Прочитај ми чланак

УКРАЈИНА: „Европски сан” је за десетину милиона људи постао ноћна мора

0

Колико год бајки и теорија испричали у Кијеву, ако је Украјина у стварности Кристална палата на трулим темељима, то значи да су све њихове теорије погрешне. Ово вриједи за многе државе које су имале срећу да пригрле демократске вриједности осмишљене само како би се опљачкале, девастирале и уништиле земље након слома Совјетског Савеза и Варшавског уговора.

И колико год биле истините приче о Совјетском Савезу, барем у раној фази и чисткама “класног непријатеља”, његово становништво је стално расло, осим у вријеме Другог свјетског рата, што је било узроковано спољним околностима. У овој причи останимо у Украјини, јер народ од преко 50 милиона људи није заслужио овакву судбину, без обзира на једнознаменкасти постотак злочинаца који су узурпирали власт.

Узмимо само раздобље мира и службене статистике говоре како је број становника у тој земљи непрестано растао.

Од 1922. до 1941. године, потом од 1946. до 1989. године. На ову тврдњу би сада на стражње ноге устали украјински националисти и викали “Гладомор,… Гладомор!”, иако је та несрећа погодила цијели СССР, не само Украјину и има посве друге разлоге, никако измишљену “мржњу Москве према Украјинцима”. Но, историчари о томе све знају и нећемо се задржавати на толико омиљеној теми за Порошенка, Турчинова, Јароша и остале сатрапе властитог народа.

Осим тога, на раст популације у то вријеме није утјецао само економски фактор. Људи су једноставно имали децу јер су имали здраве вриједности и нису били под утјецајем екстремне себичности и конзумеризма. Осим тога, њихов је живот имао сврху и вјеровали су у будућност.

У оквиру Совјетског Савеза је становништво Украјинске СССР стално расло, што прилично побија теорије новог Института за историјску истину у Кијеву.

Украјина је 1913. имала популацију од 35 милиона становника, а до 1991. је нарасла на 52 милиона људи, а да није било грађанског рата у којем је Украјина је изгубила неколико  милиона становника и  нацистичке инвазије, данас би их било пуно више.

Међутим, од украјинске “независности” је број становника Украјине у сталном је опадању. У “независност” је Украјина ушла с више од 52 милиона људи, а већ 2001. је имала 48,4 милиона. У то се вријеме мањак становништва од више од 3 милиона људи сматрао “привремено одсутним”, то јест, отишли су на посао или стални боравак у иностранство.

Од 2001. године се у правом смислу те ријечи попис становништва више није проводео, јер су “мртве душе” биле корисне за изборне пријеваре, но прави пад у статистици становништва свеједно није уплашио људе.  Међутим, до 2013. Је Украјина формално бројала 45,4 милиона становника, можда и мање, али то је тешко са сигурношћу рећи.

Након “ЕвроМајдана” слиједи катастрофа. Популација је почела катастрофално падати. Више од 2 милиона људи је у Русију отишло с Кримом, а од 4 милиона с делом Доњецке и Луганске регије.

Украјина је остала с тек нешто више од 38 милиона људи, од којих је више од 1,2 милиона ушло у процес добивања руског држављанства. Барем још 3 милиона је у Русији на послу и не намјеравају да се врате.

Осим њих, ту су и они који су отишли на Запад. На примјер, само у Пољској је у посљедњих годину дана издано више од милион радних виза за Украјинце. Уопштено, стварна бројка преосталог становништва Украјине се данас од стране стручњака процјењује на око 28 до 30 милиона људи, што , на примјер, потврђују подаци о потрошњи хлеба. Што је најгоре, од те бројке су 12 милиона – пензионери.

Остатак становништва не жели живјети у рушевинама. Око 75% остатка популације жели напустити Украјину, део због посла, иако подаци потврђују да у том случају, многи одлучују да остани тамо где су посао и добили, док други одлазе чак и као илегални имигранти.

За Зелену карту у Сједињеним Државама се пријави око 800 хиљада Украјинаца, иако их се изда пуно мање. За успоредбу, то је пуно мање од Руса, којих је у СAД отпутовало око 60 000, али је тај број у опадању.

Не ради се о никаквом чуду. Aко Русија има БДП по становнику већи од 15 хиљада долара годишње, у Украјини је он прошле три године био око 2200 долара годишње.

Након што је почеком 2014. завршила “Револуција глупости”, мјесечно је Украјину почело напуштати око 25 до 30 хиљада људи. Свјеже статистике о паду броја становника биљежи велику смртност и Украјина је већ три године међу првим земљама по стопи изумирања у свијету.

И да се разумијемо, рат са “сепаратистима” нема никакве везе с тим, јер с војним операцијама и без њих, мјесечне статистике су исте, док од рата највише гину цивили сепаратистичких подручја, а на украјинској страни војници и припадници самосталних неонацистичких и националистичких јединица.

Колико се само чује хистерије од стране украјинских “родољуба” и бораца за “независност” земље, а Украјина је мјесто гдђе скоро нико не жели живјети. Заправо, “ЕвроМајдан” је формално почео да би Украјинци добили безвизни режим с ЕУ и да побјегну с тог проклетог мјеста. То је крајњи сан “Евроукрајинаца”, да тако назовемо измишљену етничку мањину унутар овог великог и превареног славенског народа.

Aпсолутно иста пустош влада у подручју права, економије, финанција, знаности, образовања, енергије, производње, лијекове и тако даље унедоглед. Свугде пад, пропаст и уништење.

Украјинци због идеологије нису ушли ни у слијепу улицу, јер се у слијепој улици ипак може живјети. Некако, без развоја, али не и понижавајуће. Он су пали равно у понор, што је било за очекивати. Украјинцима је пријевара 2014. донијела смрт за цијелу земљу и цијели народ.

Незаборавне прве три године демократске власти у Кијеву

Након преврата у фебруару, прије три године су у Украјини су одржани пријевремени предсједнички избори на којима је побиједео Петро Порошенко, који је  у првом кругу добио готово 55% гласова. Бирачи су се надала да ће олигарх моћи искоријенити корупцију и Украјину увести у ЕУ. Међутим, украјински вођа није могао испунити очекивања својих грађана. Што је Порошенко постигао током ове три године и због чега нема никакве шансе да побједи на изборима 2019. године?

Кристина Урсу и Кијева пише како су прије три године, 25. маја 2014., Украјинци стајали у дугим редовима на биралиштима. Многима се чинило да ће након бијега предсједника Виктора Јануковича Порошенко “вратити ред у земљи”, ријешити корупцију незапамћених размјера и спровести ефикасне реформе како би земља ушла у ЕУ, чиме би се, по њиховом мишљењу, побољшао животни стандард становништва.

“Зашто би пљачкао Петро Порошенко? Па он је најбогатији човјек”, то је био главни аргумент бирача и због тога је добио повјерење 54,7% Украјинаца који су изашли на изборе које је освојио у првом кругу. Но, већ по традицији, украјински олигарси су одмах успоставили чврсте везе с нови предсједником.

За три године је рејтинг Порошенка прилично пао и према свим релевантним истраживањима, да се данас одрже избори, Порошенко би највише добио 8,8% гласова. Испред њега је Јулија Тимошенко, коју би подржало 10,6% бирача.

Но, најзанимљивија ствар је да је на трећем мјесту први човек опозиционог блока, Јуриј Бојко, кога би подржало 6,1% бирача, иако је то бирачко тело Виктора Јануковича и наводно “проруске” Странке региона.

Што је довело до рекордног пада рејтинга актуалног  предсједника?

Социолози кажу да су се Украјинци разочарали у његову политику. На примјер, крајем прошле године Порошенкове одлуке је подржавало 16% испитаника, док је незадовољних било 82% испитаника, а главни разлог је економска пропаст.

За три године је украјинска валута пала с 11,66 на 26,06 гривна за један долар. Но, подсјетимо да је прије свргавања Јануковича почеком 2014. године један долар вриједео 8 гривна. Комуналне услуге, јавни пријевоз и храна су поскупјели неколико пута.

Украјинци не могу купити нови стан или аутомобил, а кредити се одобравају само за 30% годишње плате у гривнама. Просјечна плата у односу на исто раздобље, према подацима Државног завода за статистику, смањена је с 270 на 230 долара мјесечно. Украјина и даље је једна од најсиромашнијих земаља у Европи.

Корупција није искоријењена

Петро Порошенко и његова свита нису били спремни провести системске реформе у борби против корупције. Чињеницу да корупција није смањена потврђују и изван земље. Према ступњу перцепције корупције, Украјина је на љествици Ernst & Young међу 41 земаља била на првом мјесту.

Одбјегли украјински бизнисмен Aлександар Онишченко је у више наврата рекао да су за сва важна гласања у Врховној Ради, приликом именовању министра и усвајања важних закона, „народни“ посланици подмићени.

“Мислим да свако разумије да се власт продаје за баналне ствари, а умјесто да мијења нешто за људе, само се продају позиције. Предсједник се данас представља као главни представник власти, али је он обичан ситничар”, рекао је за свог наследника Максима Степанова бивши гувернер региона Одеса, Михаил Саакашвили.

Западни “партнери” Кијева редовито позивају украјинске власти да се позабаве митом и корупцијом, укључујући казнену одговорност. Но, колико су искрени, рећи ћемо на крају.

Врата према Западу

Главно “постигнуће” Петра Порошенка је недавно добивање безвизног режима за земље ЕУ. Нова правила ће ступити на снагу 11. јуна ове године. У пракси то значи да Украјинци не морају да плаћају за визу и да предају документе у конзулат, него све потврде и документе ће показивати непосредно на граници. Након ступања на снагу овог закона, видећемо колико ће Украјинаца остати у опустошеној земљи?

Истина је да су европски званичници рекли да ће обуставити безвизни режим у случају да из Украјине у ЕУ крене вал илегалних миграната. Но, много већи проблем је заправо сукоб у Донбасу и сарадња Кијева с америчким предсједником Доналдом Трампом. Украјина се кладила на побједу његове противнице Хилари Клинтон, тако да Украјинци не могу рачунати на повјерење Трампа и њему блиских републиканаца.

Доналд Трамп је изјавио како Украјина треба испунити одредбе Споразума из Минска, али за Кијев то није исплативо, јер се тиме децентрализира власт и практично признаје побједа Доњецка и Луганска.

Међутим, анкете показују да Украјинци желе крај непријатељства у југоистоку земље. Током “антитерористичких” операција у Донбасу је убијено 2600 војника и припадника самосталних јединица, а око 10 хиљада их је рањено, но те податке Кијев крије од јавности. Сукоби се биљеже свакодневно.

“Желио бих напоменути да се 85% од свих кршења прекида ватре одвија у Aвдејевки зони Јасиноватаје, Мариупоља и Светлодарска. То значи да се уз добру вољу обје стране могу суздржати од оружаног сукоба, јер је јасно где је све ово што се догађа”, рекао је посебни представника ОЕСС-а у контактној групи у Украјини Мартин Сајдик.

Порошенкоразмишља да се кандидује за још један мандат, али се појавила и Надежда Савченко, која је рекла “како је спремна преузети одговорност за земљу и бити кандидат на предсједничким изборима”.

Украјински предсједнички избори би се требали одржати 2019. Међутим, у другој половици 2018. ће земља морати платити износ главнице око 20 милијарди долара државних обвезница, што би могло погоршати економску ситуацију у земљи и довести до банкрота. Aко се то догоди, тада Порошенко нема никакве шансе за поновни избор за други мандат, а на Западу се боје да би на чело земље могао доћи проруски кандидат.

Више нема шале – Европа преузима украјински гасни монопол

Свега наведеног су свјесни у западним канцеларијама и европска бајка за Украјину се ближи крају. Наиме, највеће европске корпорације лагано почињу уклањати украјинске гасне олигархе, а распродаја Украјине тече по плану “реформатора”. Наиме, они који су везани за пословање с енергентима,  а то је најмање 90% високих званичника из Кијева, треба уклонити, а њихово мјесто ће заузети европски стручњаци.

Међународни компанија за трговину DufEnergy је у Украјини отворила подружницу “DufEnergy Ukrajina“. Највећи трговци природним гасом из Швајцрске и Луксембурга, родно мјесто оснивача фирме, ушли су у земљу према одлуци Европе и имају пуна права у гаснком сектору. За ситниш активно купују металуршки, хемијски и електроенергетски сектор.

“DufEnergy Ukrajina” развија и гасна поља и поступно уклања с тржишта чак и украјински “Нафтогаз“, јер узима и развија сва нова поља.

Ово је друга међународна фирма с европским коријенима која је дошла отети природне ресурсе Украјине. 16. маја у Кијеву је отворена још једна канцеларија озбиљне фирме за трговину гасом, Трафигура, која такође доминира локалним индустријалцима и трговцима. Очигледно је распродаја Украјине досегла разину неугодну чак и за продаваче у врху власти у Кијеву.

Европске и америчке фирме су у три године уложиле милијарде у украјински “бездан”, али су се сад појавиле у земљи, где су дошле по свој део и да изгурају из посла локалне актере. Јесу ли реформатори могли предвидети такав слијед догађаја, посебице с оваквим међународним помагачима?

У теорији су требали, али нису.

БОНУС ВИДЕО

Гости медијске куће „Центар” су били Др Драган Петровић, виши научни саветник у Институту за међународну политику и привреду у Београду и Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобвештајац.

Разговорало се о томе како се и на који начин води, како споља, тако и изнутра, специјални рат против Србије, са циље да се Србији наметне анатема да је геноцидна творевина, а Срби геноцидни народ, односно да се на челу српске државе и друштва увек постави квази елита која би ради сопственог интереса и интереса моћних кругова са Запада контролисала и водила Србију.

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.