Прочитај ми чланакПримим 22.000, за рачуне дам 12 хиљада, а остатак за храну и понекад цигаре, каже Снежана Радосављевић (67).
Снежана Радосављевић (67) једна је од 1,7 милиона пензионера у Србији, која месечено за храну троши само 10.000 динара! Њена пензија износи 22.000, али јој на рачуне одлази 12.000.
Она за “Ало!” открива сопствену авантуру “како јести цео месец за око 10.000 динара” и побија недавно објављене статистичке податке о прошлогодишњој потрошњи хране.
Када се они “преведу” на дневни ниво, испада да смо за најмање три оброка трошили 340 грама поврћа, 285 грама хлеба и пецива, 276 грама воћа и 166 грама меса и месних прерађевина. Према истим подацима дневно смо највише конзумирали шећер, и то 460 грама и 33,3 грама уља.
Са друге стране, Снежана преживљава са упола мање свега, да би успела да купи и лекове за масноће и висок крвни притисак, али и да попуши коју цигарету!
– Дневно могу да потрошим 300 динара. Све цене знам, пратим где су снижења и акције и, као што видите, преживљавам. Могуће је за доручак да се потроши 60 динара, ручак 180 динара и вечеру 100. Наравно, комбинације су многобројне и зависе од наше маштовитости. За доручак поједем две погачице, за које издвојим 40 динара и чашу јогурта од 20, што је укупно 60. За ручак купим 100 грама млевеног меса, које кошта 50 динара, пола килограма младих кромпирића – 40 динара, везу лука од 20 динара, четвртину хлеба – 18 динара. То све укупно изнесе 128 динара! Вечера ми буде 50 грама паризера на акцији – 50 динара и парадајз средње величине, који платим 30 динара. Дакле вечера стаје 80 динара. Када све саберемо, преживела сам тај дан са 268 динара. Још сам ушпарала читавих 32 – наводи Снежана и додаје да штеди како би могла да купи кутију цигарета од 180 динара, коју попуши за неколико дана.
Доручак:
– две погачице – 40 динара
– чаша јогурта – 20 динара
Ручак:
– 100 грама млевеног меса – 50 динара
– пола килограма младих кромпирића – 40 динара
– веза лука – 20 динара
– четврт хлеба – 18 динара
Она наводи, да њен јеловник није једноличан јер некада једе за доручак кифлу – до 15 динара са најјефтинијим џемом, који купи на почетку месеца и плати 190 динара.
– Ручак ми буде рестована пилећа џигерица. Купим 300 грама за 100 динара, главицу лука и зелену паприку за 40 и пола хлеба за 24 динара. Вечера је 50 грама качкаваља – 40 динара, паштета од 30 динара и 100 грама тост – хлеба 45 динара. Потрошим тако 294 динара, ушпарам шест и цео наредни доручак! Јер када то једем за вечеру, хлеб ми остане за ујутру и поједем га са џемом и чајем – искрена је она.
Снежанина ситуација би била и гора да јој у помоћ не прискачу деца која јој сваког месеца плате рачун за Инфостан, јер, кад би га она платила, за храну јој не би остало ништа.
Због непрекидне рачунице деца је терају да прода стан од 75 квадрата и да купи мањи како би живела живот достојан човека.
– Више пута смо у кући потегли ту причу, али не желим то да урадим. Покојни супруг и ја смо целог живота радили да имамо овај кров над главом. Не пада ми на памет да се овог одрекнем – каже Снежана.
Свој став објашњава чињеницом да би се новац који претекне од продаје вероватно брзо потрошио на лагоднији живот, а деци не би остало ништа.
– Кад умрем деца нека одлуче шта ће са некретнином. Лудост је сада да се прода стан јер цене квадрата, поготово већих станова, су никад ниже, а пошто их многи продају да би прешли у мање, гарсоњерама су подигли цене – каже Снежана.
Статистика каже да мање једемо
Према недавно објављеној анализи аграрног аналитичара Војислава Станковића, потрошња већине прехрамбених производа прошле године била је у паду, уколико се пореди са просеком у периоду од 2008. до 2014. Подаци су показали да сваки члан домаћинства у Србији месечно за храну и пиће троши тек 59 евра, односно мање од два евра дневно, те да упркос томе што на храну трошимо највећи део свог буџета – готово 35 одсто.
