Прочитај ми чланакУочи новог састанка Комисије за испитивање улоге загребачког надбискупа остају бројне дилеме. Папа Фрања треба да “откључа” тајна документа о злочинима у време НДХ. Кључни акти стигли у Рим 1941. из Загреба.
ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
Важни документи који откривају шта се догађало у време постојања НДХ и откривају улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца и даље су неприступачни, а увид у њих има само врх Ватикана.
Ово, за “Новости”, потврђује више чланова Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, основане на иницијативу папе Фрање у циљу расветљавања улоге кардинала Степинца у драматичним догађајима у којима је усташки режим побио ститине хиљада Срба, Јевреја и Рома, те присилио готово 244.000 православаца да пређу у католичку веру.
– Чињеница је да су још увек многи документи похрањени у Ватикану и да нису доступни јавности. Може да се претпостави да су међу њима и акти који су 1941. у Рим стигли из Хрватске и били упућени директно Пију Дванаестом. Хоће ли нешто од тога бити доступно члановима комисије, пре свега зависи од одлуке папе Фрање, али и притиска који ће чланови комисије да изврше како би њен даљи рад имао смисла – каже, за “Новости”, високи извор у Ватикану.
Наставак разговора СПЦ и Римокатоличке цркве заказан је за 7. и 8. јун у Подгорици. Тема ове сесије биће Степинчев живот у време после Другог светског рата, укључујући комунистички прогон. Ово је, како напомињу извори “Новости”, најмање спорна тачка разговора, будући да обе стране признају да је његова одговорност одмеравана политички и идеолошки. Домаћин подгоричке сесије биће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а састанак ће бити искоришћен и за договор о следећим корацима комисије.
Саговорник нашег листа, иначе познавалац ватиканских прилика, признаје да је било говора да ће комисија брзо да заврши са радом, али да за сада нема никаквих назнака да ће тако и бити.
– Нико не врши притисак на комисију да буде брза код доношења својих закључака, иако је папа све време добро обавештен о темама и учинку разговора – тврди извор нашег листа.
Како сада стоје ствари, заједничка комисија има највише несугласица око ставова везаних за улогу Степинца у првим годинама рата. Све што се догађало после рата, пре свега на суђењу у Загребу, много мање је спорно. Хрватска страна упорно тврди да Степинац није имао везе са злочинима усташког режима и да је урадио све како би зауставио прогон Срба и Јевреја који је почео одмах након што су Павелићеве хорде ушле у Загреб.
С друге стране, документи које је предочила СПЦ јасно указују да су многе ствари контроверзне и да постоје оправдане сумње да је не само знао, већ у неким случајевима и подстицао злочине као што је покрштавање православаца.
У такозваној НДХ живело је 1,8 милиона Срба, што је било 26,5 одсто становника. Прогон је почео одмах након што су усташе преузеле власт. Упадали су у станове Срба и избацивали их на улицу. Забрањена је ћирилица, издата наредба о ограничавању кретања, укинут је назив српско-православна вера и замењен термином “грчко-источна вера”.
Срби су морали да носе око руку плаве траке, а одмах је почео притисак на православне свештенике и вернике. Павелић је 3. маја 1941. године донео Законску одредбу о прелазу са једне вере на другу која је прописивала регулисала превођење православаца на католичанство.
– Сигурно је да ватикански архиви имају веома прецизну документацију баш о том времену и тим поступцима. Познато је и да је Степинац писао папи извештаје, али су они долазили до Ватикана и из других извора. Хоће ли то бити представљено јавности и када ће се то догодити веома је тешко рећи – кажу у Ватикану.
