем психолошке моћи над Клејборновом – рачунајући пре свега на њену слабост и похлепу – Кинези су спроводили своје шпијунске активности без дугорочног плана за продуктиван излазак из односа. Срећом по САД, Клејборнова није располагала осетљивим информацијама које је Пекинг прижељкивао, али поставља се питање – колико још запослених у Стејт Департменту има сличан однос са СССБ као Клејборнова и колику то опасност представља по САД? Иако не делује превише ефикасан, кинески метод може се исплатити на дуге стазе.