Прочитај ми чланак

НАРОДНИ ПОСЛАНИК НОГО ОТКРИВА за СРБИН.ИНФО застрашујуће ствари о нашем правосуђу

0

Срђан Ного у интервјуу за Србин.инфотврди : „За правду у Србији најважније су политичке везе и новац, највећа одговорност за катастрофално стање у правосуђу сада је на СНС –у, али кривица је и на носиоцима правосудних функција.”

„Стање у српском правосуђу је катастрофално. Највећу одговорност за то сноси власт, што је недавно и рекао заменик шефа СНС – стање у правосуђу и његове главне носиоце поставља владајућа већина. СНС је на власти већ пола деценије, и не може се позивати на заиста лоше затечено стање, јер такво стање својим поступцима одржава и додатно погоршава.”, каже народни посланик Ного за наш портал и додаје:

„СНС упорно не даје одговор на наш захтев који постављамо од почетка овога сазива – да нам покаже исписнице за 650 судија и тужилаца који су се учланили у СНС.
 Није спорно да они у моменту учлањења нису били судије, или тужиоци, и да су могли да се учлане, међутим, када их је Уставни суд вратио на функције  чланство у политичкој странци и правосудна функција су неспојиви.  Ми тражимо да видимо исписнице са датумом ишчлањења. Управо те судије заузимају најважније функције у српском правосуђу, а чланство у странци је разлог за њихово разрешење, те јавност мора да добије те податке.
И то је тек почетак навођења проблема у правосуђу. Колико је велики проблем осликава и анонимна анкета где је 44% судија признало да је доносило одлуку под политичким притиском, који најчешће иде преко председника судова. Значи судије су признале да нису судиле на основу закона, већ да су кршили закон због притиска. И ту долазимо до друге медаље проблема. Ако знамо да је 44% признало да је било изложено притиску и доносило одлуку под тим притиском, сигурно је да има и судија који то нису навели у анкети, а такође има и судија који су незаконите одлуке дониосили из других разлога а не под политичким притиском (користољубље, лична веза, и слично). То указује на чињеницу да је велика већина судија радила, и ради противзаконито!

Друго, показали смо и објавили уговоре између судија и пословних банака, где судије имају статусе ВИП клијената, а са друге стране суде у поступцима где је једна страна банка која им даје кредит и која може једнострано да промени услове уговора!

Иста ситуација је била и са Дајнерсом, где су одређене судије, тужиоци, и полицајци имали статусе ВИП клијената.”

А како онда заштитити и поправити правосуђе?

„Прво,  морам да кажем да не сматрам да су судије жртве, већ нажалост саучесници оваквог стања, због активног чињења, или нечињења. Члан 280. став 1. Законика о кривичном поступку прописује да „државни и други органи, правна и физичка лица пријављују кривична дела за која се гони по службеној дужности, о којима су обавештена или за њих сазнају на други начин, под условима предвиђеним законом или другим прописом.“ Став 2. истог члана прописује: „Кривичним закоником је предвиђено у којем случају непријављивање кривичног дела представља кривично дело.“

Кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332. став 2. Кривичног законика прописује: „Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се затвором од шест месеци до пет година.“

Казна затвора од пет година може се изрећи, између осталих, за кривична дела: злоупотреба службеног положаја (члан 359. Кривичног законика), кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика (члан 360. Кривичног законика), трговина утицајем (члан 366. Кривичног законика – већина облика овог кривичног дела), примање мита (члан 367. Кривичног законика), давање мита (члан 368. Кривичног законика – када се мито који се нуди или даје односи на неизвршење радње коју би службено лице морало извршити или извршење радње коју службено лице не би смело извршити)

Дакле, постоји јасна и несумњива законска обавеза судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца да пријаве сазнања до којих дођу у вези са извршењем кривичних дела од стране других лица, укључујући и њихове колеге судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца; у супротном, сами чине кривично дело. Стога се носиоци правосудних функција не могу посматрати само као жртве притисака, већ и они који имају сазнања о притисцима, миту и другим видовима недозвољених утицаја на одлучивање, а та сазнања не пријављују надлежним органима, представљају такође криминализоване државне структуре и неме саучеснике у свеопштој корупцији. Пошто је у анонимној анкети 44% од судија који су узели учешћа у анкети навело да је трпело притисак, може се основано закључити да готово сви носиоци правосудних функција у најмању руку имају сазнања о притисцима и недозвољеним утицајима, које не пријављују надлежним органима. Другим речима, сами државни органи немају поверења у државне органе, па како онда грађани да имају поверења у њих?

Српском правосуђу је потребна реформа, а катастрофална реформа из 2009. не сме да буде изговор за задржавање постојећег стања, које је неиздрживо за грађане. Постоје судије којима је нормално да раде по партијским налозима, па имају и по 3 чланске карте – СПС, ДС и СНС. Нажалост, али овде поступци трају 10, 20 година, људи буду ослобођени после неколико година проведених у притвору, бројне су злоупотребе покретања кривичног поступка, и одређивања притвора.
Постоје велики проблем и са судским вештацима. Богати и утицајни људи се извлаче са смешним казнама – узмите случај Драгана Ђурић из Зекстре који је по споразуму  добио годину дана кућног затвора, а у приватизацији ветеринарског завода је прибавио противправну имовинску корист 2.5 милиона евра, или пак не одговарају – син Жељка Митровића који је усмртио аутом девојку на пешачком прелазу. А ко нема новац и везу црно му се пише. А нигде нема одговорности носиоца правосудних функција.”

Да, заиста таквих примера је велики број, и они увек изазову лавину беса у коментарима на интернету и друштвеним мрежама, али ништа се не мења.

„Оно што дође у јавност и изазове пажњу медија је тек један мали део. Последње актуелан случај је везан за фалсификовану диплому судског вештака Мирјане Лабовић, која је вештак Градског завода за вештачење. Она има диплому дипломираног економисте, али пазите сад, Универзитета Косова у Приштини, из 1984. године. Никада се тај универзитет није тако звао, већ је носио назив Универзитет у Приштини, и то ми је званично доставило Министарство образовања. Поврх свега на дипломи су уписана погрешна имена декана и ректора, који то нису били те године. И поред доказаног фалсификата, Министарство одбија да разреши овога вештака, а тужилаштво не покреће поступак иако је поднета кривична пријава.

По изнетим тврдњама народног посланика СП Двери, Срђана Ноге, фалсификована диплома Мирјане Мирчић- Лабовић (Фото: Приватна архива)

Недавно смо за заменика јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду изабрали Михајла Дедића, који је као сарадник у Првом основном јавном тужилаштву потписао документ КТР бр. 4027/16 од 21.02.2017. (иако је само 12 дана раније, 09.02.2017. у допису Агенцији за борбу против корупције речено да је предмет у предистражној фази поступка), којим се Агенција за борбу против корупције обавештава да не постоје основи сумње да је Мирјана Лабовић извршила кривично дело и да је случај архивиран. Први документ, од 09.02. је потписала заменик тужиоца Сузана Ристић, а овај други је потписао сарадник Дедић, по налогу тужиоца Љубивоја Ђорђевића, а као противуслугу је изабран за заменика тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду.

Иначе Мирјана Лабовић је вештачила у спорној приватизацији АТП Војводине, али и у ослобођењу Богољуба Карића, али и у стотинама других случајева.

А како она вештачи, показује још један доказ, који сам изнео у Скупштини, и који је коришћен у парници који је Мирјана Лабовић изгубила од једног дневног листа. Наиме, она је на главном претресу, у кривичном поступку пред Трећим основним судом, изјавила да није вештачила по правилима струке, и на основу документације, него по налогу поступајућег судије Милана Гркинића по принципу „шта би било кад би било“. Судија Гркинић одбија да унесе ту изјаву у записник. Против судије Гркинића и вештака Лабовић је поднета кривична пријава. Лично сам о овоме случају писмено обавестио и послао диск са доказима Првом основном јавном тужилаштву, Вишем јавном тужилаштву, Високом савету судства и Министарству правде, а министарки  правде сам лично уручио допис и диск са доказима на седници Народне скупштине. И инсистираћу да се овај случај доведе до краја.

 

И читаоци Србин инфо-а моћи ће да се увере у истинитост ових навода, јер ћу уз интервију објавити и део доказаног материјала – копију дипломе Мирјане Лабовић, изјашњење судије Милана Гркинића дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поводом дисциплинске пријаве поднете против њега због овога случаја (Iзјашњење Милана Гркинића од 28.04.2016.), записник са поменутог главног претреса одржаног 17.03.2015. године (Записник о главном претресу 6 К-9062-10 од 17.03.2015.) и аудио снимак истог (погледај видео клип горе) где се види да записник није истинит, као и поменута два дописа Првог основног тужилаштва Агенцији за борбу против корупције везаних за диплому Мирјане Лабовић.”

 

Из свега наведеног произлази да у Србији очигледно не важи Аристотелова мисао „ићи судији значи ићи правди“. Како обичан човек да се нада да може да оствари правду у Србији?

Заиста, у систему који постоји у Србији, и који није од јуче, већ дуго метастазира, обичан човек не може лако доћи до правде. Правосуђе је једна од три гране власти, и предуслов за нормално функционисање државе. Кривицу за стање носе политичари, једна читава серија владајућих гарнитура која је уништавала и злоупотребљавала правосуђе. Али кривицу сносе и сами носиоци правосудних функција, који то трпе, али и саучествују што се види и из примера које сам навео.

Као посланичка група залагаћемо се за поправљање постојећег стања, а мислим да је увођење одговорности за све носиоце јавних функција, укључујући и правосудне, први корак за независност и побољшање рада истих. Захтеваћемо и одговорност свих оних који злоупотребљују правосуђе за личне интересе, и јавно указивати на противзаконите радње.

Позвао бих грађане да се јаве посланичкој групи Двери, што они и чине у последње време у великом броју, јер ми као посланици смо права адреса када закажу друге гране власти. Скупштина бира извршну и правосудну власт и контролише њихов рад, а народни посланици, као што им име каже, представљају и штите народне интересе. Време је да коначно посланици врате достојанство свога позива, и на прави начин обављају своју значајну функцију”, закључује за народни посланик Двери, Срђан Ного.

БОНУС ВИДЕО

Срђан Ного, народни посланик Српског покрета Двери, говори о томе како СНС и данас, сваког месец једном бившем америчком амбасадору исплаћује 35 000 евра. Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 12.