Прочитај ми чланак"Свуда ме позивају, пружају руку, али готово нигде нисам наишао на особу која је читала оно што сам написао, а то је најважније. Овде ме не познају, готово ништа од мојих позоришних комада није извођено у Београду. Због тога сам мало револтиран".
Петер Хандке важи за „пријатеља Срба“. Никада се није покајао због подршке Србима у време када то није било популарно. Зато је и често гост Београда. Али…
Прича о везама писца Петера Хандкеа – који је ових дана поново у Београду као гост на фестивалу „Контрапункт“ – има и једну другу страну медаље коју је писац открио.
„У бившој Југославији, у Србији нисам много превођен, не знају шта сам заправо радио у животу, па се питам зашто су овде тако љубазни према мени“, рекао је у интервјуу за данашњи број „Политике“. „Свуда ме позивају, пружају руку, али готово нигде нисам наишао на особу која је читала оно што сам написао, а то је најважније. Овде ме не познају, готово ништа од мојих позоришних комада није извођено у Београду. Због тога сам мало револтиран.“
О Београду је рекао да је реч о „правом граду“, где се одвија живот као ретко где.
„Живот који се овде одвија не можемо да живимо у Паризу. Београд је чудесно неуједначен. Био сам овде десетак пута и тек почињем да га откривам, почињем да осећам његову географију, топографију, геологију. Овде можемо да лутамо а да се не изгубимо. Спустио сам се низ Дорћол до Дунава. Усред јутра се чула техно музика, видео сам људе који играју у празном простору. Не знам да ли је то лепо, али је посебно“, рекао је Хандке.
А о сусрету писаца у ком је учествовао рекао је:
„То је успут. Нисам имао велику жељу да дискутујем, али сам с интересовањем слушао друге писце, Руца Прилепина, Кинезуа Ју хуа и вашег поисца Милована Данојлића. Прија, иако не води ничему, нећемо променити свет, али зашто да не.“
