Прочитај ми чланакДа ли су извори блиски истрази на које се позивају поједине новине заиста извори из полиције и тужилаштва? Да ли је могуће и да до новинара стигну резултати обдукције само неколико дана после злочина?
После једног од мониторинга повереника за информације од јавног значаја показало се, међутим, да често оно на шта се медији позивају не пише у полицијским документима. Може ли та пракса да се промени?
Анонимни извор с детаљима злочина довољним за филмски сценарио – ништа необично за српску штампу. Није необично ни да се цитирају искази оптуженог, лицитира ко је одговоран, да ли има сведока и како ће тећи истрага. По правилу у тим текстовима аутори се позивају на сазнања извора блиских полицијској истрази.
Петар Јеремић из Савета за штампу каже да се новинари позивају на анонимне изворе, а да немају никакве доказе за то што такви извори тврде, ако они заиста и постоје.
„Оне (тврдње) у тим текстовима нису ни проверене. То је оно што није у складу са кодеском новинара Србије и добром професионалном праксом. Онда и не треба да се чудимо зашто људи све мање верују медијима“, објашњава Јеремић.
Слично је и са подацима који наводно цуре из тужилаштва.
„Ја молим медије да буду врло опрезни приликом извештавања, јер читајући новине по службеној дужности видим неке ствари где се помиње и Тужилаштво за организовани криминал. Новинари се чак позивају на изворе из Тужилаштва за организовани криминал, а ми те предмете уопште не радимо“, каже Tужилац за организовани криминал Младен Ненадић.
После мониторинга који је у полицији спровео Повереник за информације од јавног значаја, ресорни министар упозорио је писмом полицајце да је одавање информација на такав начин кривично дело.
Сада је таквих случајева мање, док решења за измишљене податке нема.
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да је невероватно да органи власти не реагују у ситуацији кад неко пласира измишљену информацију, позивајући се на извор из самих органа власти.
На тај начин, указује Шабић, органи власти стварају и погрешну слику о себи, сами урушавају свој углед.
„Они би морали да реагују и то жустро“, сматра Шабић.
У полицији су РТС-у рекли да они ипак не могу да проверавају све неистине које се појављују у новинарским текстовима.
Уколико би демантовали, они би указали на то шта полиција ради, односно шта не проверава и тиме угрозили ток истраге, односно онемогућили откривање починилаца кривичног дела.
Када је реч о правом цурењу информација, то је тешко доказиво, јер новинар није дужан да открије свој извор, осим у случају када је реч о подацима који се не могу прибавити на други начин, а односе се на кривично дело за које је запрећена казна затвора изнад пет година.
БОНУС ВИДЕО
Гости медијске куће „Центар” су били гл.одг. уредник листа „Данас”, Драгољуб Дража Петровић и новинар недељника „Недељник”, Михаило Меденица.
Разговорало се о изборима за председника Србије, о Александру Вучићу, српској опозицији и српским медијима.
Дијалог, за медијску кућу „Центар”, (Зграда „Борбе”, Трг Николе Пашића 7, Београд) водио уредник портала космопол.рс, Жељко Ћајић.
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
