Прочитај ми чланакМигранти су данас у Русији главна јефтина радна снага. Додуше, њихов прилив се услед миграционе реформе смањио, али многи грађани Русије то нису приметили. Штавише, већина је чак убеђена да се број миграната повећао.
Последњих двадесет година мигранти на привременом раду су постали неодвојиви део руских градова. Током прошле године у Русију је ушло 16 милиона људи, од тога 12 милиона из Средње Азије (то су бројке које се могу упоредити са становништвом Москве). Њиховим рукама се данас подижу зграде, шири се метро, граде се трговачки центри и путеви. Они раде на највећим градилиштима, 80 метара под земљом, проширују ланце продавница и клиринг компаније.
Азијати су пети талас радне миграције у Русију после распада Совјетског Савеза. Пре њих су у таласима долазили Украјинци, Азербејџанци, Молдавци и Јермени. Русија је годинама стабилно на другом месту у свету по броју странаца у земљи* (на првом месту су САД). Међутим, скоро сваки други грађанин Русије (67%) доживљава мигранте на привременом раду као најезду са сиромашног Истока коју треба зауставити. Такве податке је објавила невладина организација „Левада центар“ која је у Русији добила статус страног агента. Социолози ове НВО сматрају да нетрпељивост према дошљацима није тренд него уврежено расположење у Русији на које нису могли да утичу ни центри за толеранцију, ни миграциона реформа. Често су узрок томе неки сасвим други фактори.
Мигранти као део политике
Азијати нису једини мигранти према којима Руси испољавају нетрпељивост. По том питању су им конкуренција грађани Русије несловенске националности који су дошли са Северног Кавказа. Већи је број Руса који имају негативан став према њима (41%) него према дошљацима из Азије (38%). Током последњих година израженији је нетолерантни однос према Украјинцима, и обрнуто, све је позитивнији однос према мигрантима са Јужног Кавказа.
„Украјина не ваља, Грузија ваља“ – то је оно што потпуно илуструје односе Русије према тим државама, сматра Карина Пипија, социолог невладине организације „Левада центар“. „Ми видимо како су се спољнополитички догађаји попут конфликта са Украјином одразили на однос према украјинским мигрантима на привременом раду у Русији“, рекла је она за „Руску реч“. Што се тиче односа према Грузији сада је ситуација далеко боља и то већ има ефекта.
Тема миграната има значаја и у унутрашњој политици, и то великог. „Политичари нису глупи, они користе мигрантски фактор онако како њима одговара и искоришћавају расположење људи“, истиче Пипија.
Током предизборне кампање 2013. године визни режим са земљама Средње Азије био је једна од најјачих програмских тачака опозиционара Алексеја Наваљног. Овај вансистемски политичар је заузео друго место и није постао градоначелник Москве, али је освојио 27% гласова (док је Сергеј Собјањин, који је постао градоначелник, освојио 51%).
Ксенофобично расположење у друштву је тада било веома изражено, а већ неколико месеци касније се преточило у масовне протесте у московском насељу Западно Бирјуљово, где је било погрома и сукоба са полицијом (тамо је био велики пијац у коме су радили углавном мигранти). Протесте су медији приказивали пре свега као етнички конфликт. Исте године су социолози забележили највиши показатељ неприхватања дошљака од 2002. године, и он је тада износио 78%.
У Русији ће 2018. године бити одржани председнички избори. До тада ће негативан став према мигрантима можда постати још израженији. Пипија сматра да та тема неће бити заобиђена с обзиром да је популарна. Председник Русије Владимир Путин доследно спроводи линију прилично лојалног односа према мигрантима. По његовом налогу се, на пример, припрема закон о адаптацији миграната.
Он амнестира мигранте којима је истекао рок да напусте земљу (и даје им могућност да поново уђу у Русију), али уводи додатне државне таксе и позива да се више води рачуна о томе са којим циљем странци улазе у Русију и колико дуго у њој планирају да остану: „Треба решити питање са странцима који су ушли у земљу у безвизном режиму и дуго бораве у Русији, наводно без одређеног циља.
Они вероватно имају неки циљ само што држава о томе ништа не зна“. Владимир Жириновски, познати руски парламентарац, представник странке ЛДПР и стални учесник свих председничких избора после 1991. године, предлаже да се питање миграната реши половичним мерама. На пример, да се они протерају али само из мегаполиса, и да се распореде по регионима којима је веома потребна радна снага.
Лидер руске несистемске опозиције Алексеј Наваљни предлаже радикалније решавање овог питања. „Ја сам за Средњу Азију, једноставно сам за визни режим. То је нормална, поштена мера“, написао је на Твитеру Наваљни, који је први у земљи почео незваничну предизборну кампању уочи председничких избора, а „радне визе за мигранте“ поново су једна од тачака његовог програма. Додуше, и само учешће Алексеја Наваљног у изборима је засада под великим знаком питања.
