Прочитај ми чланак

КАД ЈЕ ЕВРОПИ ТЕШКО – ДАЧИЋ: Лаже Русе, Србе тера у Европску унију

0

У интервју објављеном у Политици 04.05.2017. Ивица Дачић је најавио да ће лично код, тада још увек премијера, Александра Вучића покренути питање добијања дипломатског статуса за особље Руског хуманитарног центра у Нишу у року од недељу дана. Нагласио је и како то сматра својом обавезом будући да је он, са министром Шојгуом, један од оснивача тог центра. Но, исувише добро је позната краткоћа Дачићевог памћења када су у питању обавезе и обећања, да би смо се чудили што од тога није било ништа.

Истина, не знамо да ли је Вучићу уопште поменуо Руски хумантирани центар или не, али видимо како се по том питању ништа није решило, нити се решава. У међувремену, Дачић је постао ВД премијера, па опет ништа. Вероватно нема времена да се тиме бави. Обавезе су му се напрасно повећале. И личне и државне. Од личних, морао је да попуни место конзула у Стокхолму особом која у Министарству спољних послова “ради нула година, нула месеци и пет дана”.(2)

А од државних стигао је да се нађе на Европском форуму у аустријском граду Вахауу чија је тема била „Европа – ближе својим грађанима”. И не само да се нашао него је био и европљанин за пример. Какав Вучић, какав Саша Јанковић и остали европејски бакрачи. Кад је Европи тешко – Дачић! У надахнутом обраћању, поручио је сумњичавим грађанима ЕУ како је “Европска идеја је лек који смирује напетости и зато је Западни Балкан усмерен ка њој”.(3) Да, да. Грађани који у ЕУ живе све несигурније, лошије и сиромашније, не схватају дубину европске идеје, већ им треба, он, Дачић, да им је појасни. Да се под старе дане није дохватио Киплинга, него читао Миљковића, вероватно би ускликнуо “Хоће ли ЕУ умети да пева, као што је Западни Балкан певао о њој.” И Миљацку, ако треба. Али, није требало. У жару свог про-европског ораторског надахнућа одбацио је Миљковића и Миљацку, а досетио се Маркса. Чак га је и оцем назвао:

„Карл Маркс је говорио да је религија опијум за народ, опростите оче, али данас је ЕУ опијум за народ Западног Балкана, то је једна заједничка идеја која нам показује да имамо неки заједнички циљ”(4)

Да, тако је говорио Дачић! Замислите тај мозак који је смислио термин “народ Западног Балкана” а није се претворио у Сороша, нити растопио од силне мудрости. Срби, Шиптари, Албанци, Бошњаци, Македонци, Монтенегрини, Црногорци и остали, нису аутохтоне “нације” нити “народи”, већ народ Западног Балкана. Марва која ради, гласа и сања о ЕУ. Ма, мора да је убедио све евроскептике унутар ЕУ.

И још је рекао, Дачић: “Хан је наш највећи пријатељ. Сваки пети дан се са њим срећемо јер он је задужен за нас, он ће наш народ повести у ЕУ.”(5)

Не, нећу коментарисати ове речи. Нити их анализирати. Ионако ово пишем само да бисте схватили зашто Дачић не стиже да се сети или нема времена да се позабави питањем особља Руског хуманитарног центра.

(1) www.politika.rs/scc/clanak/379844/Resiti-status-ruskog-centra-u-Nisu-ili-ga-ugasiti

(2) www.ceopom-istina.rs/vesti/mila-koja-zna-tajne-sps-napretka/

(3) www.politika.rs/scc/clanak/382573/Dacic-EU-je-lek-za-smirenje-napetosti-u-regionu

(4) Исто