Прочитај ми чланакЖивео је 28 година без своје сестре по оцу, који је пре брака са његвом мајком био у вези са женом друге вере
Живот на овим просторима је сам по себи необичан и комплексан, не баш уобичајен. Просечан Балканац у свом бурном животном веку има велику шансу и могућност да буде део једног рата, разарања, спремања за рат, кризе, превирања национализма, нетрпељивости, етницких подела, сегрегације и осталих егзотичних социјалних стања. Немамо ми тај досадни монотони исландски начин живота, без ратовања, инвазија, пријетњи ратом… Нама то једноставно не пије воду.
Тако је Рожајац Елдар Нурковић почео своју необичну причу о потрази за сестром коју је упознао након 28 година за подгоричке “Вијести”.
– У тој шароликој таписерији направљен сам и ја, и мој живот као и живот већине људи овде је био све само не једноставан. Производ сам успешних родитеља из југословенске средње класе, оца професора на економском факултету и мајке доктора медицине. Имао сам потенцијално добру генетску структуру, и светлу будућност. Али, како то обично бива, превртљива судбина је умешала своје дуге прсте и закомпликовала ствари – казао је Елдар, познати сарајевски фотограф и оснивач “Е2 студија” у оквиру којег се бави и кинематографијом.
Многе од његових фотографија су постале светски познате, а нису изостале ни награде ни у ангажману директора фотографије у неколико филмова. Ангажован је као директор фотографије на МТВ Адриа и Н1 телевизији, која је ексклузивни регионални партнер ЦНН-а.
– Отац у свом најплодоноснијем делу живота оболева од, касније ће се испоставити, неизлечиве болести која ће га одвојити од нас заувек. Мало га се сећам уопште. Више кроз нарације многобројних људи, као човека који је из сурових санџачких врлети, са хладног и неприступачног севера Црне Горе, са обронака Хајле дошао у велики град и ту изградио велику и успешну каријеру. Успут је помогао бројним суграђанима, уписао стотине деце и студената на факултете у Приштини, јер је и сам на једном био уважени професор и искористио свој утицај и моћ за образовање бројних људи. Ту је купио своју бесмртност – казао је Елдар, чији је отац имао највећу сахрану у историји Рожаја и комеморацију које се не би постидели ни поједини државници.
– Имао је наизглед савршен живот и каријеру, био је невероватан филантроп, помагао је људима али нешто је морало, као по старом добром балканском обичају да крене по злу. Није поштено ни осетио своје тридесете године а био је већ болестан од карцинома назалних синуса који ће касније метастазирати – рекао је Елдар за “Вијести”.
Његов отац Ћерим је пре брака са његовом мајком дуго био у вези са женом друге вере коју њени родитељи нису подржавали. Чак су јој запретили да ће је се одрећи уколико се уда за Ћерима.
– То је била забрањена љубав. По мојим сазнањима, негде скоро пред саму његову смрт, док је био увелико у браку с мојом мајком, појавила се та жена, сазнавши за његово веома тешко стање, и довела моју сестру рекавши да не тражи ништа и да само жели да му каже да он има још једно дете пре него напусти овај свет – казао је Елдар.
Он је имао пет година када је остао без оца и када се десио грађански рат на простору бивше Југославије. Био је одвојен од мајке и уз бабу и деду провео тешко ратно и поратно детињство и одрастање.
– Са 18 година сазнајем од маме да имам полусестру и њено име и презиме и да ако желим могу да је тражим. А желео сам и почео сам да је тражим. Од неких људи који су били блиски с мојим оцем сазнао сам да је живела у Мостару. Када сам напокон дошао до адресе, сазнао сам да су због рата отишли у Србију, а можда и негде даље. Опет сам се налазио на самом почетку… Све те године сам размишљао како би било добро да је нађем, да је имам, да попуним ту огромну празнину у животу који је био пун неких губитака – казао је Елдар.
Постојала је могућност да се његова сестра Милена удала и променила презиме што би потрагу учинило готово немогућом.
– Мислио сам и осећао сам да ако ваљда зна да ја постојим негде на овом свету да би ми се сигурно јавила некако. Онда је дошло време друштвених мрежа и три године тражења преко Фејсбука. У једном тренутку је њено име дало пет резултата. Послао сам свима исту поруку која је имала крајње необичан садржај “Здраво, зовем се Елдар Нурковић, живим у Сарајеву и постоји могућност да сам ја твој брат”… Замислите, наравно, реакцију тамо неке ине Милене Ђ. из села поред Кикинде која је прочитала ту поруку… Добијао сам негативне одговоре, један за другим. Сестра ми је задња одговорила – сећа се Елдар.
Све што је знала о свом оцу је да се презивао Нурковић. Звала је маму да види поруку коју је добила.
– Њена мама је одмах почела да плаче и побегла у WЦ где се закључала. Моја сестра је лупала на врата тражећи хистерично одговор на питање и хиљаде упитника изнад главе. Поготово због чињенице да је цели живот хтела да има брата и маштала о томе, молећи маму да јој га роди… Њена мама је, нажалост, одлучила унапред да ми не треба да се познајемо, јер ја као дете из регуларног брака и друге вере не бих никад прихватио за сестру Српкињу Милену, мислила је, ваљда. Е, па, добро се прерачунала – казао је Елдар који сматра да нико и ништа не може попунити време које су Милена и он изгубили маштајући једно о другом.
– Убрзо након те поруке, Милена је дошла код мене у Сарајево и нисмо се одвајали седам дана… Чудан осећај, не познајеш своју крв, а њен генетски код те привлачи као никад и ништа до тада… Ко је смео себи дати за право да нам “украде” све те године и снове иза нас?… Остало је историја. И те како смо се прихватили и само нам је криво што толико времена нисмо имали право једно на друго и што нисмо имали једно друго. То нам више нико не може одузети – рекао је Елдар који је недавно постао и поносни и даиџа и ујак малог Константина.
За тривијалне разлоге због којих је скоро три деценије живиео без сестре, а која му је данас једна од најважнијих особа током сваког дана има само један коментар.
– Живот је исувише кратак да га не бисмо живели пуним плућима.
