Прочитај ми чланак

УЦЕЊУЈУ НАС: Нема гледања кроз прсте, нема места у ЕУ све док…

0

Желимо да Западни Балкан постане део ЕУ, али да већ и приступни процес донесе осетни бољитак грађанима, наводи за Дојче веле Кристијан Хелбах.

Координатор за Западни Балкан у немачком Министарству спољних послова каже и да је немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел у Берлину крајем маја представио своје виђење Западног Балкана, што се у балканским медијима назвало новим „Маршаловим планом“.

„Јасно је рекао да се немачка залаже за европску перспективу земаља Западног Балкана већ и из сопственог интереса. Желимо да уведемо ове земље у ЕУ. Али није тајна да приближавање тих земаља Европској унији иде веома споро јер немају сви актери искрени интерес за одрживим реформама. Знамо да те реформе нису једноставне и да је региону потребна јача подршка у приближавању ЕУ. Ту се ради о политичкој, али и економској подршци и импулсима за регионалну сарадњу која крије многе неискоришћене потенцијале за јачање региона. На послетку се ради о томе да предности приближавања ЕУ постану осетне за грађане. Желимо да помогнемо конкретним пројектима. То, међутим, не може бити једносмерна улица. Министар Габријел је такође нагласио да нема попуста код централних услова као што су владавина права, људска права и борба против криминала и корупције. Главна одговорност је увек била и остала у рукама политичких функционера шест земаља Западног Балкана, а не у рукама ЕУ“, истиче Хелбах.

Немачки дипломата је апострофирао да нема сумње да у државама Западног Балкана постоје дефицити на пољу слободе штампе, владавине права и правосуђа, а проблем је и „широко распрострањена корупција“.

„Корупција увек носи велику неправду, олакшава израбљивање радника, спречава напредак, јер они који у њој пливају профитирају од статуса кво и желе да спрече реформе. Не затварамо очи пред тим, напротив. Владавина права, реформа правосуђа, борба против корупције и слобода изражавања су редовно тема разговора са владама у региону. Ове теме спадају у темеље приближавања ЕУ. Што тај процес више одмиче, све више долазе у фокус. Јасно је да земља која не испуњава стандарде ЕУ на овом пољу не може напослетку постати чланица. Ту нема гледања кроз прсте. Доносиоци одлука у региону то одлично знају“, навео је Хелбах.

Додао је да у региону нема партнера који више доприноси од Европске уније и Немачке, ако се посматра билатерално.

„Много година подржавамо Западни Балкан – политички, финансијски, преносом знања, а инвестиције и трговину да и не помињемо. Привредно је Западни Балкан одавно део Европе. Немојте потценити значај овог обећања: државе региона могу постати чланице једног од политички најутицајнијих и економски најјачих клубова света – уколико испуне услове за чланство. За потенцијалне инвеститоре је то привлачно, а ту су и трговинске повољности које државе Западног Балкана имају у односу са ЕУ. За људе европска перспектива не значи само благостање већ и безбедности и правду, дакле оно што у идеалном случају зовемо нормалним животом. Иницијатива „Берлин плус“ би требало да прошири досадашњу подршку. Желимо да ојачамо регионалну сарадњу земаља како би потом улазак свих земаља у ЕУ био олакшан. Кроз снажну подршку реформских напора требало би да се подстакне трансформација у модерне правне државе“, додаје Хелбах.

Према његовим речима, важно је да Западни Балкан у Европи поново добије више пажње и да се ојачају реформске снаге у региону.

„Можемо и желимо да помогнемо, али саме земље морају да се прихвате неопходних друштвених, политичких и економских промена. И морају разумети да су им реформе неопходне како би опстале на међународном тржишту, понудиле својим грађанима перспективу и одвратиле их од емигрирања. Другим речима, чак и да не постоји ЕУ или политика проширења, државе Западног Балкана би морале да се мењају. Насупрот другим земљама и регионима, оне имају срећу што им ЕУ пружа руку и преузима део трошкова трансформације“, закључио је Хелбах.