Прочитај ми чланакЏорџ Фридман, оснивач Стратфора и председник публикације „Џиополитикал фјучурс“, био је гост Центра за међународну сарадњу и одрживи развој у Београду, где је учествовао на „Хорајзонс“ дебати „Ветрови промена“. Била је то прилика за интервју са једним од најпознатијих америчких аналитичара међународних односа.
„Бившу Југославију видим као зону замрзнутог конфликта. Имаћете сусрете и разговоре, али се ништа неће променити докле год се не увиди у којој мери разједињеност Јужних Словена утиче на свакодневни живот. Чак и током Хладног рата ово је у Источном блоку било најбоље место за живот, па нема разлога зашто то поново не би било. Једна од ствари коју треба да престанете да радите јесте да размишљате о томе да ЕУ, САД и друге стране силе долазе овде у улози посредника. Треба сами да решавате ствари, јер то могу само земље бивше Југославије“, изјавио је за Спутњик Фридман.
Албански политичари са Косова, нарочито Рамуш Харадинај, нису престали да мисле на ЕУ и САД. Штавише, он је предложио да се Сједињене Државе укључе у дијалог у Бриселу. Зашто онда не бисмо укључили и Русију?
— Не видим никакву предност укључивања САД у ово питање. То није питање које Сједињене Државе могу да реше, оне немају шта да понуде. Која је предност вођења дијалога са земљом која није овде, која није укључена? Једини дијалог је између две стране које разговарају. Када свака страна предложи посредника, то чине јер мисле да ће он бити ближи њиховим позицијама или да ће им помоћи. Мислим да је једна од лекција које смо научили почевши од одредби Дејтонског споразума, па и током кампање бомбардовања, да су наши интереси ограничени и да не можемо натерати да се помире земље које то не желе. Мислим да је велика грешка то што Европљани константно овде долазе и покушавају да креирају решење када га нема.
Поменули сте бомбардовање Југославије. Експерименти Запада у овом региону који су довели до ратова нису довели и до помирења. Ко је за то одговоран?
— Југословени.
Заиста?
— Наравно. Ово је њихова земља. Они су морали да наставе да живе у одређеним оквирима цивилизованог понашања, али још је важнија одговорност региона који треба да се побрине за своју децу. Када се ослањате на стране силе, не можете да предвидите њихове поступке. Мислим да је бомбардовање било грешка Сједињених Америчких Држава, то сам тада говорио и данас исто то мислим. Међутим, када увлачите стране силе имаћете неочекиване последице јер они не разумеју овдашњу ситуацију попут вас и имају другачије намере. Ово је тренутак када је изолација најбоља ствар за овај регион — не размишљати о Европљанима, Русима, Американцима. Ако се умешају Американци и Руси међу њима ће доћи до конфронтације, а то неће бити од користи региону. Ово је тренутак да се овај регион добро запита да ли су неслагања међу земљама вредна цене која се намеће региону.
Бивши амерички државни секретар Џон Кери својевремено је рекао да је Балкан на „линији ватре“ између Запада и Русије. Да ли је и даље тако?
— Не видим како би могао бити. Русија је јако далеко. Да би Руси овде дошли морају да иду преко Украјине, Румуније… Они су сада далека сила. Чак бих рекао и сила која је у паду, али географски свакако нема конфронтације између САД и Русије. Руси не могу да наступе силом, а Американци то не желе. Имамо пуно проблема широм света — Кореју, Блиски исток, присутни смо у Румунији и Пољској… Није у нашем интересу да нађемо нови проблем. Руси нису способни, изузев пропагандне кампање, да интервенишу у овом региону. Ово је редак тренутак у којем су Европљани преокупирани Европом, Американци другим стварима, Руси самим собом. Ово је прилика у којој ћете можда потражити посреднике, а нећете наћи никога.
Да ли ће експанзија НАТО-а у овом региону представљати проблем за Србију да сачува војну неутралност?
— Па, ако се плашите Црне Горе, онда ми вас је жао. Мислим да је проширење НАТО-а на Црну Гору глуп потез. НАТО сам мора да редефинише шта он заиста јесте. Након Трампове посете немачка канцеларка изјавила је да Европа мора да се ослони сама на себе. Одговор Америке био је: „Сјајно, коначно, управо смо то и тражили. Сада можемо бити партнери“. Дакле, НАТО је у позицији када мора да се дефинише, а чланови Алијансе, пре свега из Европе, морају да одлуче да ли желе да буду чланови НАТО-а или не. Ја заиста не видим сврху проширења НАТО-а са Црном Гором. Не знам, можда им се допадају плаже, али Србија на то не треба да обраћа пажњу, нити да претпоставља да иза тога стоји неко скривено значење. Некада се такве ствари просто десе. Србија такође не треба да жели чланство у НАТО-у, нити, по мом мишљењу, у Европској унији.
Због чега?
— Јер је незапосленост у Јужној Европи преко 20 процената, а Британци напуштају ЕУ на овај или онај начин. Најбољи део Европе је Источна Европа јер она није део еврозоне. По мом мишљењу, Источна Европа је део којем Србија припада, ви сте југозападни продужетак Источне Европе. У овом региону измешане су различите концепције — динамичност ЕУ, моћ Русије, интерес САД… Занимљиво је у овом региону то што уместо да се крећете од једне реалности ка другој, ви их слажете на гомилу. Понекад посежете за нечим што је старо 70 или 100 година и то вам је једнако реално као и данашњица. Овај регион има невероватне могућности, брилијантну радну снагу, али ако тражимо модел међусобних односа, онда је то Источна Европа, од Пољске до Румуније, ту мислим да Србија треба да буде.
Цео интервју погледајте на https://rs.sputniknews.com/analize/201706131111542958-Fridman-CIRSD-Jugoslavija/
