Прочитај ми чланакОвај амерички Дан сећања, понедељак, 29. мај 2017, пада на 100-годишњицу рођења Џона Фицџералда Кенедија (ЏФК), 35-ог председника Сједињених Држава.
ЏФК је убијен 22. новембра 1963, крајем треће године свог председничког мандата. Они који су годинама истраживали доказе су дошли до закључка да је председник Кенеди био жртва завере ЦИА, Здружених начелника штабова америчиких оружаних снага и председничке Тајне службе.
Кенеди је дошао на дужност као присталица Хладног рата, али је током својих интеракција са ЦИА и Начелницима штабова схватио да војно-безбедносни комплекс има агенду која служи његовим сопственим интересима и представља опасност за човечанство. Он је почео да ради на спуштању тензија са Совјетским Савезом.
Његово одбијање планова за инвазију Кубе, операцију „Нортвудс“ (планираних терористичких напада под лажном заставом против цивила и војних мета, за које је требало оптужити кубанску власт и то искористити као повод за рат – прим. прев.), превентивни нуклеарни напад на Совјетски Савез, као и његова намера да се повуче из Вијетнама после освајања другог мандата, заједно са неким његовим говорима који су најављивали нови приступ америчкој спољној политици у нуклеарној ери (види нпр. www.jfklibrary.org/Asset-Viewer/BWC7I4C9QUmLG9J6I8oy8w.aspx) – су навели војно-безбедносни комплекс на закључак да он представља претњу његовим интересима. Конзервативне присталице Хладног рата су сматрале да је наиван у погледу совјетске претње и да има негативан утицај на америчку националну безбедност. То су били разлози за атентат на њега. Они су зацементирани када је Кенеди 10. јуна 1963. најавио преговоре са Совјетима о споразуму о забрани нуклеарних проба и заустављању америчког нуклеарног тестирања у атмосфери.
Верзија по којој је Освалд одговоран за атентат никада није била логична, и сви докази су говорили супротно, укључујући и туристичке филмове самог атентата. Председник Џонсон је морао да заташка истину о атентату, не зато што је био део завере или зато што је свесно лагао амерички народ, него зато што би откривање пуне истине уздрмало поверење Американаца у њихову владу у критично време за америчко-совјетске односе. Да би се ствар успешно заташкала, Џонсону је био неопходан кредибилитет председника Врховног суда САД, Ерла Ворена, који је председавао комисијом која је заташкала истину о атентату. Ворен је схватао разорне последице које би истина имала по јавност и њено поверење у војно и безбедносно руководство земље, као и поверење америчких савезника.
Као што сам раније писао, у својој књизи „Теорија завере у Америци“ (Conspiracy Theory in America), Ленс де Хејвен-Смит је показао да је ЦИА та која је термин „теорија завере“ увела у политички речник, као средство за дискредитацију скептицизма везаног за извештај Воренове комисије о атентату, нудећи на увид документ ЦИА који описује како је агенција користила своје пријатеље у медијима ради контроле објашњења атентата.
Од тада се термин „теорија завере“ користи ради валидације лажних објашњења, путем дискредитације веродостојних објашњења.
Председник Кенеди је такође био решен да натера израелски лоби да се региструје као страни агент, и да блокира израелску набавку нуклеарног оружја. Његово убиство је уклонило ограничења на израелске нелегалне активности (www.voltairenet.org/article178401.html).
На Дан сећања Американци одају почаст припадницима оружаних снага који су погинули у служби земље. ЏФК је погинуо у служби мира и нуклеарног разоружања. У говору пред Уједињеним нацијама 1961, председник Кенеди је рекао:
„Данас, сваки житељ ове планете треба да размишља о дану када ова планета можда више неће бити погодна за живот. Сваки човек, жена и дете живе под нуклеарним Дамокловим мачем који виси о најтањем могућем концу, и који у сваком тренутку може бити пресечен као резултат неке незгоде, лоше процене или лудила. Оружје рата мора бити укинуто пре него што оно укине нас. Стога намеравамо да изазовемо Совјетски Савез не на трку у наоружавању него на трку ка миру – да заједно наступамо, корак по корак, фазу по фазу, све док не постигнемо свеобухватно и потпуно разоружање.“
Кенедијев говор је добро примљен код куће и у иностранству, и добио је позитиван одговор и подршку совјетског лидера Никите Хрушчова – али је изазвао незадовољство међу ратним јастребовима Здружених начелника штабова америчких оружаних снага. САД су имале предност у броју нуклеарних бојевих глава и њихових носача, и то је била основа за планове америчке војске за изненадни нуклеарни напад на Совјетски Савез (prospect.org/article/did-us-military-plan-nuclear-first-strike-1963). Уз то, многи су веровали да би нуклеарно разоружање уклонило препреку за инвазију совјетске армије на Западну Европу. Ратни јастребови су сматрали да је то већа претња од нуклеарног армагедона. Многи чланови високих америчких војних кругова су имали становиште да председник Кенеди слаби САД у односу на Совјетски Савез.
Убиство председника Кенедија је било врло скупоцено за цео свет. Кенеди и Хрушчов би, на крилима сарадње у смиривању Кубанске ракетне кризе, окончали Хладни рат пре него што би војно-безбедносни комплекс успео да трајно учврсти своју челичну контролу над америчком владом. У свом другом мандату, ЏФК би разбио ЦИА у хиљаду комадића, што је намера коју је најавио свом брату Роберту, и Дубока држава би била угашена пре него што би могла да постане моћнија од самог председника.
Међутим, војно-безбедносни комплекс је први ударио и извео преврат, којим је поништио сва ова обећања и окончао америчку демократију.
ПРЕВОД ФСК
Извор: www.paulcraigroberts.org/2017/05/24/jfk-100-paul-craig-roberts/
