Њуркина песма
(Руска романса, по-рок песма; стихови, музика и свира и пева: Јанка Дјагилева)

Разастрла девојка крпе по поду
Разбацала треф-карте за углова
Изгубила девојка радост пролећну
Заборавила минђуше-перле у гостима

По очима – бодљикаве прашине бела светлост
По ушима – лажног цвркута бели стих
По пољима – избушеног шала бели снег
По јутрима – уморног мољца бели сан

Отворио се бабске правде зид
Расплакала се, зањихала се тишина
По туђим простим словима, као по рукама
По постављеним ногама на главама

А у напукнутој чаши стари чај
Недовољно да се разлете стара дела
Фотографије тамо звездице и сни
Како и учинити да би све било добро

Све што је било, све што сетила се сама
Помела мачка са прозорца репом
Доносиле младожење коњака
Објашњавале младожење због чега је шта

Ко под пенџером седи – растерај!
Ноћу хладноћа жури с реке Об
Спомени чешће сунашце своје
То није ветар што грану савија
Не шуми то дубрава.

Нюркина Песня

Разложила девка тряпки на полу
Раскидала карты-крести по углам
Потеряла девка радость по весне
Позабыла серьги-бусы по гостям

По глазам колючей пылью белый свет
По ушам фальшивой трелью белый стих
По полям дырявой шалью белый снег
По утрам усталой молью белый сон

Развернулась бабской правдою стена
Разревелась раскачалась тишина
По чужим простым словам как по рукам
По подставленным ногам по головам

А в потресканном стакане старый чай
Не хватило для разлету старых дел
Фотографии там звездочки и сны
Как же сделать чтоб всем было хорошо

Все что было все что помнила сама
Смел котейка с подоконника хвостом
Приносили женихи коньячок
Объясняли женихи что почем

Кто под форточкой сидит – отгоняй
Ночью холод разогнался с Оби
Вспоминай почаще солнышко свое
То не ветер ветку клонит
Не дубравушка шумит

Ознаке: Јанка Дјагилева, Њуркина песма, песма за лаку ноћ, романса, Русија